Izvor: Politika, 01.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrana postaje oružje
Džak pšenice sve je skuplji, srednja klasa jede sve više, američki farmeri napuštaju agro-proizvodnju, države uvode snabdevanje na tačkice… Nastupa „novo doba gladi”, upozorava FAO
Brent Duli (40), iskusni broker na Čikaškoj berzi žitarica, napravio je prošle sedmice sudbonosnu grešku.
Tipujući da će cena pšenice pasti na berzi, Duli je u sredu za samo sedam sati rada, uspeo da izgubi 141,5 miliona dolara trgujući prolećnim narudžbinama žutog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << klasa po, očekivano, nižim cenama. Avaj, baš tog 27. februara bušel pšenice (merni džak od 27 kilograma) dostigao je rekordnu cenu od 13,495 dolara!
Nakon prognozerskog fijaska, Duli je smesta dobio otkaz. Njegov poslodavac MF Global nije umeo da objasni Vol stritu kako je broker sa 15 godina radnog iskustva tako loše procenio trend cene strateške žitarice u vreme kada su američke rezerve pšenice na najnižem nivou od 1948. godine.
Munjevita istraga na Čikaškoj berzi proglasila je Dulijevo zlosrećno klađenje „slučajem izolovanog ekscesa”.
Na američkoj javnoj sceni slučaj Duli zatvorio je „Vol strit džornal” upozorenjem da se svetsko tržište žitarica suočava sa dramatičnim izazovima.
„Svet potresa velika nestašica pšenice. Globalne rezerve žitarice letos će biti najniže u poslednjih 30 godina. Razorna suša u Australiji i loše vremenske prilike u drugim vodećim svetskim proizvođačima pšenice doprinose osetnom manjku ponude žitarice na tržištu. Pet vodećih globalnih uzgajivača (Rusija, Kazahstan, Ukrajina, Indija, Kina) koji svetu isporučuju trećinu pšenice povukli su deo žitarice iz ponude stranom tržištu kako bi obezbedili hranu za svoje stanovništvo.”
Dozirana ponuda žitarica na svetskom tržištu brutalno se odrazila na njihovu cenu na berzama.
Bušel pšenice je od januara 2007. godine do februara 2008. godine poskupeo čak 83 odsto. Skok cene nafte i zlata u istom periodu je naivna krivulja prema postojanom rastu cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda: pšenice, kukuruza, soje, kafe, pamuka"
Ćudljiva klima (mećave na severoistoku Kine, monsunske kiše u Magrebu, poplave u Latinskoj Americi") ipak je usputni razlog sadašnje oskudice žitarica na svetskom tržištu.
Apetiti Zapada za biodizelom i novi kulinarski prohtevi sve bogatijeg Istoka kroje nove mape oranica širom sveta, podstičući divljanje cena žitarica, poljoprivrednih proizvoda i hrane sa pogubnim posledicama po siromašne širom sveta.
Novovekovna namera Zapada da smanji energetsku zavisnost od nepredvidivih odluka nove generacije lidera sirovinama bogatih država Srednjeg istoka, Južne Amerike, Afrike kao i Rusije podstakli su svojevrsnu agrarnu revoluciju 21. veka. „Nadmetanje 800 miliona vozača automobila zapadnog sveta i dve milijarde neuhranjenih južnjaka za kukuruz počinje da liči na tragediju. Kukuruz je vekovima osnovna namirnica miliona ljudi širom Afrike i Latinske Amerike. Svetska banka i MMF su decenijama vršili pritisak na agrarne zemlje Trećeg sveta da odustanu od proizvodnje žitarica i okrenu se profitabilnijim poljoprivrednim kulturama za koje navodno postoji tržište na Zapadu. Bez mnogo načina da se odupru uticajima vodećih zapadnih finansijskih institucija, siromašne zemlje Trećeg sveta prestale su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka da gaje žito i istovremeno postale zavisne od žetve u SAD i drugim državama razvijenog sveta. Danas kada američki farmeri sade milione hektara zemlje kukuruzom da bi zarađivali na etanolu, neuhranjenost siromašnijeg dela planete više nije velika tema”, upozorava južnoafrički dnevnik „Vikli mejl i Gardijan”.
Gramzivost zapadnjačkih farmera za profitabilna žita vremenski se poklapa sa rastućim apetitima nove srednje klase Kine, Indije i drugih zemalja Dalekog istoka. Vekovima naučeni na pirinčanu dijetu, na početku 21. veka novoobogaćeni Istočnjaci sve više poručuju mesne obroke ne pitajući za cenu.
Svetska industrija mesa, krmiva, poljoprivrednog đubriva i semena doživljava novi preporod zbog promene apetita „azijskih tigrova”.
Siromašni ostatak sveta ima sve manje šanse da preživi čak i od milostinje. „UN agencije za hranu zavise od dobrotvornih priloga bogatih zemalja. Sa dosadašnjim prilozima UN ne može da prehrani ni desetinu ugroženog dela stanovništva planete, preciznije ni 78 miliona ljudi kojima smo planirali ove godine da omogućimo redovnu ishranu. Oštar skok cene žitarica na svetskom tržištu, sve skuplja nafta, setva žitarica namenjenih proizvodnji etanola, agresivna tražnja azijskih potrošača za mesom " primoravaju FAO da smanji porcije najugroženijima. Svetu preti novo doba gladi sa nesagledivim posledicama”, upozorila je prošle sedmice Žozet Širan, šef UN agencije za program hrane WFP.
Glad ne kuca više samo u Darfuru, džunglama jugoistočne Azije ili favelama Rio de Žaneira. Krvavi sukobi gladnih i policije zabeleženi su ovih dana u Meksiku, Jemenu, Mauritaniji, Indiji"
Da li će sledeću globalnu krizu izazvati skupa nafta ili skupa hrana?
Tanja Vujić
[objavljeno: 02/03/2008]
