Izvor: Politika, 15.Sep.2015, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igra botova
Glavni cilj armije „kremaljskih botova” jeste da iskoriste rašireno osećanje antiamerikanizma, da ga kanališu u korist ruskih vlasti, a Putina predstave kao jedinu globalnu alternativu, dovoljno hrabrog da se suprotstavi američkoj nadmoći, tvrde novinari „Gardijana”
Već godinu dana na internetu se intenzivno vodi pravi rat između zaraćenih strana, Istoka i Zapada. Vode ga trolovi, čije ime potiče iz engleskog i označava osobu koja svojim komentarima na tekstove, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smislenim ili besmislenim, provocira čitaoce. Kod nas se koristi reč bot, nastala skraćivanjem od reči robot, i označava nekoga ko nema svoje mišljenje o nekoj situaciji ili tekstu, nego ispunjava dati mu zadatak, politički ili marketinški. Poslednju godinu obeležila je prava poplava ruskih botova, pred kojom su se našli zatečeni čitaoci i urednici „Njujork tajmsa”, „Gardijana” i ostalih uglednih zapadnih novina. Prošle nedelje britanski „Gardijan” je na svom sajtu otvorio link na kome su dvoje ruskih novinara, koji su prethodno bili dopisnici „Gardijana” iz Moskve, sat vremena odgovarali na pitanja o tome kako prepoznati „rusku armiju botova”, šta su joj ciljevi i kako ih neutralisati.
Andrej Soldatov i Irina Borogan, koji su autori knjige „Crveni net”, zaključili su na rastanku sa čitaocima kojima su sat vremena odgovarali na pitanja o ruskim botovima – da oni do sada nisu bili efikasni na Zapadu.
„Istina, oni mogu da poremete debatu, ali ne mogu da pridobiju javno mnjenje argumentima i u mnogim slučajevima oni to i ne pokušavaju. Na kraju krajeva – to su samo trolovi.”
Koliko god je ovaj zaključak uspeo da odagna neprijatnost na Zapadu od poplave ruskih stavova koji se uvlače u zapadni javni prostor i provociraju javno mnjenje povodom brojnih ratova i uloge SAD i EU u njima – još je interesantnija bila debata.
Kako je glavna tema bila „kremaljska armija trolova”, o kojoj vrlo često piše i „Njujork tajms” (da rade u jednoj vladinoj zgradi u Sankt Peterburgu, u smenama od 24 sata, za platu od 700 dolara), pokretači ove debate naveli su primer „Tviterove” stranice „Dan oslobođenja Donbasa”, za koju su sigurni da je šire plaćeni ruski botovi, „kako bi napravili konfuziju u vezi sa proslavom pobede nad Nemačkom u Drugom svetskom ratu, usmeravajući taj datum na oslobađanje istočne Ukrajine” i identifikujući ga sa ruskom pobedom nad fašizmom. Njihov zadatak je da prenesu poruku, koja bi trebalo da bude emotivna: slika ili direktno i lično vređanje, bila bi kratka definicija koju su dali novinari „Gardijana”.
Zbog toga što je, između ostalog, na svom „tviter” nalogu postavljala i fotografije iz konclogora kako bi ilustrovala situaciju u istočnoj Ukrajini, pre nekoliko meseci je izbio veliki skandal kada je Filharmonija u Torontu otkazala dva koncerta ukrajinske pijanistkinje Valentine Lisice zbog njenih „uvredljivih i provokativnih komentara o sukobu u Ukrajini”. Pijanistkinja je tvrdila da je jedini cilj njenih postova bio da se čuje i druga strana priče, o stradanju njenog naroda u istočnoj Ukrajini „koja se nikada ne vidi u glavnim medijima”. Njena stranica na kojoj je kritikovala Kanadu zbog cenzure dobila je podršku stotine hiljada ljudi.
Jednom od argumenata da je ruske trolove lako prepoznati po lošem engleskom, mali doprinos dao je i ruski ministar sporta Vitalij Mutko, koji postao legenda među internet trolovima. Na nedavno održanoj konferenciji za novinare povodom Svetskog kupa Fifa 2018. on nije uspeo da na engleskom kaže „dobro došli”, nego je posle nekoliko pokušaja to rekao na ruskom.
Na pitanje šta je glavni cilj armije botova, Soldatov i Borogan su odgovorili da postoji rašireno osećanje antiamerikanizma i da je glavni cilj „armije ruskih botova” da ga kanališu u korist ruskih vlasti. Cilj je da se Putin predstavi kao jedina globalna alternativa, dovoljno hrabar da se suprotstavi američkoj nadmoći. Diskusija o američkim spoljnopolitičkim greškama, kao što je na primer rat u Iraku, usmerava se na način koji koristi Kremlju. Ukratko, cilj je promovisanje Putinovog ličnog imidža kod zapadne publike koja već kritički gleda na SAD i njene saveznike. „Trolovi ne treba ni da budu sofisticirani, oni imaju zadatak da prenose emotivnu poruku. Recimo, da nešto nije u redu sa načinom na koji „Gardijan” piše o nekim temama ili da postoji nešto što se na Zapadu krije. Ako neki čitaoci dobiju ovu poruku, trolovi uspevaju”, objasnili su novinari „Gardijana” otkrivajući zašto je ova tema zapravo otvorena na sajtu lista.
Mark Barouz, „Gardijanov” šef moderatora koji odlučuju koje će komentare skinuti sa sajta, naveo je da su za razliku od drugih koordiniranih trolova i spamova na sajtu, koje je relativno lako prepoznati, ruski prilično sofisticirani. „Oni maskiraju IP adrese, koriste lažne lokacije i otvaraju naloge koji izgledaju legitimno. Mi pokušavamo da uočimo specifične sintagme u jeziku, ali ih oni redovno menjaju, što otežava brisanje lažnih poruka. Propaganda ruskih državnih medija veoma je efikasna i mnogi legitimni čitaoci ostavljaju slične postove kao i timovi plaćenih onlajn komentatora”, napisao je Barouz i dodao da je frustrirajuće to što se gaji atmosfera nepoverenja među komentatorima na tekstove. „Najotrovnije rasprave sada postaju loše parodije iz hladnoratovskog perioda, kada se svako predstavljao kao dvostruki agent. Teško je znati kome verovati i šta je stvarno.”
Drugi učesnik u raspravi (zanimljivo je da se većina njih na sajtu predstavljala niknejmom, to jest izmišljenim imenom) smatra da Putin i njegove „kohorte” (vojne jedinice u antičkom Rimu) veruju da je ruska javnost glupa i da je njome lako manipulisati – postavio je pitanje pokretačima ovog bloga šta misle da li su ti ruski „siloviki” (političari koji su prethodno bili u vojsci ili KGB-u) intelektualno i moralno superiorni u odnosu na zapadne političare, naročito američke, kako oni, čini mi se, sebe doživljavaju.
„Mi ne znamo šta Putin misli, na kraju krajeva, u ranim dvehiljaditim bio je veoma sklon bivšem američkom predsedniku Džordžu Bušu. Ali izgleda da ’siloviki’ zaista veruju u superiornost političkog režima koji su izgradili”, usledio je odgovor.
Zanimljivo pitanje bilo je šta čoveka čini „putinbotom”? Možete li se biti „putinbot” ako vas ne plaća Kremlj? Ja volim Putina i strasno mrzim „Gardijan”, ali nisam plaćen zbog toga. Da li sam ja zbog toga trol, upitao je Dejv Skajplesns, za koga se ispostavilo da je jedini dao svoju pravu sliku, ime i ono čime se bavi. Naime, Dejv Nikols je 35-godišnjak rođen u blizini Londona, završio je Univerzitet u Eseksu, a 10 godina je proveo u Moskvi podučavajući engleski. Sada to čini širom sveta, preko „skajpa”, iz svog doma u Velikoj Britaniji.
Odgovor je glasio: Kada retvitujete sliku zločina u Siriji, na primer, koristeći stranicu „Spasite ljude u Donbasu”, vi očigledno pomažete trolovima da pošalju poruku. Ali trebalo bi da vam se plati da biste postali istinski „putinbot”. „Putinbotovi” nemaju svoje mišljenje, oni čak nisu ni prokremaljski nastrojeni. Oni samo obavljaju jedan veoma specifičan zadatak.
Možda je najbolji odgovor za rešavanje zadatka koji su preuzeli novinari „Gardijana” dala finska televizija Ile. Oni su objavili da bi najbolja strategija NATO-a za borbu protiv „dezinformacija” koje stižu iz Rusije i terorističke Islamske države mogla biti obučavanje „internet vilenjaka” koji mogu da „pobede zlonamerne ruske trolove u borbi jedan na jedan”. Eksperti Letonskog instituta za međunarodne odnose napravili su i klasifikaciju trolova. Ima „pravih”, onih koji za sve okrivljuju SAD, a postoje i „bikini-trolovi” ili „plavuše”, koji postavljaju posebno glupa pitanja kako bi na njih ostali mogli da daju „pravi” odgovor.
-------------------------------------------------------
Vilenjaci iz Pentagona
Ruski odgovor na tekstove u zapadnoj štampi jeste da „kremaljski trolovi” postoje samo u „trolovskoj delirijumskoj mašti Pentagona”. Američki list „Difens” je 17. avgusta objavio da ruski trolovi iskrivljuju javno mnjenje u SAD, ali i da veoma otežavaju rad američkim špijunima, jer dobijaju pogrešne obaveštajne podatke koji mogu da dovedu do loših procena događaja, analiza i predviđanja situacija.
Iako nikada nisu potvrdili da poseduju i plaćaju trolove, Rusi su veoma zadovoljni propagandnim efektom koji su proizveli. Legalna borba vodi se na nivou zvaničnih medija. Na širenje TV Raša tudej i Sputnjika, SAD su odgovorile ulaganjem u medije bivšeg istočnog bloka, i to za programe na ruskom jeziku. U Briselu je početkom meseca formiran tim koji bi osmislio adekvatan odgovor na „ruske dezinformacije”.
Američka ambasada u Litvaniji uložila je pola miliona dolara za obučavanje novinara koji govore ruski, a žive u ovoj zemlji, Letoniji i Estoniji. Ruski izvori navode da ulaganja u medijsku propagandu funkcionišu po principu „Propablika”, neprofitne nevladine organizacije sa sedištem na Menhetnu, koja je samo u 2013. godini dobila 26 miliona dolara, najverovatnije od Džordža Sorosa i fondacije Ford. „Sputnjik”, koji se odnedavno emituje u 29 država, navodi da najnovija američka ulaganja u medije posebno zbunjuju Rusiju „s obzirom na to da su SAD već imale propagandnu ruku koja funkcioniše pod maskom Radija Slobodna Evropa, koji ima istorijske veze sa CIA”.
Pre sedam dana je i Bi-Bi-Si najavio da osniva TV kanal na ruskom jeziku kao „reakciju na sve agresivniju medijsku strategiju ruskog predsednika Vladimira Putina”. Rusi, s druge strane, postavljaju pitanje zašto bi plaćali botove kada je još 2011. otkriveno da je američka vojska razvila softver za trolovanje na društvenim mrežama koji omogućava da samo jedan čovek kontroliše desetak različitih identiteta. Takav softver su, po svemu sudeći, mogli i oni da naprave.
