Izvor: Politika, 06.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ikona živi, a Če je ko zna gde
Od pramena kose, do dekoracije za revolucionarne antiameričke govore, sve što je povezano sa likom i delom Če Gevare koristi se radi sopstvenog profita
Za pramen Če Gevarine razbarušene kose trofejno isečene sa mrtvog argentinskog revolucionara uhvaćenog i ubijenog združenim snagama američke Cije i bolivijske vojske, bivši službenik obaveštajne agencije, Amerikanac sa Kube, Gustavo Viljoldo (71) nada se da će na oktobarskoj aukciji u Teksasu dobiti više miliona dolara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Teksašanin tvrdi da je bio jedna od vodećih figura u lovu na Čea po bolivijskim vrletima pre četrdeset godina, a da je ne misleći na buduće unovčavanje skresao njegovu dugu crnu kosu iz "psiholoških razloga".
"Za mene je to značilo sasecanje revolucije kao takve, jer je duga kosa njen simbol", objasnio je Viljoldo, iako za sada nema dokaza da su lokne pripremljene za tržište nekretninama zaista nekada krasile legendarnog buntovnog romantičara.
Grob na nepoznatom mestu
Viljoldo još predlaže da se, sumnja li se u autentičnost ove dragocenosti, DNK kose uporedi sa genetskim kodom danas živih članova njegove porodice. On tvrdi da posmrtni ostaci, koje su kubanski forenzičari pre deset godina iskopali iz zajedničke grobnice u prašumama Bolivije i preneli ih na Kubu, nisu Če Gevarini, već da je zakopan na drugom mestu, upravo da bi se izbeglo odavanje pošte njegovim moštima.
No, ma čije da su skupocene lokne koje bi mogle da dostignu sumu od sedam miliona dolara, danas se teško može reći da je revolucija u Latinskoj Americi skresana. Naprotiv, bolivijski predsednik Evo Morales drži sliku Če Gevare kao svoju ikonu, dok venecuelanski Ugo Čaves očekuje da će petrodolarima uspeti da raširi antiimperijalistički žar po čitavom kontinentu. I mada, čak ni kao najoštriji antiamerički retoričar, Čaves ne pominje komunizam, već ubrzava put "u socijalizam 21. veka", škole za stvaranje novog vrlog sveta dobijaju ime po argentinskom komunisti koji nije mario za demokratske tekovine kada je komunistički cilj na vidiku. U bolnici u Valjegrandeu, gde je napravljena čuvena fotografija mrtvog Čea, kubanski lekari besplatno leče bolivijsku sirotinju. Osam stotina kubanskih lekara službuje u Boliviji otkad je Evo Morales, izabran za predsednika, objavio svoju naklonjenost Ugu Čavesu i njegovom duhovnom vođi Fidelu Kastru. Kubanski lekari izvoze se i u Ekvador, a Ugo Čaves poziva latinoameričku sirotinju iz udaljenih krajeva Brazila, Čilea, Argentine, na besplatni tretman u Venecueli. Čak se i u bogatoj severnoj Americi, gde je skupoceno zdravstvo i školstvo jedna od najvećih domaćih boljki, na protestima nose slike Če Gevare, a ponekad i Uga Čavesa.
Kako je ubijen Če
Vešernica bolnice, gde je izložen na stolu poput napaćenog Isusa Hrista ležao Če, ispisana je revolucionarnim porukama brojnih domaćih i stranih hodočasnika koji su za ovih četrdeset godina naknadno odavali poštu ubijenom revolucionaru. Ispisano je na hiljade stranica o tome kako je i uz čiju pomoć Če Gevara dopao šaka svojih dželata. Poznato je da konzervativni bolivijski seljaci nisu imali mnogo razumevanja za komunističke vetrove sa Kube i da Čeu nisu pružili očekivanu podršku, niti je njegov pokret u tim zabačenim andskim padinama uspeo da se omasovi. Verzije da je lovu na Čeovu glavu kumovao i sam Fidel Kastro, nezadovoljan njegovim nekonvencionalnim metodama, i uplašen njegovim romantizmom, oštro su bivale demantovane od zvanične Havane, prestonice jedinog jednopartijskog sistema na zapadnoj hemisferi. Mnogo je u to vreme bilo etabliranih levičara kojima, pošto su se ustoličili na vlasti, nisu odgovarali avanturistički rizici nekonvencijalnog Če Gevare.
U rodnoj Argentini, koja se dugo stidela svog astmatičnog lekara, jer je peronizam u populizmu do neprepoznatljivosti izmućkao ideološke karte desnice i levice, Če je doživeo posthumnu rehabilitaciju. Kćerka Aleida Gevara (46), koja kao Kubanka zdušno podržava zvanično ustrojstvo na Kubi i obolelog Fidela Kastra, nedavno je dobila argentinsko državljanstvo, a za levo orijentisani list argentinskih intelektualaca "Pahinu 12" dala je opširan intervju u kojem, uz isticanje prednosti kubanskog modela, svog oca predstavlja kao globalnog heroja. Iako ga je jedva zapamtila, jer imala je četiri godine kada je otac otišao u Boliviju, ona kaže da je u privatnom životu njen otac bio isto tako velikodušan kao i na svom revolucionarnom putu. Od sebe je najviše zahtevao, a tek onda od drugih, voleo je ljude, bio izuzetno pošten, i skroman, spreman na žrtvu za svoje ideale.
Da li mladi širom sveta uopšte znaju ko je bio Če, kad nose majice sa njegovim likom? Kapitalizam je spreman da proda i sopstvenu majku, kaže Aleida, ako to donosi profit. Ipak, ona smatra da su oni koji nose Čeove majice uglavnom svesni da su promene neophodne i da žele da grade novi svet.
Da je poživeo, smatra američki liberalni analitičar Kristofer Hitčens, mit o Čeu bi odavno bio mrtav. Ovako, on uživa u statusu ikone, jer ljude privlači priča o porazu i usamljenosti. Sjedinjene Države su odavno zapostavile svoje "zadnje dvorište" i okrenule leđa Latinskoj Americi, a kapitalizam u Južnoj Americi samo je produbio ogromni jaz koji deli šačicu povlašćenih od mase izgladnelih. Možda je i to jedan od razloga što je Če danas na celom kontinentu južno od supersile voljeniji i poštovaniji nego što je bio u vreme svog života. I što njegovom ikonom tako vešto mašu čelnici mnogih latinoameričkih zemalja.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 06.09.2007.]
