Izvor: B92, 23.Jul.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I STO raspravlja o hrani
Ženeva -- O svetskom problemu nedostatka hrane raspravlja se u Ženevi, na sastanku članica Svetske trgovinske organizacije (STO).
Grupacije koje predstavljaju male poljoprivrednike iz 40 zemalja sveta podigle su glas protiv ishitrenog postizanja sporazuma o slobodnoj trgovini u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO), tvrdeći da on neće rešiti krizu hrane.
Udruženja iz Evrope, Afrike, Azije - pretežno iz zemalja koje uvoze hranu, kao što su Japan, Švajcarska, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Indija, Južna Koreja i Šri Lanka - ali i iz Kanade, tvrde da bi sporazum mogao da upropasti male farmere, naškodi prirodnoj sredini i poveća glad u svetu, preneo je Rojters.
Njihovo zajedničko saopštenje, objavljeno na konferenciji za štampu u Ženevi, predstavlja negaciju uvreženog mišljenja o nužno suprotstavljenim interesima "bogatog severa" i "siromašnog juga", ocenio je Rojters.
U saopštenju stoji da je "jasno da nije manjak trgovanja doveo do krize na tržištu hrane, nego manjak proizvodnje". To se ilustruje podatkom da je između 2000. i 2006. godine globalni promet poljoproduktima rastao dva puta brže od agrarne proizvodnje.
"Od trgovinske liberalizacije korist će imati samo velike poljoprivredne korporacije i multinacionalne trgovinske kuće, na račun malih poljoprivrednika", ističu predstavnici farmera 40 zemalja.
Neke od tih kompanija su iz Evropske unije, ali većina ih je iz Brazila, Argentine, SAD i Australije, tvrdi Peka Pesonen, šef COPA-COGEKA, poljoprivrednog lobija EU.
Pesonen smatra da bi rešenjima koja će se usvojiti morale da budu dozvoljene subvencije domaće poljoprivrede i uvozne carine kako bi se malim farmerima obezbedila sredstva za život i zaštitila prirodna sredina i lokalna proizvodnja hrane.
Pesonenova strahovanje dele i predstavnici poljoprivrednika siromašnih afričkih zemalja. Oni se plaše da bi preteranim smanjenjem carina za uvoznu hranu, moćni strani izvoznici istisnuli lokalne poljoprivredenike sa domaćeg tržišta.
"Plašimo se da će predlozi koji su trenutno na stolu potkopati sposobnost mnogih zemalja širom sveta da svom stanovništvu obezbede neodložno potrebnu prehrambenu sigurnost i stabilnost", piše u saopštenju.
Prema predlogu STO, države će biti u mogućnosti da deo svoje poljoprivredne proizvodnje zaštite od uticaja sniženja carina, a najveću zaštitu trebalo bi da uživaju zemlje u razvoju, naročito one najsiromašnije.
Neke zemlje u razvoju, međutim, strahuju i od takvih rešenja. Tako paragvajski ministar spoljnih poslova Ruben Ramires ističe da se 70 odsto izvoza poljoprivrednih proizvoda njegove zemlje (mesa, soje, kukuruza...) plasira u druge zemlje u razvoju.
On se plaši da bi pomenute "zaštitne mere" mogle da budu zloupotrebljene. "Ne sme se dozvoliti da ovi pregovori stvore nove vrste protekcionizma", upozorava Ramires.
Banane kamen spoticanja
Banane, koje su u Dohi 2001. gotovo dovele u pitanje početak tekuće runde globalnih trgovinskih pregovora u okviru Svetske trgovinske organizacije, opet su kamen spoticanja na pregovorima u Ženevi.
Južnoamerički proizvođači tog voća (iza kojih stoje i američke multinacionalne kompanije "Čikita" "Del monte", "Dol" i druge) ne mire se sa povlašćenim položajem koje u Evropskoj uniji uživaju proizvođači banana iz afričkih, karipskih i pacifičkih zemalja, uglavnom nekadašnjih kolonija članica Unije, izveštava Rojters.
"Spremni smo da odemo odavde ako ne bude reči o bananama", izjavio je tokom pregovora u Ženevi jedan diplomata iz Ekvadora, vodećeg svetskog izvoznika tog voća.
EU je do sada izgubila više od deset sporova o banama sa Južnoamerikancima i popustila je utoliko što je uvoznu carinu za južnoameričke banane smanjila na 176 evra po toni, dok je za banane iz pacifičkih zemalja obezbeđen bescarinski uvoz.
Šef STO Paskal Lami predložio je kompromis po kojem bi se carina na južnoameričke banane u EU u narednih sedam godina smanjila na 116 evra po toni, s tim što bi odmah bila smanjena za 26 evra.
EU je pristala na to rešenje, a iz "protivničkog tabora" ono se pokazalo prihvatljivim i za Kolumbiju. Međutim većina južnoameričkih proizvođača traži dodatne pregovore sa EU.
Ekvador je istupio sa predlogom da se Lamijev predlog poboljša tako što bi Unija snizila carinu na južnoameričke banane na 109 evra po toni u narednih pet godina, s tim što bi je odmah smanjila za 35 evra.
