Izvor: Vesti-online.com, 24.Jan.2018, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ime Makedonije je politički mit
Više od 100.000 Grka okupilo se u Solunu, gradu na severu zemlje i glavnom gradu geografske Makedonije, na demonstracijama protiv upotrebe reči "Makedonija" u bilo kakvom rešenju spora između Atine i Skoplja zbog imena bivše jugoslovenske republike.
Organizatori protesta nisu bile stranke, a tvrde da se na demonstracijama okupilo 400.000 ljudi, dok policija procenjuje na 100.000. U protestima su učestvovali sveštenici, članovi makedonskih sindikata iz severne Grčke, konzervativni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i socijalistički lokalni političari i vojni penzioneri.
Dok su sa zvučnika glasno svirale pesme legendarnog grčkog kompozitora Mikisa Teodorakisa, demonstranti su uzvikivali slogane "Grčka - Grčka - Makedonija", "Nema duplog imena, nema više izdaje", "Makedonija je Grčka", navode mediji.
Inače, pregovori između glavnih predstavnika Grčke i Makedonije, pod posredovanjem diplomate UN Metjua Nimica nisu doneli konkretne rezultate, ali su neki predlozi vezani za ime izneti na pregovarački sto.
Prošlonedeljna anketa pokazala je da većina Grka ne želi da se reč "Makedonija" upotrebi ni u jednom rešenju.
Linija fronta je sada kraća. Grčki premijer Aleksis Cipras otvoreno se suprotstavio "nacionalnim zabludama" i rekao da je spreman za rad na "rešavanju tog slučaja koji utiče na grčku spoljnu politiku već više od 25 godina".
- Nacionalni interesi se ne brane uzvicima i folklorom, već mirom, radom na kompromisu i jednoglasnošću unutar zemlje - rekao je on tokom govora pred Centralnim komitetom njegove stranke levice Siriza.
S druge strane, uticajna nacionalna Pravoslavna crkva Grčke tvrdi da je ona čuvar nacionalnog identiteta, da ne podržava demonstracije, ali nastavlja da propoveda o "grčkosti" Makedonije.
Gradonačelnik Soluna, ikonoklastični proizvođač vina, a politički centrista Janis Butaris, zauzeo je suprotan stav od svojih konzervativnih prethodnika na tom mestu, pokazujući "prezir" prema "patriotsko-nacionalističkoj" erupciji. Po Hristini Kuluri, profesorki političkih nauka i istorije na Univerzitetu Pandion u Atini, levičarski premijer Aleksis Cipras može postići kompromis prihvatljiv za javno mnjenje.
Posebno jer mu je opozicija, konzervativna Nova demokratija prokrčila put. Pod njenim rukovodstvom (2004-2009) Atina je pristala da deli naziv "Makedonija" sa susednom državom, pod uslovom da sused doda ima određenu odrednicu, kao što je "Severna Makedonija", na primer.
Klima se promenila, kaže Kuluri, iako "to pitanje ostaje osetljivo za celo grčko društvo".
- Jedna generacija je prošla, a društvo sazrelo - slaže se kaže Marancidis.
Ali, raskidana između umerenih i ultraša, desnica ne može da pomogne. Konzervativni poslanici sa severa zemlje pokazali su nameru da u nedelju izađu na ulicu, prkoseći odluci lidera ND Kirijakosa Micotakisa koji je izazvao Ciprasa da odlučno odbije da se pridruži svom dežmekastom suverenističkom savezniku, nacionalističkom ministru odbrane Panosu Kamenosu, pre no što zatraži bilo kakav nacionalni konsenzus.
Upozoravajući na opasnost propasti pregovora "koja bi mogla da se okrene protiv Grčke", Cifakis ukazuje da "njeni evropski partneri i NATO, na kraju živaca, mogu završiti tako što bi zahtevali integraciju susedne zemlje (Makedonije u NATO i EU) bez prethodnog rešavanja spora (s Grčkom)", i sasvim ignorišući protivljenje Atine.
Međutim, on se ponaša toplo-hladno. Jednog dana se protivi bilo kakvom kompromisu, drugog proklamuje poverenje u šefa diplomatije Nikos Kocijasa, potom predlaže na Tviteru da krsti komšiju "Vardarska" - što je naziv koji je nosila bivša pokrajina Kraljevine Jugoslavije od 1929. do 1941. godine.
Rizik je, prema Nikolasu Cifakisu koji predaje međunarodne odnose na Univerzitetu Peloponeza, "dati ulogu arbitra" Kamenosu, koga njegovi kritičari optužuju da meša avanturizam i oportunizam. U Grčkoj, kao i u susednoj zemlji, "odlučujuća će biti unutrašnja debata, a ne bilateralni pregovori", napomenuo je on.
Grčka blokira pokušaje Makedonije da se pridruži NATO i EU, tvrdeći da naziv Makedonija podrazumeva polaganje teritorijalnih prava na istoimeni severni grčki region, koji obuhvata i grad Solun. Dok se spor ne reši, Atina je pristala da se Makedonija na međunarodnom planu naziva "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija" (BJRM), a pod tim imenom je i primljena u UN 1993. godine.
Nastavak na Vesti-online.com...
