Izvor: Blic, 17.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran još godinu dana do nuklearnog oružja
Iran je instalirao 3.000 centrifuga za bogaćenje uranijuma, što je dovoljno da se započne industrijska proizvodnja nuklearnog goriva i za godinu dana izgradi nuklearno oružje, navodi se u najnovijem izveštaju Mohameda el Baradeja, generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). U istom izveštaju Baradej dodaje da je Iran preduzeo neke mere u cilju transparentnosti svog nuklearnog programa.
U izveštaju El Baradeja se navodi da Iran proizvodi samo uranijum >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pogodan za gorivo, obogaćen sa četiri odsto, ali da ima toliko centrifuga u postrojenjima za bogaćenje u Natancu koje, ako bi radile punom parom, mogu da za godinu dana proizvedu uranijum za vojne svrhe, obogaćen do 90 odsto. Time je pređena crvena linija koju su ranije postavile SAD. Teheran, veli dokument, nije obustavio ni izgradnju reaktora za tešku vodu, kako je tražio Savet bezbednosti, niti je uveo sistem dublje inspekcije, što je bio dogovor.
Mahmud Ahmadinedžad, predsednik Irana, požurio je da pozdravi izveštaj El Baradeja kao dokaz da je njegova zemlja bila iskrena u svojim nuklearnim planovima i želji da sarađuje sa kontrolnom agencijom UN, te da se s pravom opirala pritiscima Zapada.
Sasvim suprotna reagovanja stižu iz Vašingtona i Londona, uz pretnje novim sankcijama Iranu. Šon Mekormak, portparol američkog Stejt departmenta, izjavio je da Iran nastavlja da daje „delimične odgovore" na pitanja o svom nuklearnom programu i da prkosi međunarodnoj zajednici nastavkom procesa obogaćivanja uranijuma. SAD će nastaviti da ulažu napore za usvajanje treće rezolucije UN o sankcijama protiv Irana, kazao je zvaničnik.
Rusija je ponovo pozvala na strpljenje i izrazila uverenje da će Iran u bliskoj budućnosti postići dogovor s međunarodnom zajednicom.
Na Bušovoj administraciji je sada da odluči hoće li prihvatiti tehničku opremljenost Irana za bogaćenje uranijuma ili će se odlučiti za vojnu akciju. Američki generali nisu previše skloni ratnom scenariju i upozoravaju Belu kuću da bi intervencija naišla na žestok odgovor Irana i uz to imala katastrofalne posledice za Bliski istok u celini.
Izveštaj IAEA treba da razmotri pet stalnih članica Saveta bezbednosti - SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska, plus Nemačka, međutim, taj sastanak, zakazan za narednu nedelju, neće biti održan, jer se Kina povukla.
Ambasador Irana: Nuklearni program je civilni
Sajed Morteza Mir Hejdari, ambasador Irana u Beogradu, rekao je juče da nuklearni program Irana ima isključivo mirnodopsku namenu. Mir Hejdari je naveo da Iran „već godinama čini sve da bi ispunio zahteve međunarodne zajednice".
- Iran je imao 2.500 inspekcija, obezbedio pristup svim postrojenjima, dostavio preko 1.000 dokumenata vezanih za svoj nuklearni program, prihvatio sve najavljene i nenajavljene inspekcije... I pored toga, neke države su iskoristile pritisak na Savet bezbednosti da bi uskratile Iranu njegovo legitimno pravo da koristi nuklearnu energiju u civilne svrhe - rekao je iranski ambasador.
Iranski nuklearni objekti
Bušer - Nuklearna elektrana. Gradnja objekta je započeta 1974. uz pomoć Nemačke. Projekat je obnovljen 1992, kada je Teheran potpisao sporazum sa Rusijom o nastavku radova. Objekat ima dva reaktora.
Isfahan - Fabrika za konverziju uranijuma. Iran gradi fabriku za konvertovanje uranijumske rude u tri oblika: heksafloridni gas, koji se koristi u gasnim centrifugama, uranijum-oksid, koji se koristi u reaktorima za gorivo, i metal, koji se često koristi kao jezgro za nuklearne bombe.
Natanc - Fabrika za obogaćivanje uranijuma. Iran je prekinuo radove na ovom objektu 2003, ali ih je nedavno nastavio. IAEA je 2003. upozorila da je u ovom objektu pronašla tragove uranijuma pogodnog za oružje. Prema nekim procenama, Natanc bi, kad se završi, mogao da smesti oko 50.000 savremenih gasnih centrifuga, što znači da bi mogao da proizvodi dovoljno uranijuma pogodnog za oružje za preko 20 bombi godišnje.
Arak - Fabrika teške vode. Prvi put se saznalo za njeno postojanje na osnovu satelitskih snimaka u decembru 2002. Teška voda se koristi za usporavanje lančane reakcije nuklearne fisije, bilo u određenom tipu reaktora, bilo za proizvodnju plutonijuma za nuklearnu bombu.
