Izvor: RTS, 23.Maj.2009, 18:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Horst Keler ponovo predsednik
Savezna Skupština Nemačke ponovo izabrala Horsta Kelera za predsednika države. Moderna Nemačka obeležava danas i šest decenija postojanja od potpisivanja Ustava države, u Bonu 23. maja 1949. godine.
U Berlinu na sednici Savezne skupštine, ustavnog organa države sastavljenog od poslanika Bundestaga, Donjeg doma parlamenta i predstavnika Pokrajina, koja je danas zasedala po 13. put, izabran je Horst Keler za predsednika Nemačke.
Horst Keler se kao deveti predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Savezne Republike Nemačke već od 2004. nalazio na toj funkciji.
U današnjem glasanju Keler je, kao i pre pet godina, nastupio kao kandidat konzervativnih stranaka Hrišćansko-demokratske unije i bavarske Hrišćansko-socijalne unije.
Keler je dobio 613 glasova, što je minimum koji je bio potreban za izbor.
Novoizabrani nemački predsednik obećao je danas pred poslanicima Savezne skupštine da će i dalje činiti sve što je najbolje i ukazao da će težište u njegovom novom mandatu biti na radu, obrazovanju i integraciji.
Keler je pozvao i na kreativnost i zajedništvo starih i mladih i rekao da želi da se zauzme za ''ljudsku globalizaciju, sa pravilima na koja se može osloniti'' i za privredu, koja odgovara čovekovoj oklini.
Kandidatkinja Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), profesorka političkih nauka Gezine Švan osvojila je 503 glasa.
U trci za mesto šefa nemačke države, pored Kelera i Švanove, učestvovao je i glumac Peter Zodan, predstavnik ''Levice'', stranke nastale od bivše istočnonemačke komunističke partije, koji je osvojio 91 glas.
Uzdržanih i nevažećih glasova bilo je 12.
Horst Keler je prvi predsednik Nemačke koji prethodno nije imao nikakve političke funkcije u zemlji. Od 2000. do 2004. godine bio je direktor Međunarodnog monetarnog fonda. Pre toga bio je direktor Evropske banke za obnovu i razvoj i predsednik Udruženja nemačkih štedionica.
Ograničena moć predsednika
Moć predsednika je u političkom sistemu Nemačke izrazito ograničena, uglavnom na reprezentativne funkcije.
Funkcija predsednika značajna je jedino u situacijama kao što su raspuštanje Bundestaga u slučaju kada savezni kancelar izgubi glasanje o poverenju u parlamentu ili izbor manjinske vlade.
Saveznu skupštinu, koja se sastaje svakih pet godina samo za izbor predsednika, čine svi poslanici Bundestaga, kojih ima 612, i isto toliki broj članova koje iz redova pripadnika političkih organizacija i udruženja, umetnika, sportista, drugih javnih ličnosti i građana biraju parlamenti nemačkih federalnih jedinica.
Koalicionu vladu u Berlinu čine konzervativci i socijaldemokrate, ali među tim strankama nije bilo saglasnosti i o zajedničkom kandidatu za predsednika zemlje.
Potpisivanje Ustava države
Nemački Ustav omogućava da se predsednik može birati iz tri pokušaja u prvom i drugom krugu je za izbor potrebna apsolutna, a u trećem relativna većina.
Savezni predsednik, po Ustavu, mora biti Nemac sa pravom glasa i stariji od 40 godina.
Ima pravo na najviše dva mandata po pet godina, nema vrhovnu komandu nad oružanim snagama i protokolarno stoji na čelu zemlje, kao ustavni organ koji predstavlja državu ''kod kuće'' i u inostranstvu.
Političke stranke izbore, iako je reč o predsedniku zemlje, koji više ima protokolarnu, nego formalnu funkciju, smatraju i ''indikatorom'' buduće podele vlasti u Berlinu, odnosno, najavom mogućih pobeda na saveznim parlamentarnim izborima, zakazanim za kraj septembra, na kojima će se, zapravo, odlučivati ko će vladati Nemačkom u naredne četiri godine.
Upoznavanje nemačke istorije
U čast 60. rođendana Nemačke danas je, ispred Brandenburške kapije u Berlinu, počeo veliki narodni skup, na kome se očekuje preko 250.000 posetilaca.
Nemačka slavi okrugli rođendan, odnosno 60 godina od potpisivanja Ustava države, u Bonu 23. maja 1949. godine, skrojenog pod budnim okom sila pobednica u Drugom svetskom ratu, kojim je označen početak nove države.
Povodom rođendana, vlada Angele Merkel je pozvala građane na današnji skup, gde će do 22 sata večeras biti svega - od sveobuhvatnih informacija, razgovora, predstavljanja, sećanja, preko sportista, muzičara, političara - aktuelnih i onih koji to više nisu, do velikog muzičkog spektakla.
Ispred Brandenburške kapije, simbola mira, izgrađene po uzoru na grčki Akropolj i smeštene u samom centru Berlina, posetioci mogu saznati koja su ovlašćenja saveznog predsednika, šta je Bundestag, a šta Bundesrat, kakav je nemački politički sistem, kako se živelo u podeljenoj Nemačkoj, šta je bila DDR, koji su ih sportisti obradovali zlatnom medaljom.
A tu, na oko kilometar dugom izložbenom prostoru smenjuje se istorija od sloma fašizma-privredno čudo, hladni rat, nemirne šezdesete, blagostanje, suze radosnice zbog pobeda u fudbalu, zbog pada Berlinskog zida pre 20 godina, zbog ponovnog ujedinjenja.
Proslava pred savezne izbore
Na bini će se tokom dana pojaviti stari političari, koji su stvarali i kreirali državnu politiku u poslednjih šest decenija. Među njima je i bivši, dugogodišnji ministar inostranih poslova liberal Hans-Ditrih Genšer, rođen 1927. godine, koji je bio na čelu diplomatije u vreme raspada bivše Jugoslavije, zatim socijaldemokrata Egon Bar, rođen 1922. godine, poznat po mudrosti u kriznim vremenima i drugi.
Najpoznatiji nemački novinari će biti voditelji spektakla, na kome će, kao gosti, biti i aktuelni francuski, ruski, američki i drugi ambasadori u Berlinu.
Nemcima, ukupno gledano, nikada nije tako dobro išlo kao u poslednjih 60 godina - sloboda, demokratija, pravo, sigurnost i privredni uspeh, tvrde analitičari, ukazujući da su tri od četiri Nemca ponosni na Ustav zemlje.
Nemačka slavi svoj rođendan nekoliko meseci pred savezne izbore.
Izbori su zakazani za kraj septembra, i na njima će se odlučivati o tome ko će zapravo vladati ovom nacijom u naredne četiri godine.
Pozornica ispred Brandenburške kapije danas neće biti u službi predizobrnii kampanja, džentlmenski su dogovorili nemački političari.
Prema podacima iz vlade, današnji rođendan košta ovu 83-milionsku naciju oko tri miliona evra.
