Izvor: Glas javnosti, 11.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Impičment za Buša
Predsednika Sjedinjenih Država Džordža Buša - čiji mandat ističe za sedam meseci i formalno se okončava 20. januara 2009. godine - mogu zadesiti ozbiljne neprijatnosti. Reč je o tome da je poznati kongresmen - demokrata iz Ohaja i bivši kandidat za predsednika SAD Denis Kučinić gotovo pet sati čitao u Kongresu optužnicu, zahtevajući impičment (smenu) Džordža Buša, bacivši time i izazov svojoj Demokratskoj partiji kako će postupiti. Međutim, teško da će išta biti od ove inicijative. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Jer, prošle godine kongresmen Kučinić je isto tako podneo Predstavničkom domu predlog rezolucije o impičmentu potpredsednika SAD Ričarda Čejnija, koja je proceduralnom odlukom bila podneta pravnom komitetu, gde njeno razmatranje sve do sada nije uključeno čak ni u preliminarni nacrt rada komiteta.
Optužba u 35 tačaka
Prema mišljenju Kučinića, smenjivanje sa funkcije treba da se izvede po 35 tačaka koje je protiv šefa Bele kuće nabrojao. Predlog rezolucije podnet je u ponedeljak uveče na zasedanju Predstavničkog doma. Odluka da li će se tom dokumentu dati dalji „prolaz“ biće naknadno objavljena.
U svom izlaganju Kučinić je tvrdio da je predsednik prekoračio svoja ovlašćenja, prekršio zakon i obmanuo američki narod. „U očima celog sveta predsednik je od Sjedinjenih Država - koje su nekada bile primer uvažavanja ljudskih prava i vladavine zakona - načinio državu u kojoj se međunarodni zakoni ne uvažavaju i kojih se ne pridržavaju“, izjavio je kongresmen.
Tekst rezolucije koju je podneo Kučinić počinje izjavom o neophodnosti da Predstavnički dom američkog Kongresa donese odgovarajuću „proceduru impičmenta“.
NENSI PELOSI PROTIV
Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi (iz Demokratske stranke) protivi se, kako tvrde američki mediji, pokušaju smene republikanskog predsednika, pošto je uverena da bi takav korak verovatno bio neuspešan.
BUŠ: SVE ĆU REĆI U KNJIZI
Džordž Buš je izjavio da još nije imao vremena da razmišlja čime bi se bavio po odlasku iz Bele kuće i da je „otvoren za ideje“.
„Nisam imao mnogo vremena da bih razmišljao o tome, zato što imam mnogo posla, ali, verovatno ću napisati knjigu, u kojoj ću govoriti o donošenju mnogih odluka, kako bi istorija tačno razumela uslove i situacije u kojima sam donosio odluke“, izjavio je Buš u intervjuu italijanskoj televiziji Rai.
Šef Bele kuće je takođe govorio o svojoj nameri da „otvori institut slobode na Južnometodističkom univerzitetu u Dalasu da bi se vodio razgovor o univerzalnim vrednostima slobode u svetu i u Americi“.
Što se ostalog tiče, Buš je rekao da je „otvoren za ideje“.
„Predsednik Džordž Buš treba da bude podvrgnut impičmentu za ozbiljne zločine i prekršaje, i dole navedene stavke impičmenta treba da budu razmotrene u Senatu SAD“, ističe se u dokumentu.
Optužbe koje je Kučinić podigao protiv Buša zasnivaju se na poznatim činjenicama o delovanju administracije predsednika SAD, koja se i ranije našla na udaru kritike američkih medija.
U prvoj stavci kongresmen je optužio Buša da je kao predsednik SAD u svojoj „kalkulantskoj strategiji“ zajedno sa šefom Pentagona vodio tajnu propagandnu kampanju izmišljajući razloge neophodnosti rata s Irakom, uveravajući građane i Kongres da Irak predstavlja imanentnu pretnju Sjedinjenim Državama.
Optužbe na adresu Buša takođe uključuju primenu nasilja nad uhapšenim licima, realizovanje tajnih programa za izručenje zatvorenika vladama drugih zemalja, dovođenje u zabludu Kongresa i naroda SAD o opasnosti od Irana, usvajanje i primenu tajnih zakona, a takođe i korišćenje oružanih snaga SAD unutar zemlje i primenu „aparature vojne špijunaže za prikupljanje obaveštajnih informacija o civilima unutar SAD“, špijuniranja američkih građana bez dozvole suda i naredbu o korišćenju mogućnosti elektronske specijalne službe - Agencije nacionalne bezbednosti - za prisluškivanje razgovora Amerikanaca.
Odgovoran i za „Katrinu“
Pored toga, među optužbama su i - mešanje u proces slobodnih i poštenih izbora, kao i korupcija u pravosuđu, propusti i posledice razornog uragana „Katrina“... Bušu je kongresmen Kučinić posebno pripisao ignorisanje obaveštajnih podataka o opasnosti od terorističkih napada 11. septembra 2001. godine. Uz to, i mere koje je, navodno, zajedno sa potpredsednikom SAD preduzeo radi sprečavanja istraživanja okolnosti tih napada i ugrožavanja zdravlja spasilaca...
Uz ove informacije, u više uticajnih američkih medija podsetili su i da je više demokratskih i nevladinih organizacija mnogo puta već iznosilo optužbe protiv Bušove administracije - da je plasirala netačne informacije pre invazije na Irak 2003. godine, kršeći pravo građana SAD na tačnu informaciju. Bela kuća je, međutim, odbacivala takve optužbe.
