Izvor: Politika, 21.Sep.2015, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ideja o kvotama za prijem migranata je mrtva
Ministri država članica EU vikend su proveli u Briselu, usaglašavajući nacrt zaključaka koji će se naći na stolu Evropskog saveta u sredu, ali u njemu nema „ključa” o preraspodeli izbeglica
Uoči sastanka Evropskog saveta, zakazanog za sredu, počele su da se pojavljuju vesti da ne da neće biti preglasavanja kako bi bile usvojene obavezne kvote za prijem izbeglica, što je prošle nedelje kao mogućnost najavio nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štanjmajer, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nego se iskazuje sve veća skepsa da je uopšte moguće postići sporazum o rešavanju ovog problema.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc juče je rekao da strahuje da na samitu EU neće doći do sporazuma o rešavanju izbegličke krize. On je ovakvu bojazan izrazio posle razgovora sa pojedinim šefovima država pokušavajući da „izbegne širenje razlika i jaza koji već sada postoje”.
Bez obzira na to što je nemačka kancelarka Angela Merkel rekla da će uraditi sve da se problem raspodele izbeglica među članicama EU reši konsenzusom, a ne prostim nadglasavanjem, juče su se u Pragu na sastanku „Višegradske četvorke” vodile teške i žučne rasprave.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je svojim kolegama iz Češke, Poljske, Slovačke i Luksemburga, koji trenutno predsedava EU, rekao da „EU sanja ako misli da će sistem obaveznih kvota za prihvat izbeglica rešiti izbegličku krizu”.
U pripremi za današnji sastanak ministara unutrašnjih poslova, ministri država članica EU vikend su proveli u Briselu, usaglašavajući nacrt zaključaka koji će se naći na stolu na sastanku Evropskog saveta u sredu. Taj plan, kako prenosi „Euobzerver”, portal blizak administraciji u Briselu, neće sadrži matematički „ključ” o preraspodeli izbeglica, koji bi se zasnivao na BDP-u, broju stanovnika i drugim faktorima. Izvor iz EU je naveo da to znači da je ideja o obaveznim kvotama „mrtva”.
Sajt „Euroaktiv”, koji se takođe bavi aktivnostima EU, juče je naveo da će se lideri EU na vanrednom samitu u sredu baviti pitanjima kako da zemlje članice razlikuju ekonomske migrante od onih koji traže azil zbog ratnih dejstava, kao i problemom Turske koja je primila dva miliona izbeglica. Šulc je najavio da bi Evropski savet, kao jedno od rešenja, mogao da poveća budžet za Jordan, Liban i Tursku, istakavši da u tim zemljama nema više novca za pomoć ljudima u izbegličkim kampovima.
Na sastanku predstavnika EU juče u Briselu Mađarska je navela da ne želi da učestvuje u planu raspodele izbeglica po kvotama, zbog čega članice EU razmatraju različite modele za raspodelu 54.000 izbeglica koje treba da budu preseljene iz te zemlje, javila je Hina pozivajući se na luksemburško predsedništvo.
Evropska komisija ranije ovoga meseca predložila je da se 120.000 izbeglica iz Grčke, Italije i Mađarske rasporede po zemljama članicama EU. Budimpešta odbija da to učini jer nije članica na prvoj liniji, to jest ona u koju izbeglice ulaze prvi put na teritoriju EU.
Predstavnici zemalja članica razgovaraju o dve opcije, a konačnu odluku trebalo bi da donesu ministri unutrašnjih poslova, koji će danas održati vanredni sastanak.
Kako prenosi Tanjug, jedna od opcija je da se mađarska kvota dodeli Italiji i Grčkoj, a druga je da se nađe fleksibilna formulacija koja bi omogućila da u taj program može da se uključi bilo koja zemlja koja to zatraži i koja ispunjava uslove, to jest da na svojoj teritoriji ima toliki broj izbeglica da ne može sama da ih zbrine.
Nezvanično se pominje da bi mogućnost premeštanja izbeglica sa svoje teritorije, pored Italije i Grčke, mogle da zatraže i Hrvatska, Slovenija, Austrija i Nemačka.
Ministri unutrašnjih poslova posle ovoga bi morali da razgovaraju i o mehanizmu kompenzacija. Evropska komisija je u svom predlogu spominjala solidarnu klauzulu prema kojoj bi te zemlje u budžet EU uplaćivale 0,002 odsto svoga bruto domaćeg proizvoda, a pominjala se i mogućnost da država koja ne želi da primi izbeglice za svakog od predviđene kvote plati 6.500 evra.
Mađarska vlada tvrdi da je ove godine u Mađarskoj već 172.000 migranata podnelo zahtev za dobijanje azila, te da vlasti rade na registraciji svih izbeglica koje pristižu, ali ako one to odbijaju ne mogu da ih zadrže. Prema poslednjim istraživanjima „Ipsosa”, Orbanova vladajuća desničarska partija Fides je znatno povećala svoju prednost u odnosu na opozicione partije. Najverovatnije zbog svog stava prema migrantima, zaključuje agencija, Fides je u septembru dobio podršku 24 odsto anketiranih, u odnosu na junskih 20 odsto.
Orban se uopšte ne obazire na optužbe suseda. Rumunski premijer Viktor Ponta juče je ponovio da i dalje „drži mišljenja koje je slično onome koje imaju srpski, hrvatski i austrijski premijeri, Evropska komisija i generalni sekretar UN – da je mađarsko upravljanje krizom neevropsko i sramota za Evropu”. Povodom izgradnje ograde na mađarsko-rumunskoj granici Ponta je rekao da je „besan zbog mešanja Budimpešte u unutrašnje političke stvari u Rumuniji”.
Hrvatska zahteva od Grčke da zaustavi migrante sa Bliskog istoka, a ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić juče je rekao da je apsolutno neprihvatljivo da Grčka prazni svoje prihvatne centre i migrante šalje prema Makedoniji, Srbiji i Hrvatskoj. Hrvatske vlasti tvrde da je u njihovu zemlju ušlo nešto više 29.000 migranata.
Hrvatska izbeglicama koji prolaze preko njene teritorije ne uzima otiske prstiju jer ih to, kako je objasnio Ostojić, plaši.
Grčka policija saopštila je juče da je tokom poslednja 24 časa 8.500 tražilaca azila prešlo severnu granicu te zemlje sa Makedonijom. Tokom ove godine više od 260.000 ljudi stiglo je u Grčku bežeći od rata i siromaštva. Većina njih ide ka severu Evrope prolazeći kroz Makedoniju.
Grčka je početkom ovog meseca primila od EU 33 miliona evra pomoći za migrante, ali je u predizbornoj kampanji rečeno da nedostaje 400 miliona evra za rešavanje krize. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije od 430.000 izbeglica, 309.000 došlo je u Grčku.
Tokom vikenda u Austriju je stiglo skoro 24.500 izbeglica. Slovenija je juče počela da postavlja ogradu uz rub puta prema zelenim površinama, tako da izbeglice ne mogu ilegalno da pređu granicu, već moraju da ostanu ispred nje i u šatorskom naselju, javila je Televizija N1 Hrvatska.
Inače, šatori za izbeglice trenutno su prazni, većina izbeglih koji su poslednjih dana čekali na ulazak u Sloveniju na graničnim prelazima Bregana i Harmica propušteni su tokom noći u Sloveniju i autobusima prevezeni u prihvatne centre u unutrašnjosti zemlje, tvrdi slovenačka policija.
Izbeglice koje prelaze Sredozemno more žele da se domognu Nemačke, Švedske ili Velike Britanije, ali ne žele da idu u Francusku zbog nezaposlenosti, birokratije i nehigijenskih uslova smeštaja, ocenila je juče agencija Frans pres. Jedna trećina izbeglica je smeštena u zgrade sa zajedničkim toaletima, pa mnogi zbog toga odlučuju da ostanu na ulicama.
