Izvor: Politika, 28.Avg.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Indija je gladna republika
Vladajuća indijska stranka pokrenula projekat vredan dvadeset četiri milijarde dolara ne bi li obezbedila jeftinu hranu za osamsto miliona ljudi u zemlji u kojoj je glad hronična
Od našeg specijalnog izveštača
Nju Delhi – Glad je najružniji trag na licu indijskog ekonomskog čuda, pa je vladajuća Kongresna stranka pokrenula ambiciozni projekat ne bi li obezbedila jeftinu hranu za više od osamsto miliona ljudi.
„Imamo ljude koji i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dalje nemaju hranu, imamo decu koja su neuhranjena”, izjavila je predsednica stranke Sonja Gandi, predstavljajući u parlamentu šemu prehrambene sigurnosti kao jedan od dosad „neviđenih” poduhvata na svetu.
Važnost ovog projekta za Indiju, ali i Kongresnu stranku, naterala je Sonju Gandi da, uprkos temperaturi koju je imala dva dana, odluči da lično brani zakon preksinoć u parlamentu. Međutim, u debati sa poslanicima, najmoćnijoj indijskoj političarki je pozlilo, tako da je potom pet sati provela u bolnici gde je bila podvrgnuta nizu ispitivanja.
To nije skrenulo pažnju sa značajnog projekta, čija je vrednost procenjena na blizu dvadeset četiri milijarde dolara, a predviđa da dve trećine od ukupno 1,2 milijarde stanovnika Indije dobijaju mesečno pet kilograma pirinča, žita ili prosa po subvencionisanim cenama, daleko ispod tržišnih: šezdeset dva miliona tona žitarica na nacionalnom nivou. Zakon o hrani usvojen je u ponedeljak u Lok sabhi, donjem domu parlamenta, i sada mu predstoji usvajanje u Radža sabhi, gornjem domu.
Na globalnom indeksu gladi, Indija se od 79 zemalja nalazi na 65. mestu. Indija ima najviše izgladnele dece na svetu, a po zvaničnim statistikama, polovina dece ispod pet godina hronično je pothranjena. U periodu 2005–2010, Indija se među 129 država nalazila na pretposlednjem mestu po neuhranjenosti dece, ispod Etiopije, Nigera, Nepala i Bangladeša. Čak 300.000 novorođenčadi godišnje umre ne dočekavši kraj prvog dana života.
Indija ima najveći broj dece na svetu kojoj nedostaje vitamin A: oko šest procenata dece zbog toga pati od problema sa očima. Od trideset sedam miliona slepih na svetu, petnaest miliona je iz Indije.
Dok se procenjuje da svih 28 saveznih država ima „ozbiljnu ili izuzetno alarmantnu” situaciju gladi, Indija za zaštitu ugroženog stanovništva izdvaja 1,7 odsto bruto nacionalnog proizvoda, što je stavlja na začelje u regionu Azije i Pacifika.
Indija je, uprkos doskorašnjem impresivnom rastu, gladna republika.
Inicijativa davanja zakonskog prava na hranu pomenuta je prvi put u manifestu Kongresne stranke uoči izbora 2009, a lansirana je ne slučajno na rođendan ubijenog bivšeg premijera Radživa Gandija. Projekat bi trebalo da bude glavni adut Kongresne stranke uoči izbora na proleće naredne godine i da blokira rast popularnosti Narendre Mudija, lidera najveće opozicione Baratija džanata partije (BJP).
„Ovo nije zakon o prehrambenoj sigurnosti, ovo je zakon o biračkoj sigurnosti”, smatra Džagdiš Muki, jedan od lidera BJP.
Ova mera je pre toga već počela da se primenjuje u tri indijske savezne države, a trebalo bi da obuhvati 75 odsto Indijaca iz ruralnih i 50 odsto iz urbanih sredina. I dok je Sonja Gandi podelila prvih 12 kupona ženama u Delhiju, opozicioni političari nisu bili jedini kritičari zakona koji je u parlamentarnu proceduru ušao još decembra 2001, a početkom jula dobio potpis predsednika Indije Pranaba Muherdžija.
Iako vlada ponavlja da novac nije problem, mnogi ekonomisti se pitaju da li Indija može da finansira jednu ovako skup program, koji preti da dodatno isuši državnu kasu. Upozoravaju da će ogromni troškovi subvencija onemogućiti da se fiskalni deficit sa 5,5 odsto svede na 4,1 procenat. U debatama se otvara dilema: pitanje gladnog naroda protiv fiskalne odgovornosti.
„Zakon je potpuno neprihvatljiv jer pokušava da normira nejednakost tako što nameće sistem javne distribucije umesto da stvori univerzalna prava”, kaže Biradž Patnaik, savetnik komesara za hranu pri Vrhovnom sudu.
Projekat u startu okružuje mnogo ozbiljnih pitanja. Kako će se hrana deliti preko državnih jeftinih radnji kada iskustvo pokazuje da je između 37 i 55 odsto subvencionisanog pirinča, žita ili prosa tajnim kanalima završilo na otvorenom tržištu? Ko će odrediti kategorije korisnika kada se unapred zna da će to voditi korupciji? Kako obezbediti kvalitetno čuvanje šezdeset dva miliona tona zaliha u hrani?
Da bi uspeo, program borbe protiv gladi zahtevaće solidarnost – što neće biti lako u zemlji čije su više klase prilično neosetljive prema problemima sirotinje. Malo toga se promenilo od vremena kada je velika glad u Bengalu 1943. ubila blizu tri miliona ljudi, a srednja klasa ostala gotovo nedirnuta.
Kako pobediti glad kada Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj kaže da se jaz između bogatih i siromašnih u Indiji uvećava brže nego igde na svetu?
Magične pilule nema, a nesposobnost Indije da na odgovarajući način ishrani svoje ljude jeste „katastrofalni neuspeh sa mnogim implikacijama ne samo za narod Indije danas već i za generacije koje će biti rođene u bliskoj budućnosti”, smatra čuveni indijski nobelovac, ekonomista Amartja Sen.
Da li Indija još jednom kola stavlja ispred konja? Bez reforme svojih zakona i institucija i ova šema najboljih namera mogla bi da doživi neuspeh. Ukoliko se to dogodi, veruju ekonomisti, Indija je osuđena da ostane Gladna republika.
Boško Jakšić
objavljeno: 28.08.2013.
