Izvor: Blic, 12.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irak dobija svoju Karlu del Ponte
Irak dobija svoju Karlu del Ponte
Iračko rukovodstvo koje je postavila SAD saopštilo je da namerava da osnuje sud za ratne zločine na kojima će se suditi najvišim predstavnicima svrgnutog režima Sadama Huseina.
Najviše mesta na listi osoba kojima će se suditi zauzeće Sadamovi najbliži saradnici koji se ujedno nalaze i na američkoj listi 55 najtraženijih, čiji se likovi nalaze na špilu karata podeljenom američkim vojnicima kako bi ih lakše prepoznali ukoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na njih naiđu. Sa te liste u zarobljeništvu se nalazi 38 osoba. Prvi među njima svakako je Ali Hasan Madžid, poznatiji kao Hemijski Ali, Sadamov rođak i nekadašnji visoki vojni zvaničnik koji je umešan u upotrebu hemijskog naoružanja protiv kurdske manjine na severu Iraka 1988.
SAD su 21. avgusta ove godine saopštile da se Hemijski Ali nalazi pod njihovom kontrolom, ali ne zna se gde se on trenutno nalazi, kao i nekolicina bliskih Sadamovih saradnika koji su zarobljeni. Takođe, neizvesna je sudbina onih koji se nalaze na takozvanoj listi 'ubiti ili zarobiti'.
Američka centrala komanda uglavnom prilikom zarobljavanja neke od osoba sa liste 55 najtraženijih izda saopštenje koje se kvalifikuje kao veliki uspeh koalicionih snaga. Međutim, do sada nijedan zvanični dokument ne ukazuje na to gde se zarobljenici nalaze. Jedino je sigurno da su nekada najtraženiji na listi, Sadamovi sinovi Udaj i Kusaj, ubijeni nedaleko od Tikrita.
Dobro upućeni krugovi nezvanično tvrde da su tokom rata Amerikanci istaknute iračke zarobljenike prebacivali u Bagram u Avganistanu, ali i da se veliki broj njih trenutno nalazi u samom Iraku. U saopštenju Centralne komande samo se navodi da se zarobljenici nalaze na 'na sigurnim lokacijama' kojih ima više.
Svedoci tvrde da su u kampu Kroper, koji se nalazi u predgrađu Bagdada, nedaleko od međunarodnog aerodroma, videli Tarika Aziza, bivšeg zamenika premijera, Hemijskog Alija, Hudu Saliha Mahdija Amaša i druge Sadamove poverenike. Koalicione snage su otvorile i zatvor 'Abu Graib', zapadno od prestonice, poznat po tome što su u njemu mučeni i ubijani Sadamovi protivnici. To je najveći zatvor na Bliskom istoku. Iračke snage su ga napustile kako su se koalicione snage približavale Bagdadu.
Većina bivših zatvorenika je premeštana, drugi su oslobođeni, a neki su i ubijeni. Hapšenje Abida Hamida al Tikritija, Sadamovog ličnog sekretara, povećalo je nadu da će Amerikanci doći i do nekadašnjeg prvog čoveka Iraka. Međutim, to se do sada uz velike napore i raspisanu nagradu od 20 miliona dolara nije dogodilo.
Uprkos željama iračkog vladajućeg saveta, jedan visoki zvaničnik izjavio je da će za formiranje suda za ratne zločine potrajati. Zatvorenici još nemaju status ratnih zarobljenika, a neki od njih imaju bolji tretman jer sarađuju u procesu ispitivanja. Porodice se i dalje žale da nemaju nikakav kontakt sa njima, a sve informacije su polovične i nezvanične, što će dodatno pojačati neizvesnost do konačnog formiranja suda koji će rešiti njihovu sudbinu.
Predviđeno je da u sudu za ratne zločine glavnu reč imaju iračke sudije uz pomoć međunarodnih pravnih eksperata kao savetnika. Organizacije za zaštitu ljudskih prava su već u startu skeptične po tom pitanju jer iračke sudije nisu sposobne za komplikovane procese.
Takođe je predviđeno da sud za ratne zločine sudi za sve zločine počinjene od 14. jula 1968. godine kada je Sadamova Baas partija došla na vlast do 1. maja 2003. kada je američki predsednik Džordž Buš proglasio završetak velikih vojnih operacija. Od tada je u Iraku pronađeno više od 200 masovnih grobnica, a uhapšeno je oko 5.500 osoba. A. Petrović
