Izvor: B92, 09.Feb.2013, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Homeini pogubio 20.000 protivnika"
Teheran -- Nakon Islamske revolucije, nova vlada u Iranu, na čelu sa ajatolahom Homeinijem, u obračunima sa levičarima, naredila ubistvo 15-20.000 političkih zatvorenika.
Nova islamska vlada u Iranu, na čelu sa ajatolahom Homeinijem, 1981. godine se okomila na levičare i druge, koji su dve godine ranije zajedno sa islamistima svrgnuli autokratski Šahov režim.
Užasi koje su preživele desetine hiljada Iranaca u periodu poslije Islamske revolucije detaljno su izneti, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pošto je Iranski tribunal objavio konačnu presudu.
Opisan kao „veliko dostignuće... čudo“ od strane jednog od preživelih, Tribunal je ustanovio da je tokom 1980-ih Islamska Republika bila odgovorna za ubistvo između 15.000 i 20.000 političkih zatvorenika.
Inspirisan Raselovim tribunalom, koji su osnovali Bertrand Rasel i Žan Pol Sartr kako bi se istražili američki ratni zločini tokom rata u Vijetnamu, ovaj Tribunal sa sedištem u Hagu uspostavljen je kako bi se dokumentovali i objavili zločini protiv čovečnosti islamskog režima koje su, kako je naveo britanski „Indipendent“, nazivali i iranskom Srebrenicom nakon masakra koji su počinile snage bivšeg generala Ratka Mladića, prenose podgoričke Vijesti.
Bivši tužilac Haškog tribunala Džefri Najs, kazao je za britanski list: „Postoji određeni broj ovakvih tribunala u svetu, ali ono što je karakteristično za ovaj je to što je osnovan i ispunjava očekivanja ne samo pravnika, nego i same iranske dijaspore, ljudi koji su preživeli torturu.“
Godine 1981. nova islamska vlada u Iranu, na čelu sa ajatolahom Homeinijem, okomila se na levičare i druge koji su dve godine ranije zajedno sa islamistima svrgnuli autokratski Šahov režim i dali im dve mogućnosti: da se preobraze ili da budu likvidirani.
Šekoufeh Sahi, koja danas piše doktorsku tezu na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Torontu, ispričala je pred tribunalom kako su je primoravali da nepomično sedi sa povezom preko očiju u nekoj vrsti kovčega od rane zore do kasno uveče, dok su je bombardovali islamističkom propagandom i snimcima „priznanja“ drugih zatvorenika koja su iznuđena mučenjima.
„Tokom 1980-ih, Islamska Republika Iran je počela da hapsi, zatvara i likvidira hiljade iranskih građana jer su se njihova uverenja i politički angažman kosili sa režimskim“, napisale su sudije Tribunala. „Verski žar ovih zločina čini ih još šokantnijim: na primer, silovanje žene je često bio čin koji je prethodio egzekuciji, pošto po šerijatskom zakonu, nije dozvoljeno pogubiti devicu.“
Kako je objasnila Sahi, nije bilo ničeg nepredviđenog i slučajnog u dugoj režimskoj vladavini terora. Kao četrnaestogodišnja levičarka u Teheranu, učestvovala je u pobuni protiv šaha zajedno sa islamistima, ali su se 1982. stvari promenile.
„Iran je tada bio u ratu sa Irakom i raspoloženje režima je bilo u stilu 'ukoliko nisi s nama, onda si protiv nas'. Revolucionare poput mene su smatrali kontrarevolucionarima i petokolonašima. Podelili su zemlju na pola.“
U junu 1981. su počela hapšenja i masovna pogubljenja, a Sahi je uhapšena idućeg februara.
„Oni koji su bili u zatvoru za vreme šaha govorili su da je ovo bilo mnogo gore. Velika razlika je bila u tome što oni nisu proganjali velike organizacije – organizacija kojoj sam ja pripadala bila se već raspala – nego su lovili sve koji su bili motivisani da budu 'drugačiji'. U zatvoru je bilo toliko srednjoškolaca i studenata da ste se jedva mogli i pomeriti. Projekat je podrazumevao masovno preobraćanje“. Pogubljenja su predstavljala način da se omladina smekša i preobrati.
Džefri Najs je prokomentarisao: „Ovaj tribunal je veoma značajna stvar. Najvažnije je da ljudi mogu da kažu šta se desilo i da to može da se zabeleži. Sada bi mogao da se izvrši pritisak na UN da osnuju svoju komisiju za istragu.“
Iranska vlada je pozvana da prisustvuje svedočenjima u Tribunalu, ali nije učestvovala, niti je odgovorila na poziv.
Tretman u kovčegu
Oni tvrdoglaviji poput Šekoufeh dobijali su „tretman u kovčegu“ - devet meseci čulnog lišavanja i potpune nepokretnosti. „To je bila užasna psihološka tortura“, ispričala je. „Niste mogli da se pomerate, pričate, kašljete, kijate, a ako biste to uradili, prebili bi vas. Preko razglasa su se stalno puštale propovedi i islamska učenja. Poenta je bila u tome da se osobi oduzme identitet – da od vas naprave praznu ljušturu i onda da vas napune njihovim đubretom. Posle dva ili tri meseca, osećala sam da gubim razum i kontrolu nad svojim osećajem za realnost. Mnogi ljudi su doživeli nervni slom.“
