Izvor: Blic, 31.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran i dalje prkosi svetu
Iranska nacionalna televizija emitovala je juče snimak jednog od 15 zarobljenih britanskih mornara, dok se kraj krize ne nazire i preti da u potpunosti prekine sve kontakte između Londona i Teherana.
„Ušli smo u iranske teritorijalne vode bez dozvole i uhapsila nas je iranska obalska straža. Želim da se izvinim iranskom narodu zbog toga", rekao je Natan Tomas Samers sa vidno uplašenim izrazom lica.
Britansko ministarstvo spoljnih poslova je osudilo emitovanje priznanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao „sramotno iskorišćavanje" zarobljenika, ponavljajući da su oni zarobljeni dok su bili u iračkim teritorijalnim vodama po mandatu UN.
Britanski premijer Toni Bler je izjavio da će „paradiranje zarobljenika samo dodatno uveriti javnost" da Iran čini pogrešnu stvar.
- Iran mora da shvati da postaje sve izolovaniji u međunarodnoj zajednici i jedini mogući ishod jeste oslobađanje Britanaca. Ne znam zašto vlasti u Teheranu rade ovo. Nikoga neće prevariti. Savršeno je jasno da su mornari bili u iračkim vodama po mandatu UN - rekao je Bler.
Dan ranije iranska televizija je emitovala je snimak Fej Terni, jedine žene među zarobljenima, koja je takođe priznala da je britanska posada bila unutar iranskih teritorijalnih voda.
Emitovanje jučerašnjeg snimka usledilo je pošto je predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad pozvao britanske vlasti da se izvine Teheranu, navodeći da je posredovanje treće strane u oslobađanju Britanaca beznadežno, aludirajući na izjavu turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana koji je rekao da se čuo sa Ahmadinedžadom i da postoji šansa da zarobljenici budu pušteni.
Šefovi diplomatija EU juče su pozvali iranske vlasti da puste na slobodu zarobljene Britance i omoguće britanskom ambasadoru da poseti mornare.
„Krajnje je vreme da se vlastima u Teheranu saopšti da je bilo dosta. Uputićemo formalan zahtev", rekao je jedan visoki evropski diplomata koji je želeo da ostane anoniman.
Iran je poručio EU da se ne meša u spor sa Londonom u vezi sa privođenjem 15 britanskih mornara.
„Zvaničnici EU treba da se uzdrže od jednostrane podrške britanskoj agresiji u iranskim teritorijalnim vodama", rekao je portparol iranskog ministarstva inostranih poslova Muhamed al Huseini.
Britanski mornari su zarobljeni 23. marta i u početku se činilo da je Iran spreman da krizu reši brzo i bez diplomatskog skandala. Međutim, sve se promenilo kada je zvanični London zatražio reakciju Saveta bezbednosti UN, koji Iran odavno smatra produženom rukom diplomatije SAD i Velike Britanije. Savet bezbednosti je usvojio saopštenje u kome se osuđuje akcija iranskih snaga i zahteva puštanje zarobljenika na slobodu. To je razbesnelo tvrdokornu struju, a u Teheranu su održani i protesti na kojima je traženo pogubljenje zarobljenika. U sredu je čak i iranski šef diplomatije Monučer Motaki najavio da će u roku od 24 sata Fej Terni, koja je udata i ima malu ćerku, biti puštena, a iranska ambasada u Londonu navela da će se „kriza rešiti u kontaktima i bliskoj saradnji dve strane". Oštar nastup britanskog premijera Tonija Blera od četvrtka u kome je istakao da „neće biti nikakvih pregovora o njihovom oslobađanju" sve je promenio. London je gotovo zamrzao sve bilateralne kontakte sa Teheranom. Ali Reza Afšar, načelnik iranskog Generalštaba, izjavio je da je proces puštanja na slobodu Fej Terni suspendovan zbog „lošeg ponašanja" britanske vlade.
Hapšenje marinaca vremenski se poklopilo sa odlukom Saveta bezbednosti UN o pooštravanju sankcija Teheranu zbog obogaćivanja uranijuma.
„Teheran će dokle god može koristiti zarobljenike kao kartu da se ponovo uspostavi neka vrsta pregovora o nuklearnom programu", kaže Said Lajlaz, ekspert za Iran.
Žene manje vrede od muškaraca
Prema „tarifi" koju određuju pravosudne vlasti u Iranu, život muškaraca od 21. marta vredi 350 miliona rijala (oko 37.600 dolara), a život žene tačno polovinu tog iznosa - 18.800 dolara. U pitanju su nove „tarife" takozvane cene krvi (dijeh, na persijskom) koje je odredio iranski ministar pravosuđa Golamhusein Elham. U skladu s islamskim zakonom, u Iranu svi koji su odgovorni za smrt druge osobe moraju platiti i odštetu porodici žrtve, bez obzira na to da li se radi se o ubistvu ili saobraćajnoj nesreći.
Raste cena nafte
Poslednja kriza na Bliskom istoku odrazila se i na cenu nafte na svetskim berzama. Na berzi u Njujorku barel crnog zlata je poskupeo za 45 centi (66,48 dolara). To je ujedno i najveća cena za barel nafte još od 8. septembra prošle godine (66,03 dolara). U slučaju eventualnog novog sukoba u regionu u koji bi bili uvučeni Britanija, SAD i Iran, predviđanja su da bi barel nafte na svetskom tržištu mogao da pređe cenu od sto dolara.
