Izvor: Politika, 11.Avg.2015, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran na kapiji svetskog biznisa
Investicioni eldorado na tržištu druge najjače ekonomije Srednjeg istoka rastače koheziju Zapada
Iran se izborio za povratak – na velika vrata – u svetsku porodicu. Posle dugotrajnih i izuzetno teških pregovora Teheran je uspeo da sa zapadnim silama reši probleme i dileme koje je izazvao njegov nuklearni program. Rezultat: iranski ustupci nagrađeni su ukidanjem međunarodnih sankcija. I to je bio znak za početak velike trke za osvajanje velikog iranskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tržišta. Gužva je velika: Nemačka, Francuska, Italija, Rusija, Kina ... – svi traže što unosnije mesto pod iranskim ekonomskim suncem. Mogućnosti su velike, poslovi se mere desetinama milijardi dolara: Iranu je otvorena kapija svetskog biznisa.
* * * *
„Danas otvaramo novo poglavlje okrenuto rastu i razvoju... ovo je dan kada mladi mogu ponovo da razmišljaju o boljoj budućnosti”, ovako je iranski predsednik Hasan Ruhani prokomentarisao 14. jula na „Tviteru” potpisivanje „istorijskog sporazuma” (po oceni Ban Ki Muna, generalnog sekretara UN) između Teherana i šest sila u Beču o ograničavanju nuklearnog programa države sa najvećim zbirnim rezervama nafte i gasa na svetu i postepeno ukidanje jednog od najkompleksnijih sistema sankcija u istoriji ikada zavedenih.
Najjača evropska ekonomija – Nemačka, hitro je odreagovala na Ruhanijev pomen mogućeg novog poglavlja ekonomskih razvoja države sa 80 miliona stanovnika, kojoj će samo za razvoj putne i železničke privrede u sledećih pet godina biti potrebno preko 55 milijardi dolara.
Brzi refleks Berlina ne čudi: na kraju krajeva, nemački „Simens” je dvadesetih godina prošlog veka u današnjem Iranu (ondašnjoj Persiji) učestvovao u izgradnji prve pruge. Mnogo kasnije, uoči iranske revolucije 1979. godine, Nemačka je uz SAD bila vodeći zapadni poslovni partner režima šaha Reze Pahlavija (tada je oko 50.000 Amerikanaca živelo u Iranu).
Naoružan tom poslovnom predistorijom, Zigmar Gabrijel, nemački vicekancelar i ministar ekonomije, 19. jula – dan pre izjašnjavanja Saveta bezbednosti UN o sporazumu postignutom u Beču – stigao je u Teheran sa „malom delegacijom biznismena i naučnika”.
Nakon potpisivanja sporazuma u Beču, „nemačka industrija veoma je zainteresovana za normalizaciju i jačanje ekonomskih veza sa Iranom”, preneo je tada „Dojče vele” Gabrijelovu izjavu.
Sledećeg dana Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio Rezoluciju 2231 (2015) podrške sporazumu sa Iranom i višestruko uslovljenom prekidu „atomskih” sankcija Teheranu.
Iza toga, Evropska unija – inicijator međunarodnih pregovora sa Teheranom o nuklearnom programu pre 12 godina, krenula je u masovni politički i poslovni desant na drugu najjaču ekonomiju Srednjeg istoka (iza Saudijske Arabije), u kojoj je 65 odsto stanovništva mlađe od 35 godina.
Najpre Federika Mogerini, šefica diplomatije EU, pa francuski ministar inostranih poslova Loran Fabijus i njegov italijanski kolega Paolo Đentiloni... izređali su se u Teheranu sa pozdravima i poslovnim ponudama potencijalnom partneru kome za modernizaciju petrosektora u sledećih pet godina treba najmanje 180 milijardi dolara stranih investicija, za istovremenu obnovu civilne avio-flote 7,5 milijardi dolara, a za unapređenje rudarstva do 2025. godine preko 20 milijardi dolara svežeg novca.
Žeđ za novim kapitalom iranske automobilske industrije (najveći proizvođač vozila na Srednjem istoku), stare navike (uvoz cigareta – dobrim delom krijumčarskim kanalima – težak je oko 11 milijardi dolara), rafinirane potrebe 40 miliona Iranki (drugo najveće tržište kozmetike na Srednjem istoku), prostor za ulaganja u digitalne tehnologije, proizvodnju hrane, pogone obnovljive energije vetra, turizam... danas liče na jedinstvenu priliku za novi biznis privredno posustale i energetski zavisne Evrope.
„Potencijalni izlazak Irana iz izolacije mogao bi biti najznačajnije otvaranje jedne ekonomije od pada Sovjetskog Saveza i otopljavanja odnosa SAD i Kine”, prenosi londonski „Fajnenšel tajms”.
Isuviše veliko tržište za olako ignorisanje, Iran (18. država sveta po paritetu kupovne moći stanovništva) ovih dana je svedok najezde novoosokoljenih stranaca sa ove strane Atlantika.
„Još se ni mastilo na bečkom sporazumu nije osušilo, a evropski lideri i biznismeni pohrlili su da obnove trgovinu sa Iranom, opisujući je kao pohod na eldorado... možda je najvažnije da su SAD bukvalno jedini ekonomski igrač koji tu manjka...” jetko primećuje „Njujork tajms”.
I, stvarno, „ostali”: od turskih građevinara, ruskih trgovaca oružjem, pakistanskih tekstilaca, kineskih kupaca nafte... već godinama su – uprkos sankcijama – u živom biznisu sa Iranom.
Kinesko-iranska trgovinska razmena dostigla je na primer u 2014. godini vrednost od 44 milijarde dolara (četiri puta više nego 2005) i predstavlja gotovo trećinu ukupnog spoljnotrgovinskog prometa Teherana. U međuvremenu, Iran je ovog proleća postao jedan od osnivača nove Azijske banke za investicije u infrastrukturi – mogućeg kreditnog rivala Svetske banke i MMF-a.
„Jedini igrač koji manjka” – američki biznis, inače u odličnim odnosima sa Teheranom do iranske revolucije 1979. godine – danas je u Vašingtonu u neizvesnoj političkoj čekaonici za iskorak na iransko tržište. SAD su nakon 14. jula zadržale na snazi poduži niz izdvojenih sankcija prema Iranu.
Američki politički establišment nakon poslovnog juriša Evropljana upozorava danas da „atomske” sankcije Iranu još nisu ukinute, i da uopšte nije izvesno kako će bečki sporazum sa Teheranom proći na glasanju u Kongresu idućeg meseca. Advokati na Volstritu dodaju da nije sasvim jasno šta bi moglo biti pravna i finansijska sudbina predstojećih stranih investicija u Iranu u slučaju da Teheran ne ispoštuje „bečki dogovor”.
Uglavnom jedinstveni sa Vašingtonom u dugim godinama mučnih pregovora sa Teheranom o nuklearnom programu, Evropljani su u slučaju „Iran” primat diplomatske kohezije Zapada ovog leta izgleda zamenili logikom mogućeg profita na terenu koji već zna šta nudi konkurencija...
Tanja Vujić
---------------------------------------------------------------------------------
Strah od osovine Moskva-Peking-Teheran
Pojačana saradnja u rusko-kinesko-iranskom trouglu samo će ubrzati rušenje dosadašnje vodeće uloge SAD u svetu, piše „Volstrit džornal”
Bombarderi Su-30 (na slici) treba da zamene američke F-14 (Foto Rojters)
Još se nije dobro osušilo mastilo kojim je parafiran istorijski „iranski sporazum” a već su se pojavile mnogobrojne analize o tome šta zapravo dogovor Teherana i zapadnih sila znači za svetske odnose. Može se reći da bi najjednostavniji zaključak glasio: špil karata svetske politike biće strateški drugačije promešan, počinje nova planetarna partija.
Jedna od ozbiljnih analiza koja privlači pažnju pojavila se u uglednom američkom „Volstrit džornalu”. Vodeći istraživač američkog instituta Hadson, Artur Herman, smatra da će jedna od najvažnijih posledica ukidanje međunarodnih sankcija Iranu biti ulazak na velika vrata Rusije i Kine u region. I ne samo to.
„Gotovo je sigurno da će početi proces nastajanja osovine Moskva-Peking-Teheran što će iz temelja promeniti odnos snaga na Bliskom i Srednjem istoku. Reč je nečemu što ima strateški značaj jednak sueckoj krizi 1956. godine”, procenjuje američki analitičar.
Herman smatra da će Rusija i Kina imaći vodeće uloge u „oživljavanju” iranske ekonomije – pre svega u najbogatijem sektoru energetike (nafta, gas) - ali možda još više u uspostvljanju novog odnosa snaga na Bliskom i Srednjem istoku. Dva primera potkrepljuju takav zaključak.
Procena je da će Rusija snažno pomoći da Iran postane nešto više od regionalne sile: pre svega isporukama najmodernijeg naoružanja.
„Moskva će isporučiti Teheranu moderne bombardere Su-30 koji će zameniti prastare američke F-14 koje iransko ratno vazduhoplovstvo poseduje još iz vreme američkog predsednika Džimija Kartera”, navodi Herman.
Još je značajnija isporuka najmodernijih ruskih sistema protivvazdušne odbrane S-400 Iranu koji bi mogli da spreče, ili u najvećoj meri ograniče, neke avaturističke akcije Izraela ili SAD u budućnosti. Priča o ovom delu rusko-iranske vojne saradnje veoma je zanimljiva. Sporazum i isporuci ruskih sistema protivazdušne odbrane potpisan je pre više od pola decenije, ali je Moskva „zamrzla” njegovu realizaciju zbog međunarodnih sankcija nametnutih Teheranu. Odnosi dve države nisu, međutim, pretrpeli veću štetu zbog takvog poteza Rusije, Moskva je ostala jedan od najvažnijih partnera Irana.
Prošle jeseni dve države su potpisale sporazume o trgovini – u skladu sa tada važim programom UN, „Nafta za hranu” – u vrednosti od čak 70 milijardi dolara. Ovaj sporazum je, inače, omogućavao Iranu da izvozi – preko ruskih kanala – određenu količinu nafte i zauzvrat uvozi hranu.
Američka analiza navodi da bi prvi poligon gde će se osetiti promena odnosa snaga na Bliskom istoku mogla da bude Sirija. Režim Bašara Asada i dosad je uživao podršku Rusije i Teherana a sada bi u tu priču mogla da se uključi, na strani sirijskog predsednika, i Kina.
„Nastajanja osovine Moskva-Peking-Teheran i jačanje uloge Rusije i Kine na Bliskom istoku samo će ubrzati rušenje dosadašnje vodeće uloge SAD u svetu. Posledice niko ne može da predvidi, ali je jedno sigurno – niko više neće moći mirno da spava”, smatra američki stručnjak čiju analizu prenosi „Volstrit džornal”.
---------------------------------------------------------------------------------
Cilj Rusije i Irana – trgovina od 10 milijardi dolara
Trgovinska razmena Rusije i Irana danas iznosi oko 1,5 milijardi dolara, ali bi, do 2020. godine, mogla da skoči na deset milijardi dolara. Ovu prognozu saopštio je predsedavajući Rusko – iranskog saveta pri Ruskoj industrijskoj i trgovačkoj komori, Viktor Melnikov.
Da navedena ruska procena nije samo slovo na papiru pokazuju konkretni poslovi koje ugovaraju Moskva i Teheran. U novembru prošle godine dogovoreno je da Rusija izgradi dva nova energetska bloka u iranskoj nuklearki Bušer a vrednost posla meri se milijardama dolara.
Pre nekoliko dana iranski ambasador u Moskvi Mehdi Sanel je izjavio da su se dve države dogovorile o razvoju poslova tačnije u nuklearnom sektoru.
Iz Moskve je stigla i vest da su Rusija i Iran daleko odmakli u pregovorima o zajedničkoj proizvodnji putničkih automobila, poljoprivrednih i građevinskih mašina.
---------------------------------------------------------------------------------
Nemački planovi „teški” 100 milijardi evra
„Za evropske i američke investitore iranski energetski sektor je potpuno otvoren”, izjavio je Hoshang Falatijan, ministar energetike u vladi u Teheranu.
I bez ovih ohrabrujućih reči iranskog ministra Nemačka je odavno prisutna u energetskom sektoru ove zemlje. Razmena između dve države trenutno je na nivou od 1,5 do dve milijarde dolara, ali u Berlinu procenjuju da bi ova suma mogla ubrzano da raste – do 10 ili 11 milijardi dolara.
Nemci su posebno zainteresovani za poslove u energetici: nafta, gas, korišćenje vodenih tokova, solarne energije ... Prema nezvaničnim inforamacijama, tokom nedavne posete vicekancelara i ministra ekonomije u vladi Angele Merkel, Zigmara Gabrijela Teheranu na pregovaračkom stolu pojavila brojka od čak 100 milijardi evra. Toliko bi, naime, moglo da bude uloženo u zajedničke poslove u energetici i geološkim istraživanjima.
Ž. Rakić
