Izvor: RTS, 11.Maj.2019, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran i Amerika, ni rat ni mir
Bliski istok ponovo je u centru međunarodnih dešavanja ali i zabrinutosti, najviše zbog budućnosti nuklearnog sporazuma sa Iranom i američkih sankcija prema ovoj zemlji. Šta je sporno u odnosima između Zapada i Irana?
Iransko-američki odnosi više od 30 godina nalaze se u stanju "ni rata, ni mira". Ali sa dolaskom na vlast predsednika Donalda Trampa, situacija se pogoršala.
On je doneo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odluku da se povuče iz nuklearnog sporazuma koje su zemlje Zapada potpisale sa Iranom 2015, uveo je sankcije na izvoz iranske nafte, a Revolucionarnu gardu Irana stavio je na listu terorističkih organizacija.
Sredinom nedelje, ekonomske sankcije proširene su na čelik, aluminijum i bakar, jer su to najznačajniji izvori prihoda u Iranu, posle nafte. Ostalim zemljama, uključujući saveznike, predsednik Tramp zapretio je sankcijama, ukoliko nastave da trguju sa Iranom.
Najnovije, na Bliski istok uputio je nosač aviona "Abraham Linkoln" a četiri bombardera B52 već su stigli u vojnu bazu u Kataru. Jačanje američkog vojnog prisustva u jugozapadnoj Aziji opravdava se iranskom pretnjom na američke ciljeve u regionu Zaliva, posebno u Iraku i Siriji.
Ultimatum Rohanija
Pozivajući se na članove 26. i 36. Nuklearnog sporazuma, koji Iranu daju izvesna prava u slučaju da se druge potpisnice ne pridržavaju njenih odredaba, predsednik Irana Hasan Rohani najavio je obustavu zabrane proizvodnje viška obogaćenog uranijuma i teške vode iznad granice utvrđene Sporazumom.
Potpisnicama je dao rok od 60 dana da ublaže posledice američkih sankcija na iransku naftu i bankarske transakcije i ponovo razmotre nuklearni sporazum.
Nemačka, Francuska, Velika Britanija kao i Evropska unija odbacile su ultimatum.
Sporna tačka u američko-iranskim odnosima je Izrael. Ova zemlja ne želi da Iran dođe u posed nuklearnog oružja. Iran, sa dominantnim šiitskim muslimanskim stanovništvom, je zemlja koja sa Rusijom, Turskom i Azerbejdžanom poslednjih godina formira novi savez na prostoru Evroazije.
Iran je posmatrač u Šangajskoj organizaciji za saradnju, pretenduje da postane vodeća sila na Bliskom istoku, a intenzivirala je svoje veze sa pojedinim evropskim zemljama, posebno na Balkanu, jačajući time proces multipolarnosti, nasuprot američkom unilateralizmu s kraja XX i početka XXI veka.
To ograničava uticaj američko-izraelskog saveza u trenutku kada predsednik Tramp svojom merama želi da učvrsti položaj Izraela u regionu, posebno u odnosu na Palestinu, a prvi korak bilo je premeštanje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim.
Preoblikovanje Bliskog istoka počelo je sa arapskim prolećem, ali epilog tog procesa, velike sile različito vide.
