Izvor: Blic, 22.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imamo šta da pokažemo svetu
Imamo šta da pokažemo svetu
Krajem juna u Parizu će biti održan Prvi festival srpskog filma. Predsednik direkcije ove smotre naše kinematografije jeste naš poznati glumac Miki Manojlović, koji je u Francuskoj ostvario veliki broj filmskih uloga. I ne samo u Francuskoj. Manojlović je prihvatio da svojim imenom i nesumnjivim ugledom podrži inicijalni festival zbog, kako kaže, 'proširivanja duha prijateljstva između Francuske i Pariza i kulturnih veza između Srbije i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Francuske koje ne traju od juče'.
Kako je nastala ideja o pokretanju Festivala?
- Postoji veliki broj naših ljudi koji žive u Parizu i koji s pravom smatraju da ima puno razloga da se pokrene jedan takav festival. Ponudili su mi mesto predsednika, i ja sam prihvatio zato što smatram da je ideja dobra i da je treba podržati. Pomoći će nam štampani mediji 'Figaro', 'Mond', 'Pariz(s)kop' zatim Radio 'Fip', Radi RF1, Radio 'Nova', Radio 'Solej', naš Radio Balkan... Očekuje se uključivanje naših štampanih medija, a nadam se da će se uključiti i RTS. Kada će Festival biti održan, gde i sa kojim programom?
- Festival će biti održan u junu, odmah posle Kanskog festivala, i predviđa nekoliko programa: kratkometražni film, dokumentarni film, kratki igrani film i igrani film. Važno je uočiti nekoliko stvari, najpre srpski film je u svetu prepoznatljiv. Reč je o Emiru Kusturici, Goranu Paskaljeviću, Srđanu Karanoviću, Goranu Markoviću, toj, uslovno rečeno, srednjoj generaciji koja ima svoje ogromno mesto u svetskoj kinematografiji. Zatim, ovaj festival treba da podseti na velika dela naše kinematografije ali i da predstavi mlade, da otvori vrata klincima koji, nadam se, dolaze u našu kinematografiju. Deo direkcije zasad smatra da bi Festival trebalo da bude kompetitivni (takmičarski), no, videćemo da li je to dobro rešenje. Koji filmovi će biti prikazani i koji autori će učestvovati?
- Neću govoriti konkretna imena filmova zbog mogućih iznenađenja i izmena, ali je pouzdano da će se Festival srpskog filma u Parizu odvijati u četiri kategorije: kratkometražni (četiri filma), dokumentarni (pet filmova), retrospektiva Gorana Paskaljevića (pet filmova) i retrospektiva srpskog filma (desetak filmova nastalih između šezdesetih i devedesetih godina). Moguća je i peta, takmičarska kategorija. Koliko znam, s obzirom na to da sam trenutno na snimanju u Trstu, svi dogovori su obavljeni i jedino mi je žao to što program nije širi i što ne možemo da prikažemo više filmova.
Sa kojim motivima ste se uključila u ovaj poduhvat?
- Moji motivi su višestruki i vezani su za Francusku koju veoma volim i Srbiju koji takođe veoma volim. Mislim da treba raditi na daljem povezivanju dveju kultura, Srbija to zaslužuje, naš film to zaslužuje i, naravno, Francuska to zaslužuje. Vest o pokretanju Festivala srpskog filma u Parizu dolazi u trenutku dok je u u Srbiji u toku prilično otužan spor povodom rezultata konkursa za film Ministarstva kulture. Koliko ste upoznati sa njegovim tokom i šta mislite o tome?
- Obaveštavam se preko Internet izdanja naših glasila i, koliko je verovati našoj štampi, a ja joj verujem vrlo malo, situacija uopšte nije dobra. Svoje mišljenje o Filmskom centru neću izneti. Nije na meni da komentarišem kako i na koji način je stvoren, ali mislim da je dobro da je stvoren. Bilo bi dobro da Filmski centar Srbije radi, ali nije dobro da postoje sudari te vrste. Želim da verujem da će se to sve ipak valjano završiti. Jedna stvar, međutim, nadilazi to pitanje a tiče se odnosa države Srbije prema jednoj od svoje svetski prepoznatljive delatnosti. Mi smo odavno u svetu cenjeni, pa i voljeni, po filmu i pojedincima u njemu, i po sportu. Ako sad država ne uspeva da pronađe sistem, ako ljudi koji vrše vlast nisu to dobro smislili, to onda znači da ne postoji ozbiljna podrška države. Nije dovoljno formalno podržati neke ljude, dovesti ih na neka mesta i očekivati da oni stvore čuda. Film, na primer, mora biti oslobođen poreza. Ne može biti da država Hrvatska dodeljuje između osam stotina hiljada i milion i dve stotine hiljada evra po filmu, a da država Srbija daje, kad i ako daje, pet puta manje. Treba stvoriti pravu kariku u društvenom sistemu vrednosti, koji u ovom trenutku ne postoji. U Srbiji je zaista teško, i kad se nešto formira, ono je u vazduhu, nema na šta da se osloni. Nova vlast je 5. oktobra zatekla ruševine i sve mora da se izgradi od početka. U suštini, država mora da se izgradi od početka. Naše filmadžije plivaju u tome samo zahvaljujući ogromnom talentu i snalažljivosti. Uspesi pojedinaca su na nivou ekscesa. Bilo bi dobro da nema takvih sukoba i da se izbegne lično u tom sukobu. Poznajem neke ljude iz Filmskog centra i isključujem mogućnost da su njihovi motivi lični. Koji film upravo snimate u Trstu i koju ulogu igrate?
- Film će se zvati 'Trst je naš' i radi se u nemačko-francusko-italijanskoj koprodukciji, a snima se na engleskom i italijanskom jeziku. Da ne ulazim u detalje, film tretira tu pograničnu, rubnu zonu koja propušta ili sprečava prolazak ljudi i razne robe. U film je uključeno, i to nikada ranije nisam doživeo, sedamnaest nacija, i to je nešto što je najevropskije u tom filmu koji režira Nora Houp, rediteljka koja živi u Berlinu. Naslov filma je, zanimljivo, naslov propagandne pesme pevane na našim ulicama posle Drugog svetskog rata.
- Ta pesma asocira na vreme kada smo mi hteli da Trst bude naš, a on nikada nije bio niti će biti naš. Ta pesma je pevana u vreme kada se pokušavalo da se Istra i Trst ukradu od Italijana. Sa Istrom je to uspelo, sa Trstom nije. Ali, treba reći da su mnogi Srbi ostavili veliki trag ne samo u Trstu već i u ovoj regiji, u Italiji uopšte, i to u mnogim oblastima. Danas, posle pada čuvenog Ponte rosa i Berlinskog zida, Trst je izgubio svoju moć i odnosu na vreme kada je bio 'naš'. Trst je, međutim, velika luka, mesto ukrštanja srednje i južne Evrope, i u njegovom trajanju i mi smo imali velikog udela. Postoji li mogućnost da film 'Trst je naš' bude prikazan kod nas, recimo na Festu?
- Cenim Fest i ljude koji rade taj festival, ali Fest nikada nije doveo nijedan film u kome sam ja igrao. Mi, Srbi, imamo dobrih osobina, ali i loših. Ne volimo kada neko naš ode nekuda pa nam se nešto mnogo udalji. Željko Jovanović
