Izvor: Blic, 05.Avg.2010, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska slavi Dan pobede
Hrvatska danas slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti u znak sećanja na akciju hrvatske vojske i policije "Oluja".
Svečanosti, na kojima se obeležava 5. avgust 1995. godine, kad je hrvatska vojska zauzela Knin, održavaju se u više gradova, dok se centralna manifestacija, uz prisustvo kompletnog državnog vrha i vojnih i policijskih komandanata, održava u Kninu.
Svečanost pod sloganom "Svi zajedno", u organizaciji ministarstava porodica, veterana i međugeneracijske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << solidarnosti, unutrašnjih poslova i odbrane počela je u devet sati polaganjem venaca i paljenjem sveća na gradskom groblju u Kninu i podizanjem državne zastave na kninskoj tvrđavi.
Vence su položili i predsednik Ivo Josipović, premijerka Jadranka Kosor i šef Sabora Luka Bebić, kao i predstavnici veteranskih udruženja.
Nakon defilea hrvatskih veterana, predstavnika specijalnih jedinica MUP-a, gardijskih brigada i rezervnih jedinica, na gradskom stadionu održano je postrojavanje, a nakon toga i letački program.
Pored Josipovića, Kosorove i Bebića, svečanosti prisustvuju i delegacije Socijaldemokratske partije s predsednikom stranke Zoranom Milanovićem, predsednik Hrvatske seljačke stranke Josip Friščić, brojni saborski poslanici i drugi zvaničnici.
Hrvatski mediji i političari predstavljaju "Oluju" kao briljantnu vojnu pobedu u kojoj su od jutra, 4. avgusta, za samo 84 sata hrvatske snage oslobodile oko 10.500 kvadratnih kilometara ili skoro petinu države, što je uticalo na završetak rata u BiH i mirnu reintegraciju Podunavlja u ustavno-pravni poredak Hrvatske.
O zločinima koji su počinjeni za vreme i nakon "Oluje" govori se i piše znatno manje.
Kosorova je ipak rekla da je "nakon 'Oluje' bilo nekih događaja kojih smo ne samo svesni već su institucije pravne države sposobne i odlučne procesuirati", dok je Josipović izjavio da se "Hrvatska bori i za kažnjavanje ratnih zločina i saniranje posljedica rata".
Mediji su preneli i cifre koje se povodom "Oluje" navode u Srbiji - 250.000 proteranih, 2.650 ubijenih i desetine hiljada spaljenih kuća.
Akcija "Oluja" je počela 4. avgusta u pet časova. Do večeri su vojska i policija zauzela Sveti Rok i stigle na nekoliko kilometara od Knina, koji je već bio napušten, ali i do više mesta u severnoj Dalmaciji.
Pored Knina, hrvatske snage su 5. avgusta ušle u Gračac, Lovinac, Benkovac, Kijevo, Vrliku, Primišlje kraj Slunja i druge naselja. Dan kasnije zauzeta je i Dubica, a hrvatske snage su došle na granicu Hrvatske i BiH.
U nedelju, 6. avgusta, hrvatske snage ušle su u Plaški, Lički Osik, Vrhovine, Obrovac, Korenicu, Slunj i Plitvice.
Poslednje je zauzeto područje Banije i Korduna, gde su srpske snage, za razliku od onih u Dalmaciji, pružile žestok otpor, koji je trajao do 8. avgusta, kad se predao 21. kordunaški korpus, a onda je zauzet i Dvor na Uni.
Iako je Tuđman garantovao život i bezbednost Srbima koji ostanu u Krajini, hrvatske snage su uz pomoć Armije BiH, koja je iz tzv. zaštićene zone Bihać takođe napala Krajinu, ubile ili zatvorile u sabirne centre sve civile koji su se tamo zatekli.
Tako se, po podacima Hrvatskog helsinškog odbora, beleži 410 ubijenih i nestalih civila u sektoru UN Jug (Lika i Dalmacija) i 268 u sektoru UN Sever (Kordun i Banija).
