Izvor: Danas, 18.Jun.2016, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska ide na prevremene izbore
Mada je Hrvatska demokratska zajednica tražila još osam dana za svoj pokušaj da dođe do nove parlamentarne većine od 76 glasova, predsednica Hrvatske Kolinda Gabar Kitarović tom zahtevu nije udovoljila nego je pozvala na raspuštanje Hrvatskog sabora i održavanje prevremenih parlamentarnih izbora.
Posle jučerašnjih konsultacija sa predstavnicima svih parlamentarnih stranaka, Grabar Kitarović se obratila hrvatskoj javnosti s obaveštenjem da je niko nije uverio da u sadašnjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sastavu parlamenta ima većinu od najmanje 76 poslaničkih ruku za sastavljanje nove hrvatske vlade, ali da se natpolovična većina poslanika izjasnila za održavanje prevremenih parlamentarnih izbora.
"S obzirom na tu činjenicu, uvažavajući volju većine zastupnika, ali i hrvatskih građana, apeliram na predsjednika Hrvatskog sabora da se rasprava i odlučivanja održe što prije", rekla je hrvatska predsednica.
Ona je dodala da većina predsednika parlamentarnih stranaka smatra da bi ti izbori trebalo da se održe početkom septembra, a da će ona o njihovom mišljenju i mišljenju građana voditi računa pri odlučivanju o datumu izbora. Prema anketama, 70 odsto građana Hrvatske je za nove izbore.
Večernji list se pozvao na službe Hrvatskog sabora kada je objavio da je ukupno 85 poslanika podnelo zahtev da se glasa o raspuštanju Sabora. Sednica na kojoj će se o predlogu za raspuštanje glasati zakazana je za ponedeljak u podne. Predsednik Hrvatskog sabora Željko Rajner imao je ustavni rok od 15 dana, te je odugovlačenjem sa zakazivanjem sednice mogao HDZ-u da da rok koji mu predsednica države nije dala, ali posle njenog istupa neverovatno je bilo za očekivati da on pokaže toliki nivo vernosti Tomislavu Karamarku. Pošto davanje potpisa za glasanje o raspuštanju, istina, ne znači i da će svi potpisnici ovog zahteva za raspuštanje i glasati, HDZ i Karamarko teoretski imaju trodnevnu mogućnost za ostvarenje svoje, po mnogim mišljenjima, samoubilačke ideje. HDZ za novog mandatara hrvatske vlade predlaže finansijskog stručnjaka Zdravka Marića, ali za njegov izbor nema potrebnih 76 glasova.
Izglasavanjem opoziva hrvatskom premijeru Tihomiru Oreškoviću hrvatska vlada je pala u četvrtak. Ta vlada je izabrana decembra 2015. godine pošto su redovni parlamentarni izbori u novembru završeni rezultatom koji ni jednoj od dve ključne hrvatske političke stranke nije omogućavao da sama i sa svojim (prirodnim) koalicionim partnerima formira vladu. Ometajućih 19 poslaničkih mesta osvojila je nova politička snaga u Hrvatskoj - Most nezavisnih lista. Ta je stranka nastala od otpadnika iz HDZ i bivših članova krajnje desnih hrvatskih pokreta (Hrast...). Pritisak obe velike političke stranke na Most završio se isključivanjem četiri poslanika iz njegovih redova i njihovim osamostaljivanjem. Preostalih 15 priklonilo se HDZ na kraju vodviljskih pregovora sa obe velike stranke. Kao uslov za koaliciju sa HDZ, Most je tražio nestranačkog premijera-eksperta. Na opšte iznenađenje, na to mesto je ni od kuda doveden menadžer u farmaceutskoj industriji Tihomir Orešković, kome slab hrvatski jezik nije ni malo pomogao. Šefovi dve stranke vladajuće koalicije zauzeli su mesta prvog (HDZ) i drugog (Most) potpredsednika vlade. Odnos među partnerima je od početka bio kao odnos među rogovima u vreći, a veruje se da je krhka veza pukla na neočekivano snažnom otporu Mosta nameri HDZ da preuzme potpunu kontrolu nad bezbednosnim i obaveštajnim službama.
Politička nestabilnost u Hrvatskoj kulminirala je aferom u kojoj je koplje u trnje morao da položi šef najjače političke stranke Tomislav Karamarko. Tihomir Orešković koji je izazivao zgražanje izjavama kako "veruje da ga Karamarko još podržava" uskratio je jednog trenutka javno šefu HDZ svoju podršku. To je bio početak i njegovog kraja, zbog koga nije zažalila nijedna politička snaga sem Mosta, koji je tokom te sapunice izgubio još tri poslanika. Aktuelni razvoj političkih događaja u Hrvatskoj daje dodatni doprinos ionako politički nestabilnom regionu. S obzirom na to da će hrvatske političke stranke na sve moguće načine nastojati da sakupe što više političkih poena i s obzirom da je Srbija dosad bila neizbežni predmet svake hrvatske predizborne kampanje, krah vlade u Hrvatskoj nije od koristi ni Beogradu. Pri čemu se mora primetiti da neprihvatljiva koketiranja s fašističkim nasleđem u Hrvatskoj jesu narasla sa vlašću HDZ-a, ali sa njime nisu počela, nego sa trenutkom kad je Hrvatska ušla u EU.
