Izvor: Glas javnosti, 18.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I dolarom protiv ostatka sveta
Za spasavanje svoje ekonomije SAD bi mogle da upotrebe sasvim neočekivana sredstva - od rata između Indije i Pakistana do eliminacije novčanica od 100 dolara koje su preplavile planetu, ističu neki od istaknutih svetskih eksperata, koji, istovremeno, nisu propustili da se zapitaju ko je kriv za svetsku ekonomsku krizu. Po njima, kad se sve sabere, ipak postoje dve strane. Prva - SAD, druga zemlje BRIK (Brazil, Indija, Rusija, Kina) i arapski svet, a teret odgovornosti skoro je isti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Prvo zato što je glavni problem bio i jeste u ogromnim debalansima u svetskoj ekonomiji. Amerikanci su preterivali u trošenju, a ostatak sveta nije dovoljno trošio.
Moguć raspad SAD
U Americi je bila fabrika za proizvodnju novca: sindicirani krediti, fjučersi (predstavljaju obavezu da se kupi ili proda određena roba ili finansijska aktiva, kao što su npr. žito, zlato ili hartije od vrednosti), hedž-fondovi (služe za zaštitu investitora od poslovnog rizika kupovinom unosne robe ili akcija)... Oni su bili potrebni svima. Dolari su odlazili iz Amerike i nisu se vraćali. Kao rezultat, druge zemlje su nagomilale rezerve preko četiri biliona dolara samo za poslednjih pet godina.
Razume se, Amerikanci nisu bili u pravu kada su dozvolili neograničenu emisiju. Ali, s druge strane, oni koji su nagomilavali rezerve takođe je trebalo da imaju u vidu koliko je to rizično. Amerikanci, moguće je, nisu imali zadnje misli da stvore ovakvu krizu. Oni su išli po utabanom putu, videći da ceo svet prima njihov novac i ništa ne traži zauzvrat.
Ipak, ne mora tako i da bude. Sada se vode mnogi razgovori i postavlja se pitanje da li je tekuća kriza već dostigla svoju krajnju tačku, „dno“, i da treba kupovati aktivu. Ali, suštinski problem realnog sektora SAD još nije dovoljno jasan. Posle svakog bankrotiranja velikih banaka tamo su uzvikivali da je to dno, i da će iza toga da usledi rast. Tako je bilo više puta. Sada kada objavljuju da su spasli „Dženeral motors“ i „Krajsler“, ponovo kažu da je najgore prošlo. Dajući autoindustriji 15 milijardi, pa i 150, mogu se zapušiti samo rupe njihovih tekućih obaveza prema kreditorima. Ipak, treba rešiti glavni problem - zašto je potrebna čitava ta gigantska grana sa milionima zaposlenih, koji proizvode zastarela i neekonomična vozila. I kako u njoj sačuvati radna mesta?
Za spasavanje američke ekonomije još nije objavljen nikakav program. Dimenzije te nevolje niko još na pravi način nije ocenio. Ali, ne treba da se izvlači zaključak da je američkoj privredi došao kraj, jer ona poseduje sposobnosti brze adaptacije.
Glavni argument onih koji sa zabrinutošću gledaju na dalju sudbinu SAD je - strah, s obzirom i na to da on u američkoj javnosti raste. S tim je i jedno podsećanje: Kada je 1942. godine japanska podmornica lansirala jedinu raketu na teritoriju SAD - a to je bio jedini napad na Ameriku za vreme Drugog svetskog rata - stanovnici jednog grada od 35.000 ljudi su se razbežali na sve strane. A treba se setiti panike posle napada na „kule bliznakinje“ 2001. godine.
Amero kao dolar
Činjenica je da u Americi sada raste nezadovoljstvo i separatizam. U novembru je otpušteno 533.000 ljudi. Od početka godine - oko dva miliona. Obama je 7. decembra objavio da će od 50 američkih država 41 imati budžetni deficit. On ih je pozvao da potraže unutrašnje rezerve. Ispada da devet bogatih država - pre svega Teksas i Kalifornija - treba da „hrane“ ostale. U situaciji krize kakva je, to je opasno. Dodaje se i podatak da se verovatnost raspada SAD predviđa sa procentom od 55 odsto.
EVRO
Ima više faktora koji su se stekli protiv dolara, ali ima i drugih koji mu idu u prilog. Glavno je da dolar nema alternativu. Evro nije valuta jedne države, već valuta Unije, kojom niko ne upravlja, gde nema saglasnosti među zemljama. Jednima je potreban jak evro, drugima - slab, i oni ne mogu da se dogovore. Primećeno je još nešto: da je na otprilike 8-9 godina dolar padao prema nemačkoj marki (i evru), a onda isto toliko vremena rastao. Poslednjih osam godina on je padao, iz čega se može zaključiti da sad treba da raste.
lepo je kad se prepisuje od nekog da se navede i izvor, zar ne radisave ?
u ovom slucaju to je ivona zivkovic pa si mogao to i da kazes
.jpg)
