Izvor: BKTV News, 30.Nov.2013, 16:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imperijalna osmatračnica sa Bosfora
Najbliži savetnik turskog premijera Redžepa Erdogana poručuje da je želja Turske da deluje imperijalno. Da li je posredi finansijski potencijal moderne turske ekonomije ili uskrsla Imperija koja se budi iz stogodišnjeg sna?
Da li je nedavno potpisivanje dogovora sa Iranom u Ženevi rešilo jedan ozbiljan problem, ili je samo stvorilo uslove da se on zameni novim, sada još ozbiljnijim problemom? Jesu li Amerika, Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka, time što >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << su sa Irana skinule znak međunarodnog parije, stvorile potpuno novu stratešku situaciju u tom delu sveta? Ako jesu, Turska je prva zemlja koja je to shvatila.
“Mi želimo da delujemo imperijalno, ali ne imperijalistički” izjavio je u nedavnom intervjuu austrijskom dnevniku Di Prese Jigit Bulut (Yigit Bulut), glavni savetnik turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana.
Bulutov nastup u austrijskom dnevniku niti je diplomatski kamufliran, niti se igra sa skrivenim finesama, pa zbunjuje da ni nekoliko dana kasnije nema reakcija iz brojne diplomatske zajednice u Beču. A pitanja je nekoliko.
Prvo među njima je i koja zemlja bi se, ma koliko uticajna bila, ma koliko brzopleto njeni zvaničnici nastupali, danas usudila da javno izjavi kako vodi “imperijalnu politiku”?
S druge strane, ako je želja Turske da ponovo “bude imperijalna” novi kvalitet međunarodnih odnosa, treba li se prisetiti vremena kada je Turska poslednji put bila imperijalna sila, odnosno istorijskog trenutka kada je silom prilika prestala to da bude?
Godine 1918, u isto vreme kada se raspada Habsburška monarhija, raspalo se i Osmansko carstvo. Budući da je Srbija igrala aktivnu ulogu u obe ostavinske rasprave, pretpostavlja se da se bar sa te strane može računati na dobru memoriju.
Šta sada znači kada najbliži Erdoganov savetnik, objašnjavajući politiku premijera, upotrebi atribut “imperijalni”, i to u danima kada se na Bliskom istoku u ritmu skoro tektonskih potresa formiraju nova savezništva?
Nemačka i EU nemaju pojma
Među najvažnijim stavkama iz Bulutovih stilskih vežbi iz novo-stare turske arogancije je da je Turska jedina zemlja koja zaista ispunjava Mastriht-kriterijume.
Onaj deo turske štampe, koji je kritički raspoložen prema premijeru Erdoganu, deo je medijskog pokreta koji želi da našteti Turskoj, tvrdi Bulut.
Kako kaže, ta i takva štampa šalje u svet sliku propasti Osmanskog carstva sa kamufliranom porukom da takva sudbina očekuje i modernu Tursku, zaboravivši da spomene da su svetski poredak i mesto Turske u njemu danas potpuno drugačiji.
Turski premijer Erdogan ne prihvata nikakav pritisak sa bilo koje strane, on će nepogrešivo i dalje ići zacrtanim putem. Nemačka i Evropska Unija moraju znati da više nemaju posla sa starom Turskom, koju mogu da kontrolišu i manipulišu kako hoće – “bolesnik na Bosforu” više ne postoji, istakao je Jigit Bulut.
Glavni Erdoganov savetnik navodi da se, dok Evropa stagnira, turski bruto-nacionalni proizvod uvećao pet puta u poslednjih 10 godina i sada iznosi bilion dolara. Očekuje se da će do 2023. dostići i do 2,5 triliona dolara. Takva turska snaga se, ističe, Evropi ne sviđa.
Vreme je da Evropska Unija za vlastito dobro razmisli šta to ona radi kada odbija tursko članstvo, kaže Jigit i dodaje da je Turska potrebna Evropi, kako bi mogla da odgovori na izazove novog svetskog poretka koje postavljaju rast Kine, Indije i Japana.
I zato EU treba doći sebi, pre nego što Turska izgubi živce i potpuno se okrene od Evrope, naglašava Bulut.
Prema njegovim rečima, u Turskoj ne postoji nikakav “kurdski problem”, postoje samo ekonomski problemi koji još nisu rešeni, “ali će uskoro biti”.
Bulut kaže da su nakon propasti monarhija (Habsburške i Osmanske) stvorene nacionalne države, koje se sada grupišu prema novim osovinama moći. Turska je, tvrdi, jedna od tih novih konstelacija snage i moći.
“Od sada neće više biti nikakvih podela u Turskoj – u bilo kom obliku. Sad će svi dolaziti Turskoj na noge”, istakao je glavni savetnik turskog premijera i dodao da su ranije svi Turci na Kipru želeli grčko državljanstvo, a da danas svi Grci na Kipru žele tursko državljanstvo.
Gde spavaju imperije?
Najvažnije pitanje je ko se to na krilima imperijalnog rečnika vraća na međunarodnu scenu – finansijski potencijal moderne turske ekonomije ili uskrsla Imperija direktno, sveža od stogodišnjeg sna na Bosforu?
Samosvesni medijski nastup Erdoganovog glavnog savetnika Buluta otkriva još nešto – niko nije bolje od turskog vođstva shvatio, ili se barem nije javno hvalio da je shvatio, kako je sa haotičnim Arapskim prolećem, početkom pomirenja Irana i Zapada, nuklearnom alijansom između Saudijske Arabije i Pakistana, i nadasve neobičnim i neprirodnim savezništvom Saudijske Arabije i Izraela za trenutak stvoren vakum moći u regionu.
U tom vakumu, nova Turska hoće svoj komad stare moći na novi način, što je još uvek mnogo bolje nego komad nove moći na stari način.
Ovakva situacija može se oslikati izjavom novinara Saše Tijanić iz sredine osamdesetih godina prošlog veka, u vreme kada je Jugoslavija proživljavala trenutke vakuma moći i međusobno blokiranih snaga, da je “Stipe Šuvar prvi političar koji je shvatio da je Tito stvarno mrtav”.
U toj paraleli se Erdogan i, evidentno je, šef njegovog savetničkog tima, ponašaju kao prva državna garnitura koja je shvatila da je niz političkih sinergija na Bliskom istoku i u arapskom svetu u krajnosti doneo radikalno novi poredak, takav koji otvara prostor “osovinskim strukturama”.
To je kontekst u kojem Turska za sebe zahteva imperijalnu osmatračnicu, sa koje baca pogled i na Evropu. Ukratko, Turska se proteže dokle god i turske televizijske serije!
Izvor: RTS
Tweet
.jpg)
