Izvor: Blic, 07.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Kipar će se sigurno ujediniti
I Kipar će se sigurno ujediniti
Životna priča kiparskog ambasadora u Beogradu Stavrosa Amvrosiua na najbolji način daje odgovor na pitanje zbog čega su kiparski Grci na nedavnom referendumu velikom većinom glasova odbacili plan UN o ujedinjenju podeljenog ostrva. U razgovoru za 'Blic', ambasador Amvrosiu objašnjava da je pre turske invazije na Kipar 1974. živeo u jednom prigradskom naselju Nikozije, koje je samo četiri kilometra udaljeno od linije koja deli Kipar na dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dela.
- Zajedno sa roditeljima pobegli smo prognani, ne ponevši sa sobom apsolutno ništa. Svoju kuću nisam mogao da posetim poslednjih 30 godina. Nakon ublažavanja režima prelaska linije razdvajanja koja deli Kipar, u aprilu 2003. moja supruga zajedno sa nekim starim komšijama je posetila moj dom. U njoj sada živi porodica turskih doseljenika iz Istanbula. Prema Ananovom planu, moja kuća neće mi biti vraćena, kao ni imanje u rodnom selu Agios Amvrosios, u blizini grada Kerinija. Predviđao je isplatu kompenzacije, a ja ne želim da budem izbeglica u svojoj zemlji. Kako komentarišete podatak da je gotovo tri četvrtine stanovnika grčkog dela Kipra glasalo protiv takozvanog Ananovog plana za ujedinjenje Kipra?
- Kiparski narod je velikom većinom, sa 76 odsto glasova, odbacio predlog rešenja koje je bilo ponuđeno, svestan svoje istorijske odgovornosti i u želji da obezbedi jedno funkcionalno i pravedno rešenje sa kojim će moći i buduće generacije da žive i stvaraju na Kipru. Niko nema pravo da pogrešno tumači ili interpretira odluku kiparskog naroda. Narod nije rekao 'ne' rešenju problema. Rekao je 'ne' rešenju koje je bilo ponuđeno ovim planom. Želimo ujedinjenje Kipra i da obe naše zajednice zajedno žive u uslovima sigurnosti, sa zagarantovanim svim ljudskim pravima i slobodama. Koji delovi plana su bili neprihvatljivi?
- Plan Kofija Anana, generalnog sekretara UN, nije mogao da bude prihvaćen jer, nažalost, iako je predviđao postepeno smanjenje prisustva turske vojske na Kipru, nije predviđao i njeno definitivno povlačenje, pa čak i nakon ujedinjenja i pored toga što je Kipar postao punopravni član Evropske unije. Ananov plan nije mogao biti prihvaćen, jer je predviđao produženje važnosti i čak proširenje ugovora o garancijama iz 1960. sa kojim je osnovana Republika Kipar, i koji daje pravo Turskoj da može da interveniše na Kipru. Planom je traženo od nas da odobrimo ostanak na Kipru 45.000 turskih doseljenika sa članovima njihovih porodica i dodatnih 20.000- 25.000 takođe turskih državljana koji su se venčali sa kiparskim Turcima. Broj turskih doseljenika koji trenutno žive u severnom delu Kipra uveliko je već prevazišao broj kiparskih Turaka. Plan je odbijen i zbog toga što i nakon usvajanja ponuđenog rešenja, značajan deo grčkih izbeglica ne bi mogao da se vrati u svoja ognjišta iz kojih je proteran zbog turske invazije 1974. godine.
Žao mi je što plan koji je predočen našem narodu nije bio takav da bi dobio podršku kiparskih Grka, kako bismo mogli da slavimo zajedno sa ulaskom naše zemlje u veliku evropsku porodicu i ponovno ujedinjenje naše zemlje. Kiparski narod i politički lideri Kipra žele, pre svih, rešenje kiparskog problema, jer je naša zemlja ona koja se i dalje nalazi pod okupacijom i koja je podeljena. Ipak, vi verujete da će do ujedinjenja Kipra jednog dana sigurno doći. Kako vi vidite taj proces?
- Verujem da će se Kipar ujediniti jednog dana. Nastavićemo naše napore za iznalaženje pravednog, dugotrajnog i funkcionalnog rešenja. Nema sumnje da rešenje koje će se naći mora da bude prihvaćeno i usvojeno od obe kiparske zajednice i da uzima u obzir strepnje obe zajednice. Nećemo okrenuti leđa našim sugrađanima kiparskim Turcima. Naprotiv, pružamo im ruku i želimo da ih uverimo da je naša vizija ujedinjen Kipar, punopravni član Evropske unije. Želimo da naši sugrađani kiparski Turci dobiju mogućnost da zajedno sa nama uživaju u beneficijama koje nudi evropska perspektiva. Kipar i Grčka pokazali su se kao veliki prijatelji Srbije tokom raspada bivše Jugoslavije. Kako vam se čini trenutna situacija u Srbiji?
- Odnosi između Kipra i Srbije i Crne Gore uvek su bili prisni i prijateljski. Moji pokušaji i napori imaju za cilj njihovo dalje unapređenje. Veoma dobro sarađujem sa većinom vaših političkih lidera, sa skoro svim partijama, ali i sa kolegama iz Ministarstva inostranih poslova. Segment gde vidim obostrano mnogo mogućnosti za dalje unapređenje međusobne saradnje je turistička privreda. Ohrabrujem sa svoje strane moje sunarodnike da posete vašu zemlju. Prošle godine veliki broj turista sa Kipra je proveo odmor u vašoj zemlji. S druge strane, i mnogi vaši ljudi posećuju Kipar. Viza sa ulazak na Kipar bez poteškoća može se dobiti u našoj ambasadi. Koliko ste imali vremena da upoznate Srbiju i šta vam se ovde najviše dopada?
- Dosta sam putovao po Srbiji i Crnoj Gori, i veoma volim Zlatibor i Gornji Milanovac, zbog istorijskih znamenitosti i gostoprimstva tamošnjih ljudi. Omiljena destinacija u Beogradu mi je šetalište kraj Dunava kod hotela 'Jugoslavija'. Boravak u Beogradu je prijatan i opušten. Često sa suprugom gledam pozorišne i baletske predstave. Moja kćerkica, koja ima četiri godine, ide u srpsku predškolsku ustanovu. Siguran sam da će nam svima biti žao kada dođe trenutak mog premeštanja iz Beograda. Puno volim fudbal i pratim najinteresantnije utakmice u šampionatu i kupu. Aleksandar Petrović
