Izvor: Deutsche Welle, 19.Jun.2019, 15:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hvala ti Austrijo!
Ideja je bila da na nemačkim auto-putevima svi plaćaju putarinu, ali da se Nemcima taj novac posle vraća od poreza. Ta logika je pred Evropskim sudom pravde morala da bude oborena.
Nema mnogo stvari na kojima bi Nemci trebalo da budu zahvalni Austriji. Prve stvari koje nekome mogu pasti na pamet su bečki vlacer ili zaher-torta, štrudla od jabuka ili razni drugi slatkiši. No, ovaj utorak je bez sumnje jedan od onih dana zbog kojih Nemci mogu da se raduju što imaju takve susede >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << na Jugu.
Jer, Austrija je, svojom tužbom Evropskom sudu pravde zbog nemačkog postupka, spasla Nemačku birokratskog čudovišta za koje prema proračunima automobilskog kluba ADAC nije ni jasno da li bi uopšte ispunilo svoj cilj – da utera novac u državnu kasu. Kada je reč o projektu uvođenja putarine, Nemci su se ugušili u sopstvenoj specijalnosti da neki problem koji je zapravo jednostavan rešavaju na posebno komplikovan način.
Kafanska ideja iz Bavarske
Ideja je nastala pre šest godina na Jugu Republike, konkretno – u Bavarskoj. Tamo su se za kafanskim stolovima ljutili zbog toga što uzorni Bavarac mora da plaća putarine u svim susednim zemljama, dok stranci na putu ka Alpima ili Jadranu mogu tek tako da gaze nemačke auto-puteve. A pošto je CSU koja je na vlasti u Bavarskoj populistička stranka u najboljem smislu te reči, putarina za strance se pretvorila u politički program.
Feliks Štajner
„Sa mnom neće biti putarine za automobile", rekla je Angela Merkel uoči izbora za Bundestag 2013. No, ubrzo nakon izbora zahtev je ugrađen u koalicioni ugovor tadašnje vlade. Otada se tom glupošću bave čitavi štabovi u Ministarstvu saobraćaja (koje predvodi CSU).
No, čak i tada je stvar mogla jednostavno da se reši: svi – bilo da su stranci ili domaći – moraju da kupe nalepnicu za vetrobran svog automobila i – gotovo. Austrijanci, Česi i Švajcarci to već godinama tako rade. I za one koji vole tehnički zahtevna rešenja postoji opcija da se već postojeći i oprobani sistem vinjeta za kamione proširi. Tako i svaki automobil dobio čip-kartu sa predajnikom i odmah bi sve moglo da se obračunava tačno u kilometar: onaj ko mnogo vozi, mnogo plaća. A onaj ko je samo jednom godišnje na proputovanju, plaća manje.
Diskriminacija kao princip
Ali, ne: mi Nemci, navodni superuzorni Evropljani, želimo da po svaku cenu oslobodimo sunarodnike troškova. Zato što smo odavno platili naše lepe auto-puteve i što u poređenju sa drugim evropskim zemljama grcamo pod teretom gotovo najvišeg poreza na benzin i privatna vozila. I zato što mi Nemci imamo tako poseban odnos prema našim automobilima i auto-putevima (nema ograničenja brzine!) i zato što smo, kada je reč o toj temi, posebno osetljivi na trošak. Na kraju svega, sve imaju da plate glupi stranci koji nama Nemcima uzimaju pare kada prolazimo kroz njihove zemlje.
Zašto niko u Berlinu, u Evropskoj komisiji, pa ni glavni tužilac Evropskog suda pravde nije video diskriminaciju u tome što svi moraju da plaćaju, dok se Nemcima ta suma vraća od poreza – ostaje zagonetka. Neko je verovatno pogrešno išao na varijantu da će ekološka kamuflaža (za posebno ekološki „čiste" automobile bi trebalo da se vrati više novca nego što je koštala putarina) dovoljno dobro da prikrije tu grubu i diskriminatorsku metodu.
Posle šest godina, stvar je konačno maknuta sa dnevnog reda – i dobro je što je tako. Zahvaljujući Austriji!
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
