Izvor: Politika, 18.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irak će biti skuplji od Vijetnama
Najavljeni dodatni danak iz državne kase povećao bi ukupne izdatke na više od 600 milijardi dolara
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 17. novembra – Ovdašnji poreski obveznici osećaju se sve više kao "kolateralni stradalnici" dalekih velikih frontova. Upravo im je najavljeno da će iz nacionalne kase morati da se izdvoji još oko 160 milijardi dolara za potrebe na bojištima u Iraku, pre svega, ali i u Avganistanu.
Dodatni danak povećao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi ukupne izdatke samo u Iraku na više od 600 milijardi dolara – ističe najtiražniji dnevnik "Ju-Es-Ej tudej" – što je suma koja bi premašila troškove u svojevremenom znatno dužem Vijetnamskom ratu, u koji je, preračunato u sadašnju vrednost, uloženo 536 milijardi dolara. Tako bi sukob u Iraku postao najskuplji "lokalni" rat u američkoj a verovatno i svetskoj istoriji.
Dosad su, podseća se, za "rat protiv terorizma" već odobrene 502 milijarde, od kojih je Iraku namenjena glavnina. Za tekuću fiskalnu godinu, koja je počela prošlog meseca, već je izglasano 70 milijardi, a sledi dodatak koji je u predračunu dosad stigao do 127 s tendencijom rasta ka 160 milijardi dolara – kažu nadležni.
Opozicioni demokrati, koji od Nove godine preuzimaju izborima izvojevanu vlast u Kongresu, iskazuju zabrinutost zbog vrtoglavog rasta ratnih izdataka. Senator Kent Konrad smatra da će to onemogućiti planirana ojačavanja fondova za zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Njegov kolega iz Predstavničkog doma Džim Kuper procenjuje da ni povećanje troškova "neće rešiti probleme u Iraku".
Republikanski aspirant za predsedničke izbore senator Džon Mekejn suprotstavlja se predlogu demokrata da se postepeno smanjuje broj američkih vojnika u Iraku i insistira da se pošalju – pojačanja. Loše planiranje broja potrebnih vojnika za iračke izazove, smatra se, inače, jednim od bitnih razloga za pogoršavanje tamošnje situacije. Trenutno je na tom frontu oko 140.000 Amerikanaca, a eksperti tvrde da je za rasplamsani gerilski rat bilo potrebno da ih bude 500.000 a možda i milion. Ali, istovremeno se konstatuje da su ovdašnje mobilizacijske rezerve već prilično istanjene.
Povećanje neprilika podstaklo je strahove od reprize trauma iz Vijetnamskog rata, u kome je za osam godina, do 1973, poginulo 58.000 Amerikanaca, da bi na kraju Vašington morao da povuče svoje trupe odatle. U poređenja između nekadašnjeg i sadašnjeg najvećeg američkog bojišta upušta se i predsednik Džordž Buš, koji se trenutno nalazi u Vijetnamu, na čijem ratištu nije bio, ostavši na tadašnjim zaduženjima u vazduhoplovstvu Nacionalne garde Teksasa. Ali, on ponavlja: "U Iraku ćemo pobediti ako se ne povučemo".
U međuvremenu raste broj ubijenih Amerikanaca u Iraku – dosad ih je poginulo 2.860. U oktobru je tamo poginulo 105, a ovog meseca, dosad, 42 vojnika SAD.
Ankete pokazuju da većina Amerikanaca smatra da taj rat nije vredan tolikih žrtava. Pa ni – astronomskih izdataka.
-------------------------------------------------------------------------
Raznovrsni napadači
VAŠINGTON, 17. novembra – Na iračkom frontu je sve više okršaja sa sve više raznovrsnih učesnika. Američke obaveštajne službe su sačinile proširenu listu raznih oružanih formacija, pa su kao takvi navedeni "irački nacionalisti, bivši vojnici, gnevni suniti, džihadisti, strani gerilci, šiitske milicije, kurdski borci, kao i mreža kriminalaca". Pri tom, kako se izveštava, najviše ginu – preostali neangažovani civili.
M. Pantelić
[objavljeno: 18.11.2006.]
