Izvor: Politika, 24.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hongkong opstao u Kini
Deset godina od prisajedinjenja bivše kolonije matici, Dengova teorija o "jednoj zemlji s dva sistema" uspešno potvrđena u praksi – veruje se i u Pekingu i na Zapadu
Stanovnici Hongkonga, među kojima samo četiri odsto njih nije kineskog porekla, obično zovu sebe Hongkonžanima. Njihova deca i unuci, đaci osnovnih škola, imaju drukčiji identitet: zovu sebe Kinezima.
Ovo je jedna od upadljivih promena u svakodnevnom životu građana Hongkonga otkako je pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << deset godina, 1. jula 1997, ta bivša britanska kolonija vraćena pod suverenitet Kine.
Hongkong je svoju budućnost u Kini našao u primeni teorije Denga Sjaopinga o "jednoj zemlji s dva sistema". Takva teorija, prevashodno namenjena prisajedinjenju Tajvana Kini, nije postojala u međunarodnoj praksi, osobito ne u odnosima između jedne komunističke zemlje i finansijskog centra liberalnog kapitalizma. Sada, posle jedne decenije, i u Hongkongu i Pekingu, ali i među strogim kritičarima Kine na Zapadu, preovlađuje politička ocena da je Dengova teorija o "jednoj zemlji s dva sistema" veoma uspešno primenjena u praksi. "Sve naše brige – da privreda Hongkonga neće napredovati pod Kinom – bile su neosnovane", izjavila je Margaret Tačer, koja je, u svojstvu britanskog premijera, još 1984. ugovorila sa Dengom sporazum o povraćaju bivše kolonije matici zemlji.
U tom dokumentu – "Kinesko-britanskoj deklaraciji o pitanju Hongkonga" – ističe se da će "prvobitni kapitalistički sistem i način života Hongkonga ostati neizmenjeni u periodu od pedeset godina". Član 5 Osnovnog zakona – odnosno ustava – Hongkonga bio je još izričitiji: "Socijalistički sistem i politika neće se primenjivati u Specijalnoj Administrativnoj Oblasti Hongkong i prvobitni kapitalistički sistem i način života ostaće neizmenjeni 50 godina."
Koliko je ova odredba uvažavana u političkom, ekonomskom i društvenom životu Hongkonga?
U nezavisnoj studiji "Hongkong 2007, deset godina kasnije" – koju su izradili britanski stručnjaci sa Džejmsom Forderom na čelu, profesorom ekonomije iz Oksforda – smelo se tvrdi da je "Hongkong za mnoge poslove sada privlačnije mesto nego što je bio pod britanskom kontrolom". Brz privredni razvoj Kine i fleksibilna politika kineske vlade prema Hongkongu "uvećali su poslovne šanse" bivše kolonije u novoj sredini.
Hongkong ima privilegovan tretman u integrisanju sa kineskom privredom, kaže se u studiji. Roba proizvedena u Hongkongu ne podleže carini. Profit ostvaren u Kini se ne oporezuje. Od sedam miliona stanovnika, pola miliona njih radi u unutrašnjosti. Hongkonški poslovni ljudi često posreduju u trgovini između Kine i sveta.
Vrednost trgovine Hongkonga dosegla je pet biliona hongkonških dolara (640 milijardi američkih). Trgovina sa maticom se udvostručila. Preko 40 odsto stranih investicija stiže u Kinu iz Hongkonga ili preko Hongkonga. Kako su i kineska spoljna politika i spoljna trgovina u međuvremenu evoluirale, znatan deo svog uspona Hongkong duguje međunarodnom usponu i ugledu same Kine.
Zapadni analitičari gotovo da se nadmeću u pohvalama Hongkongu i, posredno, Kini zbog politike prema Hongkongu. Heritidž fondacija tvrdi da je Hongkong "ostao model ekonomske slobode", a Frejzerov institut ga naziva "azijskim gradom budućnosti". "Fajnenšal tajms" svrstava Hongkong među elitne svetske metropole kao što su London, Njujork i Pariz.
Ako su pohvale uspešnoj hongkonškoj privredi bile i očekivane, ocene o političkom životu Hongkonga donekle su iznenadile i same stanovnike ovog grada. "Deset godina posle povratka pod suverenitet Kine, Hongkong ostaje najotvoreniji i najrazvijeniji deo Kine", izjavio je američki generalni konzul Džejms Kaningham agenciji Sinhua. "Hongkong ostaje model kineskog društva koji primenjuje vladavinu prava, sledi slobodne i poštene tržišne principe, dopušta nesputanu preduzimačku aktivnost i poštuje slobodu i ljudska prava, uključujući i versku slobodu. Njegov politički sistem se razvija, a učešće građana u javnim poslovima je u porastu."
Bilo je, istina, i velikih teškoća, osobito u prvim godinama navikavanja na život unutar Kine. Već sam ulazak u Kinu praćen je sa mnogo skepse. Oko 300.000 obrazovanih mladih ljudi emigriralo je u SAD, Kanadu i Australiju, a Hongkong je, kao i celu istočnu Aziju, 1998. bila zahvatila teška finansijska kriza, posle koje su došle epidemije poput SARS-a i ptičjeg gripa. Tada je Hongkong, prvi put u svojoj novijoj istoriji, mogao da oseti šta znači pripadnost jakoj državi: kineska vlada bila je vrlo izdašna u pružanju pomoći i raznih olakšica.
Upravo je za taj teški period vezana i jedna od najvažnijih promena u svakodnevnom životu građana Hongkonga: oni su prestali da se nadmeno odnose prema sunarodnicima iz matične zemlje. "Niko više nije mogao da bude, kao nekad, arogantan prema onima od kojih je prosio", piše hongkonška štampa.
Ovde u priču ponovo ulaze oni klinci sa početka teksta koji su ponosni što su Kinezi. Uz engleski i kantonski, zvanične jezike Hongkonga, oni govore i putonghua (mandarinski), zvanični jezik Kine. Njihovi očevi su sanjali da će hongkonški dolar postati nacionalna valuta Kine. Sada uviđaju da je juan jači od hongkonškog dolara. A sa primenom principa "jedna zemlja, dva sistema" ekonomski sistem Kine se približio hongkonškom kapitalizmu. Građani Hongkonga koji, sa skromnim darovima, odlaze u posetu siromašnim rođacima u unutrašnjosti, manje padaju u oči od divizija turista iz Kine u Hongkongu. Turisti iz Kine spadaju među posetioce koji najviše troše.
Desilo se jednom da je Centralna kineska televizija javila da su neki od njih bili prevareni u jednoj juvelirskoj radnji. Slučaj je odmah ispitan i juvelir je strogo kažnjen. A u Peking je otputovala delegacija Turističkog saveza – na izvinjenje.
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 24.06.2007.]
.jpg)
