Izvor: B92, 19.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irak: Nova serija bombi
Bagdad, Vašington -- U Bagdadu i okolini u seriji bombaških napada danas ubijeno najmanje 30 ljudi.
11 ljudi je poginulo kada je bomba bačena u jednoj šiitskoj oblasti Bagdada. Najmanje dva američka vojnika su danas poginula, a 17 je ranjeno u samoubilačkom napadu na vojnu bazu severno od Bagdada. U Bagdadu je stradalo još pet osoba kad su bombe na opasaču jednog napadača-samoubice eksplodirale u autobusu.
Autobus se kretao Karadahom, centralnim delom grada nastanjenim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uglavnom šiitima.
U napadu u Dulvijahu, sunitskoj oblasti na oko 75 kilometara severno od Bagdada, ubijene su četiri osobe u eksploziji automobila punog bombi, javlja AP.
U šiitskoj oblasti Zafranija jugoistočno od Bagdada mina da drumu je ubila ubila tri policajca i ranila tri civila.
Stotinak metara dalje eksplodirala je bomba sakrivena pod jednom tezgom na pijaci i usmrtila pet osoba.
U Mahmudiji, oko 30 kilomatara južno od Bagdada, kod jedne automehaničarske radionice eksplodirala je bomba u automobilu i ubila dve i ranila dve osobe.
Do napada je došlo dan posle nekoliko ekplozija automobila-bombi u Bagdadu, u kojima je život izgubilo skoro 30 Iračana.
Četiri miliona raseljenih Iračana
Od početak rata u Iraku četiri miliona stanovnika ove države napustilo je svoje domove.
U Jordanu, Siriji, Libanu, Jemenu i Egiptu do sada se nastanilo oko dva miliona Iračana, a svaki mesec Irak napusti oko tri hiljade ljudi. U unutrašnjost Iraka preselilo se još dva miliona Iračana i svaki mesec to čini još oko 50.000 Iračana.
Većina izbeglica je izgubila svu svoju imovinu i zavisi od humanitarne pomoći.
Većina analitičara upozorava da će se uskoro s izbeglicama iz Iraka suoćiti i zapadne zemlje, prenose agencije.
SAD: Novi pritisci zbog Iraka
Demokratski kongresmeni najavljuju novu akciju s ciljem preispitivanja odobrenja za rat u Iraku. To je još jedan u nizu pritisaka na administraciju da promeni vojnu strategiju u Iraku.
Nepokolebani uspehom republikanaca, koji su Senatu blokirali donošenje rezolucije protiv povećanja broja vojnika u Iraku, demokrate, koje od 2006. imaju većinu u Kongresu, sada zahtevaju izmenu mandata trupa SAD u Iraku, koja bi isključila njihovo mešanje u građanski rat.
"Tražićemo preispitivanje odobrenja koje mu je dato 2002. s ciljem da ograničimo mandat trupa na misiju podrške, a ne na borbenu misiju", izjavio je predsednik Vojnog komiteta u Senatu Karl Levin.
Uz činjenicu da je bezbednost trupa SAD već stavljena na kocku, Levin je kazao da u Kongresu nema mnogo volje da se blokiraju sredstva namenjena vođenju tog rata.
Prošle nedelje Predstavnički dom aamerickcog Kongresa izglasao je neobavezujuću rezoluciju protiv Bušovog plana da pošalje dodatnih 21.500 vojnika u Irak koji bi obezbedjivali mir u Bagdadu i provinciji Anbar.
Bušovi republikanci su iskoristili proceduralnu taktiku i blokirali tu rezoluciju u Senatu.
U oktobru 2002. Kongres je dao odobrenje Bušu da izvede vojnu akciju na Irak, prvenstveno zbog, kako je administracija tvrdila, pretnje od oružja za masovno uništenje u toj zemlji.
Takvo oružje, medjutim, nikada nije pronađeno nakon invazije na Irak u martu 2003, ali Bušova administracija najavljuje da će američke trupe ostati da bi pomogle da Irak postane demokratska zemlja.
