Izvor: Deutsche Welle, 04.Jun.2015, 08:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Inteligentna luka budućnosti
Teretna luka u Hamburgu jedna je od najvećih na svetu. U njoj se radi 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Luka bi trebalo da nastavi da raste i da se širi, ali to ne samo da je logistički, već i ekološki izazov.
Majice iz Azije, meso iz Južne Amerike, genetski modifikovano seme iz Severne Amerike – u hamburšku luku stiže roba iz čitavog sveta. Prošle godine kroz nju je prošlo skoro deset miliona kontejnera. Hamburg je tako na drugom mestu u Evropi i 15. na svetu. Do >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << 2025. godine kroz tu luku trebalo bi da prolazi 15 miliona kontejnera.
Ali taj rast nije samo logistički, već i ekološki izazov. Grad Hamburg, naime, želi da znatno smanji količinu štetnih izduvnih gasova i da sopstvene potrebe za energijom podmiruje pre svega iz obnovljivih izvora. Pri tom najveći deo industrijske potrošnje energije grada otpada na luku.
Već sada se na Kontejnerskom terminalu Altenverder (CTA) može videti kako bi ti klimatski ciljevi trebalo da budu ostvareni. Tamo je budućnost već počela: terminal ima jedan od najmodernijih kontejnerskih pogona na svetu, koji je skoro potpuno automatizovan.
Savršeno automatsko upravljanje
Elektro-transporter broj 86 u luci Hamburgu
Ograđenim područjem veličine 30 fudbalskih igrališta prolaze desetine transportera kontejnera. Oni su slični vozilima koja na aerodromima manevrišu među avionima. Vozila su duga 15 metara, široka tri i teška 34 tone. To su vozila sa automatskim pravljanjem (Automated Guided Vehicle – AGV) i nemaju vozača. Njima upravlja 19.000 transpondera ukopanih u zemlju i to tako savršeno da nikada ne dolazi do sudara.
Transporteri su uredno parkirani. Odjednom – kreću, skreću u desno ili ulevo, stižu do jednog od brodova na 1.400 metara dugom pristaništu terminala, zaustavljaju se ispod dizalice koja na njih spušta kontejner, nastavljaju vožnju, koče na nevidljivim raskršćima ako im se sa strane približava drugo vozilo, voze do jednog od skladišta i tu čekaju da ih dizalica oslobodi tereta. Sve to odvija se automatski, 24 sata dnevno. Iz obližnje centrale stižu komande za 95 robota.
„Gospodar transportera“: Boris Vulf
Većina tih vozila još uvek ima dizel-motore koji zagađuju vazduh, ali ona bi uskoro trebalo da budu opremljena električnim pogonom. Za to je nadležan inženjer Boris Vulf. Do sada je novi pogon dobilo devet vozila.
Akumulator težak 12 tona
Stanica za zamenu akumulatora je ogromna, a polovinu te hale zauzima čelična konstrukcija visoka poput kuće. Automatska vrata se otvaraju i ulazi teretnjak broj 86. „AGV sam zna kada mu je količina energije pri kraju. On komunicira s tom stanicom. Kada parkira na određeno mesto, akumulator mu se vadi i stavlja novi“, objašnjava Vulf.
Akumulatori su ogromni – svaki je težak 12 tona. Zamena traje samo pet minuta i odvija se potpuno automatizovano. Nakon toga, teretnjak broj 86 ponovo kreće na posao.
Vozila na električni pogon koja mogu prenose i do 70 tona tereta, veliki su izazov. Njihovi akumulatori se isprazne na svakih 20 sati. Veoma su teški i tečnost u njih mora ručno da se uliva.
Vulf trenutno testira novu generaciju akumulatora. Litijumski su i teški samo nešto preko jedne tone. Kod njih gotovo ništa ne mora ručno da se obavlja. „Ali oni trenutno koštaju deset puta više“, kaže Vulf.
Akumulatori su još uvek veoma teški, ali to bi trebalo da se promeni
Povoljnije korišćenje električnog pogona
Izdaci za energiju trebalo bi da drastičnu budu smanjeni. Pored toga, oni se neprestano menjaju jer se zbog prirodnih uslova menja i količina energije dobijene od vetra. Ali ako akumulatori teretnjaka budu mogli da se pune onda kada je struja najjeftinija, uštedeće se mnogo novca. Zato postoji računarski program koji registruje kada se vetrenjače u vetroelektranama okreću naročito brzo. Vulf i njegov tim žele da do kraja godine predstave rešenje za optimiranje vremena korišćenja i punjenja akumulatora.
Već sada je očigledno da je korišćenje vozila na električni pogon jeftinije zato što ona troše znatno manje energije nego ona sa dizel-motorom. Korišćenjem energije iz obnovljivih izvora znatno će se smanjiti i ispuštanje štetnih gasova. Prema proračunu lučke logistike, godišnje bi moglo da se uštedi 10.200 tona ugljen-dioksida ako bi svih 95 vozila dobilo električni pogon.
„Projekat je do sada daleko nadmašio naša očekivanja“, zaključuje član Upravnog odbora lučkog koncerna HHLA Štefen Ben. „Želimo da pokažemo da se odgovorno ponašamo prema okolini i tako da poboljšamo imidž koje naše luke u javnosti.“
Umrežena luka
Ulrih Baldauf: Informacije moraju biti brže od robe koja se transportuje
Za to su neophodni daljnji koraci. SmartPORT je ime programa koji bi trebalo da poboljša logistiku u hamburškoj luci. „Prevoz robe u budućnosti ne bi trebalo da bude samo ekološki prihvatljiv, već se njime mora i inteligentno upravljati“, kaže Ulrih Baldauf. Taj računarski stručnjak za hamburšku luku razvija program koji će prikupljati podatke o položaju brodova, teretnih vozila i vozova, i povezivati ih sa informacijama o putevima i stanju na njima, kao i o vodostaju. „Želimo da automatski koordiniramo sve učesnike u saobraćaju“, objašnjava Baldauf.
Cilj je upravljati prevozom, potrošnjom energije i resursima tako da se ostvari najveći mogući učinak. Tako bi, recimo, trebalo da se izbegnu zastoji na putevima za teretna vozila koja voze za hamburšku luku.
Baldauf sedi za ekranom u novoj centrali. Na ekranu svetlucaju šarene karte gradskog područja Hamburga. Saobraćaj na raskrsnicama, putevima i mostovima meri oko 300 senzora, a tako dDobijene podatke obrađuje računar. Ekrani postavljeni na važnijim saobraćajnicama pokazuju vozačima kamiona na kojim putevima je gužva. Osim toga, urađena je i aplikacija na više stranih jezika kako bi vozači neprestano mogli da prate aktuelnu situaciju u saobraćaju. Aplikacije im, u slučaju problema na putevima, nude alternativne rute. Ako neki brod zakasni, teretna vozila koja dovoze ili odvoze kontejner odmah bivaju obaveštena o situaciji na terminalu. Vozači takođe dobijaju i informaciju o slobodnim mestima za parkiranje koja mogu da rezervišu direktno preko aplikacije.
„Poboljšanjem toka saobraćaj smanjuju se i potrošnja goriva i količina izduvnih gasova“, kaže Baldauf i dodaje da je „umrežavanje“ u lukama čarobna reč za budućnost. Tako se i „vrata u svet“, kako građani Hamburga zovu svoju luku, sve se više digitalizuju.
