Izvor: Politika, 16.Sep.2010, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Pentagon steže kaiš
Ratovanje je sve skuplje, ekonomska situacija sve teža, a para sve manje
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 16. septembra – Era „para bez kraja” je prošla, saopštio je u ponedeljak u Pentagonu sekretar za odbranu Robert Gejts, obelodanjujući svoj plan da u sledećih pet godina u vojci uštedi sto milijardi dolara.
Ova objava nije došla kao iznenađenje – racionalizacija troškova za odbranu najavljena je još u maju, kada je Gejts upozorio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je „nacionalna ekonomska situacija sasvim drugačija nego što je u novije doba ikada bila”.
Uštede će biti ostvarene tako što će se broj vojnih liferanata i preduzimača smanjiti za 30 odsto, smanjiće se budžeti vojnih obaveštajnih agencija (u tom sektoru ima mnogo dupliranih poslova), ukida se jedna vojna komanda, smanjuje broj generala i admirala raspoređenih izvan SAD...
Gejts, koji je najavio da se sledeće godine povlači, nije istina prvi šef Pentagona koji pokušava ovako nešto, ali je očigledno da bi želeo da baš on bude taj koji će ostati upamćen da je nasledniku ostavio koncept koji je, bar u minuloj deceniji, bio nepoznat: da se i armija pruža prema guberu.
Para za ovu svrhu dosad je uvek bilo „bez kraja”: kad god bi ponestalo, Kongres bi odobravao vanredne izdatke. Vojni budžet, koji je posle hladnog rata bio smanjen, počeo je da raste na početku ove dekade, kada je Amerika povela „rat protiv terora” i ušla u dva rata, u Avganistanu i Iraku. Budžet je u tom periodu gotovo udvostručen – redovni i vanredni izdaci dostigli su svotu od oko 700 milijardi dolara godišnje. To je preko 40 odsto ukupnih izdataka svih zemalja sveta!
To su i pare koje održavaju najmoćniju vojnu silu sveta, sa 1,4 miliona ljudi u aktivnoj službi i 850.000 rezervista, armiju koja izvan nacionalnih granica ima čak 820.000 manjih i većih „instalacija” u 135 zemalja, od velikih baza do malih kancelarija.
Program štednje podrazumeva i racionalizaciju nabavki oružja, odnosno razmatranje da li su svi sistemi zaista neophodni, s obzirom na bezbednosne pretnje u današnjem svetu. U tim nastojanjima Gejts – i ko god da ga nasledi – biće, kao i dosad kad se pokušavalo nešto slično, između čekića vojne industrije i nakovnja politike: nastojanja kongresmena da po svaku cenu sačuvaju prisustvo vojske u svojim izbornim okruzima, jer je, kao veliki trošadžija i poslodavac, armija i te kako dobrodošla lokalnim ekonomijama.
Kongres je dosad zbog ovoga Pentagonu često odobravao više para nego što je tražio, samo da bi se iz političkih razloga sačuvala radna mesta koja ponekad proizvode oružje za koje se unapred zna da je nepotrebno.
Posebna priča su i vojni preduzimači koji su postali velika i moćna interesna grupa. Postojeća kultura neefikasnosti i nedovoljne kontrole dovela je do toga da se u nekim slučajevima angažuju jedni preduzimači samo zato da bi nagledali druge.
Neće, prema najavi, biti pošteđen ni sistem zdravstvenog osiguranja svih koji su na platnom spisku Pentagona, čiji je godišnji račun oko 50 milijardi dolara.
Najzad, i ratovanje je danas mnogo skuplje nego što je nekada bilo. Amerika je nedavno zvanično proglasila kraj vojnih operacija u Iraku i izlazak iz tog nepopularnog vojevanja, ali je zato, za 30.000 novih vojnika, proširen angažman u Avganistanu.
Tamo jedan vojnik godišnje košta milion dolara. Zanimljivu računicu u tom pogledu napravio je ovdašnji Centar za strateške i budžetske procene. Po njoj, najveći ratni napor u američkoj istoriji, onaj u Drugom svetskom ratu, koštao je ukupno četiri biliona (hiljada milijardi) u današnjim dolarima, ili 67.000 istih dolara po vojniku godišnje.
U Vijetnamu je ta cena po vojniku skočila na 132.000, da bi u ovom veku, u pomenutim ekspedicijama protiv Sadama Huseina i talibana, odnosno Al Kaide, skočila do miliona. Zvanično je na Irak i Avganistan dosad potrošeno oko 700 milijardi, a nezvanično – nekoliko biliona.
Istina, to je danas mnogo lakše podneti nego nekad. U završnoj godini Drugog svetskog rata ratni napor je odnosio 36 odsto bruto nacionalnog proizvoda, a za dva tekuća rata trošeno je samo 1,2 odsto.
Uz to, Amerika prvi put zbog ratovanja nije povećavala poreze, što je opet za rezultat imalo dramatičan rast budžetskog deficita i sumorne prognoze da će manjak u državnoj kasi do 2018. dostići čak 90 odsto od bruto nacionalnog proizvoda, svega što nacionalna ekonomija za godinu dana proizvede i kroz usluge razmeni.
Milan Mišić
objavljeno: 17.09.2010.
