Izvor: B92, 22.Dec.2011, 09:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Irak: Dvanaest bombi - 63 žrtve

Bagdad/Irbil -- Najmanje 63 ljudi je poginulo u talasu organizovanih bombaških napada u Bagdadu. Od eksplozije najmanje 12 bombi ranjeno je 176 ljudi.

Irački zvaničnici objavili su da se najmanje 12 eksplozija dogodilo u različiim delovima glavnog grada. Eksplozije su prouzrokovale improvizovane eksplozivne naprave zalepljene za automobile, automobili krcati eksplozivom, pa i bombe postavljene na ulici.

Talas eksplozija se valjao Bagdadom u vreme jutarnjeg saobraćajnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << špica, što otkriva nameru napadača i organizatora da bude što više ljudskih žrtava.

Najgore posledice izazvale su dve eksplozije u naselju al-Amil u kojoj je poginulo najmanje 7 osoba. Meta napadača u al-Amilu, po svemu sudeći, bili su spasioci i gradski zvaničnici, koji su stigli odmah posle prethodne eksplozije na istom mestu.

Zvaničnici iračkih snaga bezbednosti navode da su eksplozije izazvale smrt i povrede, kao i znatnu materijalnu štetu u više delova prestonice - Alaviju, Bab al-Muatamu i Karadi u užem gradskom jezgru. Adamija, Šuala, Ša’ab, Džadrija, Gazalija, al-Amil i Dura su naselja koja su bila pogođena eksplozijama malo dalje od centralnog dela Bagdada.

Najjača eksplozija dogodila se nedaleko od Bolnice Rahbat i Uprave za intergriteti tarnsparentnost u kvartu Karada. Detonacija je izazvala srazmerno mali broj žrtava, ali je bilo mnogo ranjenih i izazvana velika materijalna šteta.

„Prozori su svzda bili razbijeni, stakla je svuda bilo. Deca su se uplašila i strašno plakala, a delovi [geleri] bombe su uleteli u zgradu," objašnjava vaspitačica Ragad Halid iz obližnjeg vrtića, u kojem srećom niko nije ni ogreban od eksplozije.

Bombe su u više delova grada izazvale požare, tako da su ulice bile zakrčene vozilima vatrogasaca, policajaca i hitne pomoći.

"Politički" motivi napada

Talas bombaških napada najgore je nasilje u Iraku otkako je tokom vikedna izbila politička kriza između manjinskih sunita i većinskih šiita.

Na meti napada bila su, uglavnom, šiitska naselja, ali su stradala i neka sunitska. Za sada niko nije preuzeo odgovornost za nasilje u Bagdadu.

Poznavaoci prilika tvrde jedino al-Kaida u Iraku ima sposobnosti za izvođenje ovako koordinisanog napada na više mesta.

"Politički" motivi napada

Talas bombaških napada najgore je nasilje u Iraku otkako je tokom vikedna izbila politička kriza između manjinskih sunita i većinskih šiita.

Na meti napada bila su, uglavnom, šiitska naselja, ali su stradala i neka sunitska. Do vremena postavljanja ove stranice, niko nije bio preuzeo odgovornost za nasilje u Bagdadu. - Poznavaoci prilika tvrde jedino al-Kaida u Iraku ima sposobnosti za izvođenje ovako koordinisanog napada na više mesta.

Ipak, izgleda da je se strah Iračana ostvario, i da se na velika vrata obnavlja sukob šiita i sunita. Napadači su iskoristili bezbednosni vakkum, izazvan konačnim odlaskom vojnih jedinica Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

No, „dan 12 bombi" je raspaljen drugim plamenom - produbljenom političkom krizom zbog naloga za hapšenje Tarika al-Hašimija, potpredsednika Republike Irak i najznačajnijeg političkog funkcionera iz redova sunita.

Tarik al-Hašimi je opužen za navodno izdavanje naređenja i organizaciju ubijanje svojih političkih protivnika. On poriče sve navode optužnice i tvrdi da ceo slučaj protiv njega ima čistu političku motivaciju.

Kritičari, pre svega oni iz redova sunita, tvrde da premijer Nuri al-Maliki pokušava da ojača kontrolu šiita na svim političkim pozicijama u državi, takođe koristeći činjenicu da su iz zemlje otišli „američki okupatori".

Slučaj Tarika al-Hašimija

Tarik al-Hašimi (طارق الهاشمي‎) je čovek u bekstvu. On je prvi potpredsednik Republike Irak (جمهورية العراق), najviši državni funkcioner iz redova iračkih sunita. Optužnica Sudskog saveta Iraka, praćen nalogom za hapšenje, tereti ga za organizaciju ubistava političkih protivnika korišćenjem orkestriranih bombaških napada.

Krije se u Iračkom Kurdistanu, poluatonomnoj oblasti na severu Iraka, gde većinu stanovnika čine Kurdi. Pobegao je dan posle objavljivanja optužnice. Premijer Iraka, Nuri al-Maliki (نوري المالكي) je od vlasti Iračkog Kurdistana javno zatražio da ga izruče pravosudnim vlastima u Bagdadu.

U intervjuu, koji je dao u gradu Irbilu na severu Iraka, Tarik al-Hašimi da u iračkom pravosudnom sistemu „nema transparentnosti, a ceo sistem je načet korupcijom".

„Irački pravosudni sistem je u krizi. Izgubio je kredibilitet. To je oruđe u rukama pojedinih političara. Zbog toga nije realno da mi bude suđeno u takvom sistemu", objašnjava al-Hašimi.

„Naglašavam ono što sam rekao ranije: sa zadovoljstvom ću se suočiti s optužbama u Kurdistanu, gde će suđenje biti pravedno."

Optužnica protiv Tarika al-Hašimija, između ostalog, navodi da je lično odgovoran za organizaciju bombaške akcije, kada je u vrlo jako obezbeđenoj Zelenoj zoni Bagdada izvršen napad automobilom-bombom na Predstavnički dom. Napad nije doneo očekivani uspeh: uprkos detonaciji 20 kilograma eksploziva, poginuo je samo vozač, dok je bilo više ranjenih ljudi, među kojima i portparol, poslanik Kurdistanskog saveza u Predstavničkom domu. To je u optužnici opisano kao „podrška terorizmu".

Novi građanski sukob?

Slučaj Tarika al-Hašimija ima dugu predistoriju, i vezan je za vrhunac građanskog sukoba, tokom 2006. i 2007. godine.

Sada je u pomoć pozvao čak i Arapsku ligu (جامعة الدول العربية), organizaciju arapskih nacija, da nadgleda istragu i svako buduće saslušanje. Premijer Nuri al-Maliki je na takav potez prvog potpredsednika države odgovorio:

„Ovo je slučaj krivičnog dela, i zato nema potrebe da Arapska liga i svet učestvuju svemu tome."

Premijer al-Maliki još kaže: „Pozivamo vlasti kurdistanske oblasti da preuzmu odgovornost i al-Hašimija izruče pravosudnom sistemu. Ne prihvatamo nikakvo mešanje u sudski sistem".

U međuvremenu, u Iračkom Kurdistanu vlada mišljenje da potpredsednika Iraka ne treba „izručivati" bilo kome, sve dok je on samo osumnjičeni, ali ne i osuđen za bilo koji zločin. On je Irbil stigao kao potpredsednik Iraka, i kao takav se smatra gostom poluatunomne kurdske oblasti. To je privremeno i ne baš srećno rešenje, uz želju da Tarika al-Hašimija ipak zadrže dalje od pravosudnih organa u Bagdadu.

Podele među Kurdima

Poznavalac prilika na kurdskoj političkoj sceni Bilal Vahab ocenjuje da reakcija zvaničnika u Irbilu nije bila pažljivo planirana, za razliku od akcije premijera Nurija al-Malikija. Govoreći o predsedniku poluautonomne kurdske oblasti, analitičar Bilal Vahab kaže:

„Masud Barzani je izrazio jaku podršku potpredsedniku Hašimiju, za razliku od Džalala Talabanija, koji je istupio s komentarima koji čak idu u prilog Malikiju."

Ispostavlja se da je reakcija vlasti Iračkog Kurdistana razotkrila podele unutar same kurdske oblasti. Pristali su da „čuvaju" potpredsednika kao gosta. S druge strane, predsednik Iraka Džalal Talabani, koji je poreklom Kurd, rođen je u kurdskoj oblasti, po religijskom opredeljenju je musliman sunita, a pružio je podršku premijeru Iraka.

Analitičari veruju da će, uprkos samouverenosti i sposobnosti, Nuri al-Maliki mogući sukob s Kurdima sprečiti, tako što će nesporazume izbeći da reši vojnim ili prisilnim sredstvima.

„Kurdi imaju problem sa sopstvenim jedinstvom, jer bi Maliki mogao da nađe saveznike u kurdskoj opoziciji," objašnjava analitičar Bilal Vahab.

Tarik al-Hašimi je u susretu s novinarima 20. decembra vrlo jednostavno objasnio kako on vidi situaciju:

„Maliki stoji iza cele stvari. Cela zemlja je u rukama Malikija. Svi napori da se ubrza nacionalno pomirenje i ujedini Irak su sada nestali. Za to krivim Malikija."

Jedan od ključnih dokaza optužnice su priznanja njegovih telohranitelja da su izvršili ubistva zvaničnika u Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu spoljnih poslova, kao i nekoliko policajaca u Bagdadu, i da su od Hašimija za svaki napad dobijali po US$ 3.000.

Hašimi je priznanja svojih telohranitelja, prikazanih na državnoj televiziji, ocenio kao „izmišljena" i celu medijsku kampanju opisao kao sredstvo za njegovo „sramoćenje".

Niko u javnosti nije na glas povezao politička neslaganja i sukobe sa eksplozijama u Bagdadu, ali su Iračani poučeni iskustvom iz prethodnih godina svesni situacije: kada god se političari svađaju, ulice postaju ratište i obični ljudi stradaju.

Tako je bilo od 2004. do 2007. godine, kada se otpor američkoj okupaciji pretočio u sukob „dva oka islama" - šiita i sunita. Vrhunac tog sukoba bio je tokom 2006. i 2007. godine, kada je od bombaških napada, otmica, masovnih ubistava stradalo mnogo hiljada ljudi, a zemlju dovelo na samu ivicu građanskog rata.

Nastavak na B92...

Kurir: MASAKR U BAGDADU!