Izvor: Politika, 13.Sep.2012, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li Katalonija postati nezavisna
Kao dva razroka oka u glavi, Madrid i Barselona zbrajaju i oduzimaju priliv i odliv evra poreskih obveznika
Katalonija ima sedam i po miliona stanovnika, a na najvećem skupu ikada održanom u Barseloni nezavisnu državu ove autonomne zajednice tražilo je 600.000, milion i po, ili možda čak dva miliona ljudi. Procene se razlikuju u zavisnosti od institucije koja je prebrojavala učesnike manifestacije, ali čak i da se na ulice slilo „samo” pola miliona ljudi (procena zvaničnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Madrida), to je u ovo vreme opšte apatije, impozantna, ako ne i eksplozivna energija. Pogotovo zato što je masa zaposela glavni grad Katalonije pod sloganom da je ovaj autonomni region „nova država Evrope”.
A da takva energija nikako ne prija centralnoj prezaduženoj vladi u Madridu, pritešnjenoj uslovima EU za smanjenje deficita i suočenoj sa najvišom stopom nezaposlenosti u Evropi, dokazuje i činjenica da je u udarnom nacionalnom TV dnevniku javnog servisa izveštaj o demonstracijama u Barseloni emitovan tek u dvadesetom minutu. Pre njega, dok je Barselona odjekivala povicima za nezavisnu državu, na javnom servisu emitovane su vesti o poseti finskog premijera Španiji, obeležavanje godišnjice terorističkog napada na Njujork i Vašington, briselski moratorijum Portugaliji...
Ekonomija ove severoistočne provincije Iberskog poluostrva veća je od ekonomije Portugalije, i to je vodeći ekonomski region u Španiji, ali je i najzaduženiji. U njemu živi 15 odsto stanovnika Španije, a glavni neposredni podsticaj novom masovnom izlivu nacionalnog ponosa jeste računica. Po njoj, mnogo više para od taksa i poreza odlazi u Madrid nego što se iz španske prestonice vraća u Barselonu.
Kao dva razroka oka u glavi, Madrid i Barselona zbrajaju i oduzimaju priliv i odliv evra iz sasvim druge perspektive. Katalonci, po proračunu njima naklonjenih ekonomista, u Madrid šalju 12 milijardi evra više nego što im se vraća za održavanje škola, bolnica i ostalih javnih službi. Mnogi tvrde da je ta suma i veća, ali da je teška za izračunavanje zbog komplikovane procedure transfera novca.
Da li je prazan buđelar doprineo potpirivanju „katalonizma”, kako se inače zove nacionalizam najprosperitetnije španske regije? Barselona je prošlog meseca, u istom momentu kada se od Madrida zahteva još mnogo jače stezanje kaiša, tražila pomoć od pet milijardi evra kako bi regionalne službe nastavile da funkcionišu.
Regionalni predsednik Artur Mas već je otvoreno izjavio da će izostanak pozitivnog odgovora iz Madrida otvoriti vrata ka katalonskoj nezavisnosti. Mas putuje u Madrid 20. septembra gde će se sastati sa konzervativnim predsednikom vlade Marjanom Rahojem. Sva je prilika da će Rahoj, koji se iz sve snage trudi da po cenu socijalne eksplozije održi obećanja data Briselu i Berlinu, ovoga puta zarad (privremenog) očuvanja teritorijalne celovitosti zemlje morati da prekrši fiskalni pakt sa Briselom kako bi održao pakt sa Barselonom.
Već pre dva meseca, u julu, anketa koju je naručila regionalna vlada prvi put je pokazala da više od polovine stanovništva zagovara nezavisnost. Čak i oni koji su nekad bili za očuvanje Katalonije u okviru Španije, postali su pobornici otcepljenja.
Madridu je jasno da ništa više ne može da bude kao do sada, posle utorka uveče, kada je Katalonija pretvorila svoj nacionalni praznik u masovni politički pokret za nezavisnost. Ili, kako je rekla jedna demonstrantkinja koju pod punim imenom citiraju madridski mediji, „Katalonci više ne slušaju samo zov srca, već i svog praznog džepa. A kad u braku jedan od supružnika više ne može da izdrži, sasvim je svejedno da li se on rastavlja iz računa ili nedostatka ljubavi”.
U jednom se bar slažu građani Madrida i Barselone: javni servis duguje gledaocima istinitu informaciju. Oni imaju pravo da na njemu vide događaj – bez obzira na to da li im se dopada. A ovaj u Barseloni je, pri tome, istorijski za budućnost Španije i apsolutno je morao da bude na prvom mestu.
Zorana Šuvaković
-----------------------------------------------------------
Brisel: Nezavisna Katalonija ne može u EU bez procedure
Iz Brisela su do Španije stigli obazrivi komentari povodom ovog događaja. Ponavlja se da bi Katalonija, ukoliko bi postala nezavisna, morala da kao nova država prođe istu proceduru za pridruživanje EU kao i ostale zemlje. Do sada se nije desilo, kako ističu španski mediji, bilo da su iz Barselone bilo iz Madrida, da se raspadne neka zemlja koja je već članica EU. S tim u vezi pominju se novija prekrajanja granica u Evropi, pa se naglašava da je od raspadnutih zemalja bivše Jugoslavije jedino Slovenija danas punopravna članica EU, dok Hrvatska treba to da postane sledeće godine. Takođe se napominje da samoproklamovano nezavisno Kosovo nije priznalo pet članica EU, među kojima je i Španija.
objavljeno: 13.09.2012
