Izvor: Politika, 16.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Huovo skladno društvo
CK KP Kine kritički ocenio negativne posledice ekonomske reforme, prvi put otkad je ona pokrenuta, u nastojanju da ublaži socijalne razlike i potrese u zemlji
Centralni komitet Komunističke partije Kine usvojio je, posle četvorodnevnog zasedanja iza zatvorenih vrata, smernice o izgradnji "skladnog socijalističkog društva" do 2020. godine, kritički ocenivši negativne posledice ekonomske reforme, prvi put otkad je ona pokrenuta pre više od četvrt veka.
Izgradnja "skladnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << društva", koja pre asocira na konfučijansko, nego na maovsko nasleđe, glavna je ideološka doktrina generalnog sekretara Partije Hu Đintaoa. Ideja je bila lansirana na 16. kongresu KP Kine pre četiri godine. Potom je upadljivo popularisana na plenumu CK 2002, a sada je prihvaćena kao dugoročna partijska smernica. Huova doktrina je zapravo idejnopolitička podloga za tumačenje burnog, a traumatičnog, reformskog preobražaja seljačke Kine – zemlje uravnilovke i neprekidne klasne borbe – u savremenu državu sa jakom industrijom i rastućom srednjom klasom.
Hu Đintao je svojevremeno definisao "skladno socijalističko društvo" kao "demokratsko društvo zasnovano na vladavini prava, jednakosti i socijalnoj pravdi, kao pošteno i saosećajno, krepko i sređeno društvo, u kome čovek živi u skladu sa prirodom". (Ova poslednja odlika, koja najviše asocira na konfučijanstvo, treba prevashodno da odrazi brigu društva za očuvanje životne sredine, jer je brza industrijalizacija Kine dosta razorno delovala na čovekovu okolinu.)
Nagomilane protivurečnosti
U određivanju smernica za izgradnju boljeg i plemenitijeg društva, CK KP Kine se najviše bavio (kako proizilazi iz saopštenja bremenitog ideološkim frazama i ponavljanjima, što mnogo ne potvrđuje obećanje o transparentnosti partijskog rada) nepovoljnim ekonomskim i socijalnim posledicama reforme u, koliko smo uspeli da izbrojimo, najmanje devet oblasti, krcatih "problemima i protivurečnostima".
To su: uvećane ekonomske i socijalne razlike između bogatih i siromašnih stanovnika, kao i između priobalnog, reformom najviše zahvaćenog, pojasa i dubljeg unutrašnjeg zaleđa; korupcija; nedovoljna zaštita slojeva koje je reforma najteže pogodila, kao što su stotine miliona pauperizovanih seljaka i desetine miliona starih i iznemoglih radnika iz nelikvidnih državnih preduzeća; porast nezaposlenosti, posebno među mladima; slaba socijalna i zdravstvena zaštita, osobito na selu; neuspeh reforme u obrazovanju, osobito na selu; slaba zaštita životne sredine; zaostajanje u nizu naučnih disciplina; i, najzad, slab sistem upravljanja i na nacionalnom i na lokalnim nivoima.
Među političkim smernicama uglavnom nema novina. Teži se demokratiji i vladavini prava, ali se suština "socijalizma sa kineskim odlikama" ne menja. Nema nagoveštaja o izraženijem političkom pluralizmu, a još manje o neposrednim slobodnim izborima i višestranačkom parlamentarizmu – da pomenemo neke od kategorija po kojima se najčešće vrednuju demokratski dometi. KP Kine zadržava rukovodeću ulogu i u društvu i na vlasti, a svoj rad temelji na demokratskom centralizmu. Ali, težiće široj unutarpartijskoj demokratiji i većoj otvorenosti prema društvu.
Spisak predočenih zadataka za izgradnju skladnijeg društva – sličan projekciji lepih želja i nada – kineska štampa je ovih dana, pre i u toku plenuma CK, pratila tekstovima o razmerama teškoća sa kojima će se zemlja suočavati u daljem toku reforme.
Kako su komunisti opstali
Problemi o kojima je Centralni komitet raspravljao nisu karakteristični samo za Kinu, nego su tipični i za druge zemlje u razvoju, smatraju stručnjaci iz Kineske akademije društvenih nauka. Po njima, najkonfliktnija su ona društva u kojima je nacionalni dohodak po stanovniku između hiljadu i tri hiljade dolara. U Kini je prošle godine nacionalni dohodak po glavi iznosio 1.714 dolara.
Međutim, deset odsto najbogatijih Kineza raspolaže sa 45 odsto nacionalnog bogatstva u gradovima, gradovi žive tri puta bolje nego sela, razlika između prvih deset procenata bogatih i prvih deset procenata siromašnih jeste osam prema jedan, a između razvijenih i nerazvijenih regija čak deset prema jedan. Prema istraživanju Nankinškog univerziteta, kineski gradovi su, zbog uvećanih razlika, "na ivici novih socijalnih nemira".
Zanimljive su, u ovim zapažanjima, i ocene – dosad veoma retke u javnosti – o jednom ključnom istorijskom, ideološkom i političkom pitanju 20. veka: kako i zašto su komunisti u Kini ipak uspeli, uprkos socijalnim previranjima, da sačuvaju vlast, a komunisti u bivšem Sovjetskom Savezu i istočnoj Evropi nisu.
Osvrćući se na izjavu Hu Đintaoa o neophodnosti izgradnje sistema socijalne pravde, zasnovanog na "jednakim pravima, jednakim šansama, fer pravilima i fer distribuciji", profesor Huang Congljang sa Pekinškog univerziteta kaže: "KP Kine će učvrstiti osnovu upravljanja oslanjanjem na socijalnu pravdu. Komunističke partije u Sovjetskom Savezu i zemljama istočne Evrope su izgubile vlast zato što su se odvojile od masa, što su sledile kruta pravila, što su odbijale da prihvate promene, što su poricale protivurečnosti i što su narušavale zakone razvoja. KP Kine treba iz toga da izvuče lekciju i da ne ponovi njihove greške."
Pošto su pomenute tuđe greške dosta uopštene – da mogu da uzliče i na neke dosadašnje greške KP Kine – čini nam se da profesor nije sve rekao. Nošena vizionarstvom Deng Sjaopinga, Kina je prva od nekadašnjih zemalja državnog socijalizma smelo krenula od planske ka tržišnoj privredi. Tako je oslobodila svoj ogromni potencijal. A po jednom od prostih fizičkih zakona, masa puta ubrzanje jeste sila – uz svu bolnu stranu reforme.
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 16.10.2006.]
