Izvor: Deutsche Welle, 19.Sep.2014, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ipak usvojen Zakon o azilu
Nemačka vlada nema više prepreka na putu za usvajanje kontroverznog Zakona o azilu. Na ključnoj sednici u Bundesratu Zeleni su ipak glasali da se Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina klasifikuju kao bezbedne države.
Posle Bundestaga, sada je i Bundesrat usvojio izmene Zakona o azilu. Ishod glasanja bio je neizvestan jer je najmanje jedna nemačka savezna država u kojoj su na vlasti Zeleni ili Levica morala da glasa za izmenu zakona, uprkos tome što te dve stranke odbacuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << novu verziju zakona. Sporno je pre svega bilo proširenje liste takozvanih sigurnih država porekla, kojoj su izmenama zakona pridodate tri države Zapadnog Balkana: Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina.
Baden-Virtemberg obezbedio većinu
Ponudivši kompromis, savezna vlada u Berlinu je, na opšte iznenađenje, uspela da navede zeleno-crveno vladu Baden-Virtemberga da pristane na izmenu zakona i na taj način obezbedi neophodnu većinu u Bundesratu. Pred zgradom Bundesrata demonstriralo je nekoliko stotina ljudi za zadržavanje sadašnjih pravila azila za zemlje Balkana.
Protesti ispred Bundesrata
Bundestag je u julu odobrio zakon o sigurnim državama porekla: njime su Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina klasifikovane kao takozvane bezbedne zemlje porekla, a to znači da izbeglice iz tih zemalja mogu lako da se pošalju nazad u svoju domovinu. Čak i sada, velikoj većini podnosioca zahteva iz tih zemalja nije priznat izbeglički status. Time bi trebalo da se ubrza procesuiranje zahteva izbeglice iz kriznih država.
Olakšan pristup tržištu rada
Zeleni su u razgovorima sa saveznom vladom uspeli da se izbore za promene originalne verzije izmenjenog zakona. Tako se, na primer, posle četiri meseca boravka u Nemačkoj, ukida takozvana obaveza prebivališta, kojom je podnosiocima zahteva za azil bilo dozvoljeno da borave samo u jednom određenom okrugu.
Pored toga, oni koji čekaju na rešenje zahteva za azil i stranci koji imaju takozvani „duldung“, dakle čiji se boravak u Nemačkoj toleriše, imaće lakši pristup tržištu rada nego do sada.
Zabrana zapošljavanja u Nemačkoj važi samo prva tri meseca. Zatim, obe pomenute grupe stranaca, (oni koji čekaju na rešenje zahteva za azil i oni koji imaju „duldung“), mogu da rade na celoj teritoriji Nemačke već posle 15 meseci i ne moraju da čekaju da prođu četiri godine, kao što je to sada bio slučaj.
Osim toga, deo socijalne pomoći u naturi biće pretvoren u novčane doznake.
Uprkos tome, šefica poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu, Katrin Gering-Ekart, kritikovala je taj kompromis kao „još uvek nedovoljan.“
.jpg)
