Izvor: B92, 11.Sep.2011, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hronologija terora, decenija 9/11
Pred početak radnog jutra u Njujorku, u utorak, 11. septembra 2001. godine, dan je bio sunčan, s gotovo idealnim atmosferskim uslovima.
I toga jutra, uobičajena buka je vladala zbog radova na ulicama Velike jabuke.
Pogled sa dve kule Svetskog trgovinskog centra se protezao dokle god je dozvoljavala čistoća vazduha u velegradu koji nikada ne spava.
Pogled na jednu kulu je imao snimatelj komunalnog preduzeća, čiji su radnici izvodili vanrednu intervenciju na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kanalizacionim cevima...
U isto vreme, u Njujorku, početni šok zbog činjenice da je ceo putnički avion „nestao" unutar zgrade s više od 100 spratova zamenila je brzina vatrogasaca, medicinskih ekipa i drugih spasilačkih službi da što pre spasu one koji nisu stradali, pomognu povređenima i evakuišu zgradu. Uprkos tome, objavljeno je da je zgrada bezbedna.
Tridesetak minuta od prvog događaja, sve oči su već bile uprte u južnu Svetskog trgovinskog centra (WTC), kada su sve kamere i oči videle da zgradama brzo prileće drugi avion.
Tačno u to vreme, predsednik SAD Džordž Buš (George W. Bush) bio je ušao u učionicu jedne o snovne škole u Sarasoti, Florida: njegov savetnik Karl Rov (Carl Rove) ga obaveštava da je drugi avion udario u severnu kulu WTC.
Kasnije će više minuta ćutanja predsednika Buša, uprkos ozbiljnosti situacije, postati predmet kritike.
Već tada je postalo jasno da je nemoguće da se za pola sata dogode dve toliko velike greške u kontroli leta - da putnički avioni udare prvo u južnu, a potom i severnu kulu WTC. Događalo se ono to niko nije očekivao - počeo je „napad na Ameriku". Potvrda toga stigla je u naredna 34 minuta, kada je putnički avion udario u Pentagon, sedište Glavnog štaba Vojske SAD i Sekretarijata za odbranu.
Urušen je deo petougaone građevine u Arlingtonu, Virdžinija, ali su oštećenja bila ograničena samo na mali deo zgrade. Poginulo je 125 ljudi u zgradi i svih 64 u avionu.
Vojno vazduhoplostvo SAD i Uprava za civilni vazdušni saobraćaj (FAA) su do tada već izdali naredbe da se odmah zaustavi civilni vazdušni saobraćaj nad teritorijom Sjedinjenih Američkih Država - dozvolu za let imali su samo vojni avioni i policijski helikopteri.
Dok su spasioci i vatrogasci tokom prvog sata od udara aviona pokušavali da iz dveju zgrada izvuku što više preživelih i povređenih, južna kula WTC se urušila.
Za sve to vreme, u avionu na Letu 93 kompanije United Airlines, koji je nadletao Pensilvaniju, odigravala se drama. U 09:23 piloti su obavešteni o drugim otmicama i zaletnju u zgrade.
I putnici su zahvaljujući mobilnim telefonima saznali šta se događa, i shvatili da su i sami predviđene žrtve napada. Pretpostavlja se da je meta otmičara tog aviona bila Bela kuća ili zgrada Kongresa, obe u Vašingtonu.
Iz poruka i poziva mobilnim telefonima, kao i snimka „crne kutije", otmica je izvedena u 09:28. putnici su pokušali da spreče samoubilački napad, ali su otmičari odlučili da avion obore. Avion je udario u zemlju blizu grada Šenksvila, Pensilvanija.
Dok su izveštaji munjevito širili zemljom, i severna kula Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, nestala je u ruševinama u dubini sopstvenog temelja.
Oblak od prašine, krhotina, šuta, kancelarijskog materijala prekrio je Donji Menhetn, dok su stanovnici i posetioci panično napuštali taj deo Njujorka. Nevericu su zamenili strah, očajanje, bes... Gradonačelnik Rudolf Đulijani (Rudolph Giuliani) naređuje evakuaciju celog Donjeg Menhetna.
Tokom narednih časova, odvijao se neuhvatljiv niz događaja – od masovnog napuštanja Menhetna, preko od novih netačnih izveštaja o terorističkim napadima, zatvaranja škola i drugih institucija, do prvih tvrdnji da je reč o „aktu rata" koji je počinio Osama bin Laden (أسامة بن لادن) i njegova teroristička organizacija al-Kaida (القاعدة).
Još dok su se Njujorčani oporavljali od šoka što su tokom prepodneva nestali svojevrsni simboli njihovog velegrada, Zgrada 7 WTC se u poslepodnevnim časovima urušila za svega 7 sekundi.
Tokom večeri nastavila se borba s vremenom da se spase ko god je živ ostao u ruševinama.
Predsednik Džordž Buš se naciji obratio u večernjim časovima, rečima da su „napadnuti građani, način života i sloboda naše zemlje".
Sledećih dana usledila je velika akcija spasavanja (samo dve osobe su izvučene iz ruševina 12. septembra) i čišćenja. Najveću žrtvu podneli su Vatrogasci Njujorka (FDNY) i radnici Savezne agencije za vanredne situacije (FEMA).
Na kraju večeri 11. septembra, predsednik Buš je u svoj dnevnik zapisao: „Danas se dogodio Perl Harbor XXI veka... Mislimo da je Osama bin Laden". Odgovornost za organizovanje napada i sam je priznao od tada najpoznatiji terorista u svetu.
Administracija Džordža Buša je nekoliko dana kasnijedonela odluku da se protiv terorista pokrene rat. Taj čin ozakonjen je rezolucijom Kongresa SAD .09.2001. godine, predsednik SAD ga je dekretom proglasio 18.09.2001. godine.
Osama bin Laden je tada bio u Avganistanu. Amerikanci su tražili izručenje Osame bin Ladena, što su vladajući talibani odbili, predloživši izručenje neutralnoj državi i pravedno suđenje. Odbijeni su tvrdnjom Džordža Buša: „Znamo da je kriv. Predajte ga."
Talibani su to odbili. protiv talibana i al-Kaide počeo je 7. oktobra 2001. godine, bombama bačenim iz desetina vojnih aviona.
I posle ubistva Osame bin Ladena, pronađenog u susednom Pakistanu, avgusta 2011. godine, rat u Avganistanu i dalje traje.
