Izvor: Blic, 27.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Husein vojna meta
I Husein vojna meta
VAŠINGTON/BAGDAD (AP-Rojters) - Sjedinjene Američke Države će predsednika Iraka Sadama Huseina tretirati kao ratnog zločinca ukoliko započnu rat protiv Iraka, saopšteno je u Vašingtonu.
Ako irački predsednik i njegovi generali 'uzmu nevine živote, unište infrastrukturu, biće tretirani kao ratni zločinci', rekao je predsednik SAD Džordž Buš.
Portparol Bele kuće Ari Flajšer ponudio je još tmurniji scenario. Sadam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Husein i njegov bliski krug biće legitimne mete američkih snaga, rekao je Flajšer. 'Ukoliko krenu u rat i dođe do neprijateljstava, komanda i kontrola i generali i ljudi zaduženi za borbu protiv američkih vojnika neće biti bezbedni', rekao je Flajšer. Na pitanje da li se to odnosi i na Sadama, on je rekao 'naravno'.
Bivši predsednik SAD Džerald R. Ford doneo je 1976. godine uredbu o zabrani ubijanja lidera, što je Ronald Regan 1981. godine proširio na unajmljivanje ubica. Buš bi mogao da ukine zabranu, ali je Flajšer odbio da kaže da li razmatra tu opciju.
Portparol Stejt departmenta Filip Riker rekao je da Bušova administracija podržava teritorijalni integritet Iraka i multietničku vladu u Bagdadu i da se protivi cepanju zemlje.
Na drugoj strani odlasio se i Sadam Husein. On je izjavio da nikada neće napustiti zemlju kao i da nema nikakve veze sa terorističkom organizacijom Osame bin Ladena, Al Kaidom.
'Umrećemo ovde. Umrećemo u ovoj zemlji i sačuvaćemo našu čast - čast koja nam je potrebna pred našim narodom', rekao je Husein u intervjuu novinaru TV stanice Si-Bi-Es Njuz (CBS News) Denu Raderu, kojem je dao intervju i pre 12 godina.
Husein je izričito porekao tvrdnje da je povezan sa Osamom bin Ladenom ili njegovom terorističkom mrežom Al Kaida i rekao da neće zapaliti iračka naftna polja ili uništiti brane ukoliko SAD napadnu Irak. Sadam Husein je napomenuo da se neće obazirati na zahtev UN da uništi rakete 'samud 2' jer one ne prelaze domete koje su dozvolile UN. 'Lomljenje' članica Saveta bezbednosti
Meksiko je izgleda prva zemlja članica Saveta bezbednosti UN koja je, pod pritiskom svog severnog suseda, prešla na američku stranu u stavu prema ratu u Iraku. Promenu politike zemlje, jedne od najglasnijih pristalica nastavka rada inspektora UN, nagovestio je meksički predsednik Vinsente Foks u novoj tajnoj spoljnopolitičkoj direktivi. Francuska, Rusija, Nemačka i Kina podržavaju nastavak rada inspektora za naoružanje dok se očekuje da dve muslimanske zemlje u SB - Pakistan i Sirija, neće podržati novu rezoluciju kojom bi se odobrila akcija protiv Iraka. SAD stoga moraju da dobiju podršku Angole, Gvineje, Kameruna, Meksika i Čilea a da nijedna stalna članica ne stavi veto.
