Izvor: Blic, 29.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imamo deset godina da spasemo planetu
Imamo deset godina da spasemo planetu
Razvijeni svet ima još samo deset godina da smanji emisiju štetnih gasova, ili rizikuje takvu klimatsku promenu da će mnoga mesta na Zemlji postati nemoguća za život.
Ovakvi alarmantni podaci dolaze od grupe naučnika koja radi na završnom nacrtu izveštaja Međuvladine grupe za klimatske promene (IPCC). Izveštaj će biti objavljen naredne nedelje, a rezultat je rada hiljada naučnika širom sveta koji su proučavali promene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << klime na svim krajevima planete i predviđali kojim tempom će se one ubrzavati.
Zaključak je jednoglasan: ukoliko čovečanstvo odmah počne da smanjuje ukupnu emisiju gasova staklene bašte u atmosferu, imaće mršavu šansu da zadrži globalno zagrevanje na podnošljivom nivou.
Rezultati ove svetske studije obuhvataju i podatke kao što su uništenje džungli Amazona i Velikog koralnog grebena u Australiji, kao i migraciju na stotina miliona ljudi iz ekvatorijalnih delova planete na sever. Još jedan rezultat je i podizanje nivoa svetskog mora usled topljenja leda na polovima. U Evropi leta će postati nepodnošljivo vruća, posebno na jugu - u Grčkoj, Španiji i Italiji, dok će se Velika Britanija i Skandinavija suočiti sa letnjim sušama i olujnim zimama.
'Ključni su narednih deset godina. U toj deceniji moramo značajno da smanjimo emisiju štetnih gasova. Posle toga biće jako teško', kaže Ričard Bets, šef istraživačkog tima u 'Hejdli centru' za klimatska predviđanja.
Najveća briga naučnika je to što će porast temperature i nivoa gasova staklene bašte porasti toliko da će poremetiti prirodne sisteme koji inače drže takve promene pod kontrolom.
Polovinu od 24 milijarde tona ugljen-dioksida koji potiču od ljudske aktivnosti apsorbuju šume i okeani, bez kojih bi svet već bio topliji za nekoliko stepeni nego što je sad.
Ali šume nestaju, zemljište se suši, a mikrobi razaraju organsku materiju. Sposobnost okeana da apsorbuju ugljen-dioksid smanjuje se što je temperatura vode viša.
Poslednja istraživanja pokazuju da će takve korenite promene doći kada nivo ugljen-dioksida dostigne nivo od 550 delova na milion, što je dvostruko od prirodnog nivoa tog gasa na Zemlji. To će se, po predviđanju naučnika, dogoditi između 2040. i 2050.
- Za sada je emisija ugljen-dioksida koju proizvodi čovečanstvo pod nekom vrstom kontrole od strane prirode. Ali kada dostignemo kritičnu tačku, i sama priroda će početi da povećava emisiju - kaže Bets.
Njegova upozorenja podržava i dr Malte Majnshauzen sa Instituta 'Potsdam' u Nemačkoj. On kaže da je jedina šansa ljudi da zadrže nivo ugljen-dioksida na 450 delova po milionu, ali dodaje i da su naučnici svesni koliko je to nerealno. Vlade najvećih svetskih zagađivača nisu jednoglasne u suočavanju sa problemom, a najbolju šansu imali bi upravo kada bi se u narednih nekoliko godina svet ujedinio oko ideje zadržavanja emisije štetnih gasova na sadašnjem nivou.
- Moramo da se potrudimo da emisija ugljen-dioksida dostigne svoj vrhunac 2015. a da se onda smanjuje za tri odsto godišnje. Ako nivo gasova nastavi da raste i posle tog datuma, biće ga nemoguće kontrolisati - kaže Majnshauzen. Barozo optužen za licemerje
Žoze Manuel Barozo, šef Evropske komisije, optužen je za hipokriziju, budući da se zalaže za automobile koji manje zagađuju klimu, a sam vozi automobil koji 'guta benzin' i maksimalno zagađuje okolinu. Barozo je prošle nedelje podržao predlog kojim se proizvođači primoravaju da u narednih šest godina smanje emisiju štetnih gasova iz njihovih vozila za više od 25 odsto. S druge strane, piše 'Sandej tajms', Barozo vozi 'folksvagen tuareg', koji emituje 275 grama ugljen-dioksida po kilometru, a prosek je 163 grama. Barozo se branio time da je automobil 'tuareg' izabrala njegova supruga Margarida i da se njime retko vozi. Najčešće se vozi 'mercedesom' koji je u vlasništvu Evropske komisije. Jan Kovalčik, zeleni aktivista, kaže da bi Barozo 'kao političar visokog profila trebalo da vodi ljude svojim primerom i da promeni svoje životne navike'. Stavros Dimas, evropski komesar za zaštitu životne sredine, vozi 'hondu' koja ima mnogo manju emisiju štetnih gasova. Zeleni dan u Italiji
U Rimu, Milanu i drugim italijanskim gradovima juče je uvedena zabrana vožnje automobila i motora kako bi se smanjio nivo zagađenosti vazduha. Stanovnici tih gradova umesto kolima idu peške, voze bicikle i rolere ili koriste javni prevoz. Od zabrane nisu izuzeti ni fudbalski navijači koji idu na stadione. U tim gradovima juče su pojačane linije javnog prevoza. Jučerašnja zabrana je prva koja je uvedena ove godine. Slične zabrane italijanski gradovi uvode uglavnom tokom zime, kako bi smanjili nivo štetnih gasova u vazduhu.
