Izvor: Blic, 07.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irak meka za plaćene vojnike
U Iraku je, pored međunarodnih koalicionih snaga, angažovano čak 25.000 privatnih kompanija za pružanje usluga obezbeđenja, koje uspešno rade i u Avganistanu, Africi i mnogim latinoameričkim zemljama na raznim poslovima - od pratnje konvoja, klasičnog obezbeđenja diplomatskog osoblja, do čuvanja naftovoda i prikupljanja obaveštajnih podataka.
Kolike su razmere ovog sve prosperitetnijeg biznisa, otkrila je afera sa američkom privatnom kompanijom „Blekvoter", >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja je zbog učestalih incidenata sa njenim personalom u Iraku stavljena pod lupu američke javnosti ali i Kongresa.
Pre nekoliko dana njen šef Erik Prins, bivši marinac, pozvan je na saslušanje pred kongresmenima da bi objasnio neprijatnu statistiku o delovanju njegovih ljudi u Iraku. Ispostavilo se, naime, da je „Blekvoter" u poslednje dve godine učestvovao u 195 oružanih incidenata u kojima su u 80 odsto slučajeva pripadnici te kompanije prvi otvarali vatru, što je izazvalo žrtve među iračkim civilima. Zna se da je kompanija u dva slučaja isplatila i odštetu porodicama žrtava od pet, odnosno 15 hiljada dolara. Ustanovljeno je takođe da je izvestan broj pripadnika kompanije otpušten zbog incidenata vezanih za šverc oružja, upotrebu alkohola i droga, što sve daje potpuniju sliku profila ljudi koji se tamo šalju.
Najveći skandal je izbio u septembru kada su pripadnici „Belkvotera" ubili 17 iračkih civila na jednom trgu u Bagdadu, navodno štiteći diplomate od vatre koja je otvorena po njima. Irački islednici su, međutim, zaključili da pucnjava nije bila ničim isprovocirana.
Kongresmene je, ipak, mnogo više interesovalo kako je mala kompanija, koja je 1997. kada osnovana imala jedva milion dolara profita, uspela da za šest godina poslovanja uzme više od milijardu dolara budžetskih para i da postane najveći partner Stejt departmenta. Samo do 2004-2006. „Blekvoter" je zaradio na ugovorima sa Stejt departmentom više od 832 miliona dolara, a sklopila je ugovore i sa drugim federalnim organima.
Ispostavilo se da Princ plaća dnevnicu svojim ljudima u Iraku 1.200 dolara. „U Iraku štitimo bezbednost američkih diplomata u veoma složenim uslovima i za sve ovo vreme nijedan nije nastradao. A mada u kompaniji rade visoki profesionalci, greške se dešavaju", priznao je vlasnik „Blekvotera" na tročasovnom saslušanju.
Na privatne vojske se sve više oslanja i britanska vlada. Forin ofis je ove godine potrošio 19,6 miliona funti u Avganistanu za usluge firme „Armor grup", čiji je predsednik, slučajno, bivši ministar spoljnjih poslova Malkolm Rifkind.
Najzad neka kontrola
Pentagon i Stejt department su potpisali sporazum kojim se američkoj vojsci u Iraku daje veća kontrola nad „Blekvoterom" i drugim privatnim bezbednosnim kompanijama, koje će sada za eventualne ekscese biti krivično odgovorne pred američkim zakonom.
Zašto vlade vole plaćenike
Na godišnjoj konferenciji Britanske asocijacije kompanija za privatno obezbeđenje jedan od učesnika je objasnio zašto su usluge ovih firmi sve traženije. Privatne bezbednosne kompanije ne robuju politici kao konvencionalne. Ne morate ni da referišete javnosti koliko para trošite na plaćenike, jer se to ne prikazuje nužno u zvaničnom vojnom budžetu. Ali najvažnije je da kad pogine plaćenik, nećete sutra imati vreće sa mrtvima na prvim stranama svih novina. A to znači da nema lošeg publiciteta za vlasti.
