Izvor: Politika, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holandski ministar za podelu, Rusija protiv
Rešenje "po svaku cenu" mora da prođe kroz Savet bezbednosti, kaže Vitalij Čurkin. – Sa Rusijom ili bez nje, odgovara Zalmaj Halilzad
Pred prvi bečki sastanak posredničke "trojke" Kontakt grupe sa delegacijama Beograda i Prištine, od zvaničnika zapadnih zemalja stižu izjave suprotne onima koje daju ruski zvaničnici. Tako je ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin rekao da podela Kosova i Metohije nije rešenje "zato što su Srbi i Albanci odbacili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tu mogućnost", dok holandski ministar spoljnih poslova Maksim Verhagen izjavljuje da bi kompromis Beograda i Prištine o podeli bio prihvatljiv.
"Ako se obe strane slože i ako to može da funkcioniše, onda mogu da prihvatim podelu, ali samo ako je odobre UN", rekao je Verhagen juče za holandski radio tokom zvanične posete Srbiji. On je prvi šef diplomatije jedne evropske zemlje koji je pomenuo podelu kao rešenje, pošto je sredinom avgusta istu mogućnost najavio i izaslanik Evropske unije u "trojci" Volfgang Išinger. Ovaj nemački diplomata je prošle nedelje, međutim, odustao od svog "probnog balona", objasnivši da na susretima "trojke" u Beogradu sa srpskim državnim vrhom i u Prištini sa predstavnicima kosovskih Albanaca nije raspravljano o tome.
I dok ambasador Čurkin insistira da odluka o budućem međunarodno-pravnom statusu Kosova mora "po svaku cenu" biti doneta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, njegov američki kolega Zalmaj Halilzad kaže da će rešenje biti pronađeno sa Rusijom ili bez nje, što znači da Vašington i dalje razmatra mogućnost da prizna nezavisnost srpske pokrajine bez rezolucije Saveta bezbednosti. Stalni predstavnik Ruske Federacije u UN smatra i da predstojeći pregovori mogu da donesu dobre rezultate. "Međunarodna zajednica treba sada da ohrabri obe strane da konstruktivno i ozbiljno pregovaraju. Ako to učini, postoji mogućnost da se postigne dogovor", rekao je Čurkin za austrijsku agenciju APA.
Moskva očekuje da to "ohrabrenje" stigne krajem septembra sa sastanka ministara spoljnih poslova zemalja Kontakt grupe. Kako je ranije objasnio ruski izaslanik u posredničkoj "trojci" Aleksandar Bocan Harčenko, ministri Sjedinjenih Država, Rusije, Francuske, Velike Britanije, Nemačke i Italije, koji će se sastati tokom zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku, trebalo bi da Beogradu i Prištini pošalju "snažne političke signale" o pregovorima.
O načinu na koji će dve strane pregovarati, danas u Beču raspravljaju predstavnici Kontakt grupe na nivou direktora za Zapadni Balkan u ministarstvima spoljnih poslova, što je deo priprema za predviđene direktne pregovore, oprezno najavljene za oktobar. A na sutrašnjim sastancima u Beču "trojka" će o statusu pokrajine odvojeno razgovarati sa delegacijom Srbije i predstavnicima Prištine. Kako je izjavio ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić – koji će sa ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem predstavljati Srbiju – "trojka" je prihvatila predlog Beograda da se razgovara upravo o statusu. "U ovom trenutku je važno da je "trojka" stavila status na dnevni red zato što je razgovor o statusu ono što smo tražili", kazao je Beti Samardžić i naglasio da je dnevni red koji je juče stigao "prihvatljiv i ohrabrujući".
Prištinski pregovarački tim će u Beč, kako je najavljeno, otputovati na "najvišem političkom nivou". Predvodiće ga predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, a u timu će biti i predsednik parlamenta Kolj Beriša, premijer Agim Čeku i predsednici opozicionih stranaka DPK i ORA Hašim Tači i Veton Suroi.
"Trojka", koju čine predstavnik EU Volfgang Išinger, SAD Frenk Vizner i Rusije Aleksandar Bocan Harčenko, sastaće se najpre sa delegacijom Prištine, a zatim sa delegacijom Beograda.
Evropska unija smatra da posrednička "trojka" ne bi trebalo da ističe svoje predloge, već da sasluša ideje "gostiju", izjavio je Tanjugu u Briselu jedan zvaničnik EU. "Beograd i Priština bi trebalo da daju odgovore na dva pitanja: kako vide dalji proces i zašto misle da bi proces trebalo tako da izgleda", dodao je ovaj izvor.
Očekuje se da će Išinger te ideje potom predstavi ministrima spoljnih poslova zemalja EU, koji će se 7. i 8. septembra sastati u portugalskom mestu Vijana de Kastelo. Taj neformalni skup na kojem će Kosovo i Metohija biti među glavnim temama, jedan je od povoda i za dolazak švedskog ministra spoljnih poslova Karla Bilta u Beograd. On će krajem nedelje o predstojećim pregovorima razgovarati sa državnim vrhom Srbije, a u diplomatskim krugovima se pretpostavlja da će, kao i Išinger, tražiti da čuje "nove ideje". Te ideje mogle bi da pomognu Evropskoj uniji da očuva jedinstvo i da spreči raskol u sopstvenim redovima ako pregovori propadnu, a SAD i neki njeni evropski saveznici odluče da prekrše međunarodno pravo i priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine.
V. Radomirović
-----------------------------------------------------------
Koštunica: Jednostrana nezavisnost - ništavan akt
Tadić: Do rešenja za status Kosova - odlukom Saveta bezbednosti UN
Predsednik Srbije Boris Tadić i ministar inostranih poslova Holandije Maksim Verhagen složili su se juče u Beogradu da je neophodno da se do rešenja o budućem statusu Kosova dođe odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Predsednik Tadić je istakao da je Srbija opredeljena za mirno i kompromisno rešenje za Kosovo koje će biti prihvatljivo za obe strane, istakavši da će srpska strana i u predstojećim pregovorima biti konstruktivna.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica juče je, u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Holandije Maksimom Verhagenom, ukazao da međunarodna zajednica mora da pošalje jasnu poruku da je jednostrana nezavisnost Kosova u potpunosti protivpravan, nelegitiman i ništavan akt.
Koštunica je upozorio na to da su veoma opasne najave kosovskih Albanaca da će do kraja godine jednostrano da proglase nezavisnost i naglasio da međunarodna zajednica mora odmah da reaguje na ovu realnu opasnost i da pošalje jasnu poruku da je jednostrana nezavisnost u potpunosti protivpravan, nelegitiman i ništavan akt, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.
Premijer Srbije je u razgovoru sa Verhagenom istakao da je od izuzetne važnosti da se pronađe kompromisno i održivo rešenje za Kosovo i Metohiju koje je zasnovano na poštovanju međunarodnog prava i Povelje UN.
Koštunica je naglasio da je Srbija spremna da preuzme svoj deo odgovornosti i da aktivno učestvuje u tom procesu.
Ministar spoljnih poslova Holandije Maksim Verhagen se u razgovoru takođe založio za postizanje održivog i kompromisnog rešenja Beograda i Prištine koje bi bilo u okviru međunarodnog prava i Saveta bezbednosti UN, navedeno je u saopštenju.
Tanjug
-----------------------------------------------------------
Kater: Izbiće nasilje
Komandant Kfora, nemački general Roland Kater ponovo je rekao da će u pokrajini izbiti nasilje ako Albanci uskoro ne dobiju nezavisnost. "Uzimajući u obzir moju odgovornost kao komandanta Kfora, odluka o statusu Kosova potrebna nam je što je pre moguće. Ona nam treba, jer svi čekaju, jer je neophodna za ekonomski razvoj, ali i za osiguranje bezbednosti", izjavio je Kater na svojoj poslednjoj konferenciji za novinare, pošto u petak prepušta dužnost francuskom generalu Gzavijeu Bu de Marnaku.
S. R.
-----------------------------------------------------------
Mudre akcije Beograda
Spoljnopolitičke akcije Beograda bile su veoma mudre, Srbija je uspela da pridobije Rusiju i u neku ruku podeli Evropsku uniju što je dovelo do današnje situacije, ocenio je profesor na Nacionalnom vojnom koledžu u Vašingtonu i stručnjak za Balkan Roj Staford. "Moj stav je da će Rusija postupiti u skladu sa svojim nacionalnim intresima. Mada je to možda preoštro rečeno u ovom slučaju, možda je Srbija samo marioneta u rukama Rusije", kazao je on za "Glas Amerike".
Beta
-----------------------------------------------------------
Alandska ostrva model za Kosmet
Brisel - Akademici i političari proučavaju slučaj Alandskih ostrva kao model autonomije bez pružanja pune nezavisnosti, koji bi mogao da posluži kao primer za Kosovo i Metohiju, piše u novom broju ugledni mesečnik za međunarodne odnose "Monokl".
U reportaži sa Alanda, časopis prenosi skice iz dnevnog života, ali se osvrće i na model autonomije za ostrva čiji su građani Šveđani po nacionalnosti, ali koja se nalaze u okviru teritorijalnog integriteta Finske. "Aland, arhipelag u Skandinaviji, hvaljen je kao model za stvaranje harmonične ′nacije′ - bez pružanja pune nezavisnosti - a akademici i političari ga proučavaju kao model za Kosovo", piše u uvodu teksta.
Alandska ostrva su bila deo švedskog kraljevstva do 1809. kada ih je, zajedno s Finskom, preuzela Rusija i držala pod svojom upravom sve do raspada carstva 1917. godine. Tada su opštine Alanda zatražile prisajedinjenje Švedskoj, ali je Finska odbila otcepljenje i ponudila suštinsku autonomiju, koju je Aland odbacio.
Kompromis je pronađen nekoliko godina kasnije - 1921. - kada je Društvo naroda pružilo Finskoj suverenitet nad Alandskim ostrvima, uz maksimalnu lokalnu samoupravu, poput parlamenta, prava na korišćenje švedskog jezika, kulture i običaja.
Danas građani Alanda imaju pravo da upravljaju svojim poslovima, donose zakone, štampaju svoje poštanske markice, imaju svoju radio i televiziju, upravljaju svojom ekonomijom i infrastrukturom. I niko više ne govori o tome da bi trebalo da postanu deo Švedske.
Specifična situacija je omogućila Alandskim ostrvima da postanu jedan od najprosperitetnijih regiona Evrope, sa jakom bankarskom i transportnom industrijom koja ima rasprostranjeno delovanje širom Skandinavije i Baltika. Jedna od novih profitabilnih grana je kockanje preko Interneta, s obzirom na to da su na ostrvu bili postavljeni neki od prvih međunarodnih internet-servera za ovaj multimilionski biznis.
"Međutim, iako političari i akademici gledaju na Aland i na njegovu podelu vlasti sa Finskom kao primer uspešnog rešenja sukoba s manjinom, počeli su da se pojavljuju i pojedini problemi od ulaska Finske u Evropsku uniju 1995. godine, odluke za koju se građani Alanda pitaju da li je bila ispravna", piše "Monokl".
Od ulaska u EU, mnogi elementi tradicije Alandskih ostrva su podvrgnuti regulacijama i zabranama iz Brisela, poput zabrane korišćenja mreže za pecanje ribe, zabrane stotinama godina starog rituala prolećnog lova na patke ili menjanja lokalnih zakona o korišćenju popularnog duvana za žvakanje.
Tanjug
[objavljeno: 29.08.2007.]
