Izvor: Politika, 02.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Srbija "ranjiva"
Aktuelna kriza na sveskim finansijskim tržištima pogodiće i istočnu Evropu, prognozira "Fajnenšel tajms" Prema izveštajima agencija
London – Aktuelna kriza na svetskim finansijskim tržištima pogodiće i istočnu Evropu, a Letonija, Mađarska, Bugarska, Rumunija i Srbija osetiće u nekom trenutku posledice kao zemlje sa najvećim platnim deficitom, piše londonski "Fajnenšel tajms", prenoseći upozorenja glavnog ekonomiste Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Erika Berglofa.
U izveštaju koji je poslao zaposlenima u EBRD-u, Berglof je naveo da su ekonomije zemalja istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza ostvarile rekordne stope rasta, uz sprovođenje tržišnih reformi, i da je većina zemalja "veoma dobro podnela turbulencije na svetskim tržištima".
Sličnu ocenu je prošle sedmice u svom izveštaju dala i Svetska banka, istakavši da su nove članice EU pretrpele ova previranja "relativno bez posledica", ali da su zemlje sa visokim platnim deficitom i dalje ugrožene.
U kategoriju "najranjivijih" spadaju, po ocenama vodećih ekonomista EBRD-a, Letonija, Mađarska, Bugarska, Rumunija i Srbija.
To su zemlje sa visokom stopom privrednog rasta, ali, ističe se u upozorenju glavnog ekonomiste Berglofa, taj rast se pre svega oslanja na finansijske institucije, na kredite i pozajmice, a ne na stvarni privredni razvoj i porast proizvodnje. Međutim, pošto kriza ima svoj tok, postoji rizik za ekonomije u razvoju da njihova tržišta budu pogođena preko izvoza zbog toga što će rast razvijenih tržišta biti usporen zbog strožeg kreditnog režima.
U izveštaju je navedeno da baltičke zemlje imaju najveći platni deficit, a da je bankarski sektor glavni izvor finansija. I Bugarska je takođe opisana kao "ranjiva".
Aktuelna finansijska kriza na Zapadu će potrajati, što će dovesti do poskupljenja kredita i posebno povećanih troškova servisiranja sadašnjih zaduženja, što će onda u zemljama istočne Evrope izazvati zastoj u ekonomskom razvoju. To, međutim, ocenjuje Evropska banka za obnovu i razvoj, može imati i pozitivne efekte, jer će svest o riziku usporiti rast koji podstiču krediti.
"Biće dobro za ove zemlje da malo uspore. Njihove privrede se brzo razvijaju, posebno u sektorima kao što su nekretnine i gradnja, a možda i prebrzo, dostižući u nekim slučajevima neodrživ nivo", rekao je Berglof.
J. K.
[objavljeno: 02.10.2007.]
