Izvor: Politika, 18.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Internet na točkovima
Lokalni prevoz kao mamac za dragocene kadrove globalne komunikacije
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, marta – Talentovani inženjer Majkl Gejman (23) bio je u slatkoj nedoumici. Primamljive radne uslove ponudile su mu dve vrlo probirljive kompanije iz "tehnološke imperije" kalifornijske Silicijumske doline. Njegov pristanak dobila je ona koja ga je uverila da će u njoj imati bolji – prevoz.
Sada radi u Guglu, džinu internetske pretrage i oglašavanja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ali, medijsku pažnju je privukao kao redak slučaj, na prvi pogled – kadra koji se za posao u kompaniji, čija virtuelna mreža povezuje ceo svet, odlučio zato što ona zaposlenima osigurava i lagodnu vezu između kuće i posla – na stara, dobra četiri točka.
Ispostavilo se da Gejman nije izuzetak. Podesan lokalni prevoz je postao prilično efikasan mamac za pridobijanje dragocenih kadrova globalne komunikacije.
Alternativna mreža
Iskusni inženjer Vilts Karpenter (46) "protrčao" je kroz dve takođe superkompanije dok se nije skrasio u Guglu koji ga je osvojio svojim – autobuskim saobraćajem. Taj detalj mu je, kaže, bitno popravio kvalitet života – prekrativši mu dugo trpljene muke u vožnji od stana u San Francisku do Silicijumske doline.
Autobus je postao važan pomoćni deo moćne internetske mreže jer joj, uz ostalo, služi i kao sredstvo za – regrutaciju dragocenih kadrova. Plate u Guglu jesu dobre, ali nisu tako visoke kao u konkurentskim firmama, pa on stručnjake mahom pridobija olakšavanjem svakodnevnih iskušenja, među kojima je ponajveće – prevoz po zakrčenim putevima.
U aranžmanu s jednom prevozničkom firmom, napravio je saobraćajnu mrežu sa 32 autobusa, sa po 37 sedišta, koji neprestano cirkulišu između centrale zvane "Guglpleks" i adresa oko 1.200 zaposlenih, četvrtine svoje radne snage u toj zoni. Od pet sati ujutru do deset uveče, u 132 ture dnevno, ukrcavaju ih i iskrcavaju u petnaestak naselja, gde imaju oko 40 stanica, izvestio je "Njujork tajms", koji se posvetio istraživanju tog neobičnog spoja najsavremenije i klasične vrste usluga.
Guglova saobraćajna mreža se prostire na oko 400 kilometara, čime duplo nadmašuje dužinu regionalne železničke veze. To je najopsežniji program te vrste u SAD, tvrdi specijalista za transportne sisteme Ted Vidbi.
Kompanijski alternativni prevoz se uklapa u šire podmirivanje potreba zaposlenih, u skladu s tržišnom iznudicom. Cene nekretnina u toj oblasti – razapetoj između različitih čari Silicijumske doline i San Franciska – ubrzano rastu, pa se ljudi često sele u manje skupe, udaljenije krajeve. Ušteda se, međutim, istanji u dugom prevozu, što je teškoća koja je u Guglu ublažena vanrednim, besplatnim transportom. Ta privilegija utiče i na lokalni raspored snaga. Do pretprošle godine, u naselju Pasifik Hajts stanovalo je desetak "guglića", a s dolaskom kompanijskog autobusa u taj kraj njihov broj se ušestostručio.
Autobusi se brže kreću jer koriste prohodnije trake rezervisane za kolektivni prevoz, a opremljeni su tako da se ni u vožnji "ne gubi vreme", jer u njima funkcioniše – Internet. Zaposlenima je omogućeno i da sa sobom prevoze bicikle i kućne ljubimce.
Ta pogodnost mnogima se čini većom od ostalih kompanijskih "umiljavanja" osoblju. Među ostalim "dodvoravanjima" su besplatni obroci tokom čitavog radnog dana, besplatni lekarski pregledi, kao i niz mogućnosti za rekreaciju – dva bazena, zid za pentranje, odbojkaški teren... "Maženje i paženje" proizlazi iz dve okolnosti. Prvo, akcije kompanije dostigle su četiri puta višu vrednost od početne cene. Drugo, dostignuti nivo se održava i raste tako što se poboljšavaju uslovi rada kojima se zadržavaju postojeći i privlače novi stručnjaci.
Ni konkurencija ne zaostaje. Sličan recept je, kažu, primenio i Jahu.
Agencija za zaštitu čovekove sredine napravila je svoju tabelu kompanija po prevoznim pogodnostima za zaposlene. Gugl na toj listi – deli treće i četvrto mesto sa Oracleom. Na vrhu su "supersile" – Intel i Microsoft.
Firma Fejsbuk ističe se izvan takvog rangiranja. Umesto prevoznih povlastica, ona zaposlenima daje 600 dolara mesečno ako se nastane u poluprečniku od 1.600 metara oko njene centrale.
Problemi drugih
Ostali stanovnici zone zaliva kod San Franciska zavide uživaocima takvih, raznolikih, povlastica. Već deset godina uzastopno tamošnji građani ističu da im najveće probleme pričinjava – lokalni saobraćaj.
Zakrčenja u saobraćaju su i poprilična muka čitave nacije "na točkovima". Bela kuća procenjuje da u 85 "najzagušenijih" gradova SAD putnici u "čepovima" na kolovozima proćerdaju 3,7 milijardi sati i blizu 10 milijardi litara benzina godišnje, što je gubitak u iznosu od oko 63 milijarde dolara. "Guglići" nisu među njima, kao ni među onima na koje predsednik Džordž Buš misli kad preklinje da se smanji potrošnja nafte a tako i "energentska zavisnost od nestabilnog Bliskog istoka". Jer, kompanijski autobusi rade na biodizel.
U svim tim okolnostima "guglići" kao da ostvaruju i jednu staru izreku. A ona kaže: "Sreća je kad si zadovoljan i kad ideš na posao i kad se vraćaš kući".
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 18.03.2007.]
