Izvor: Politika, 13.Nov.2006, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hoće da ih svet prizna

Po drugi put od otcepljenja od Gruzije stanovnici se izjašnjavali o nezavisnosti. – Birališta i sa ruske strane granice

MOSKVA – U Južnoj Osetiji juče su stanovnici birali predsednika te nepriznate republike i, drugi put od otcepljenja od Gruzije, izjašnjavali se o nezavisnosti.
Glasalo se na 78 biračkih mesta u samoj oblasti i na još šest birališta u susednoj ruskoj republici, Severnoj Osetiji, gde živi oko 20.000 Južnoosetina sa izbegličkim statusom.
Birači >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na referendumu odgovarali su na pitanje da li su saglasni da republika Južna Osetija sačuva svoj sadašnji status nezavisne države i bude priznata od međunarodne zajednice.

Prema izbornim pravilima, za uspeh je potrebno da glasa više od 50 odsto upisanih birača.

Očekujući "provokacije sa gruzijske strane", snage bezbednosti su tokom celog dana bile u pripravnosti i pojačali mere, naročito na izbornim mestima.

Pošto je predsednik nepriznate republike Eduard Kakojti tvrdio da je Gruzija ubacila nekoliko diverzantskih grupa, na teritoriji Južne Osetije uvedeno je i ograničenje javnog saobraćaja.

U subotu, dan uoči glasanja, u javnosti se pojavio bivši ministar policije i predsednik Vrhovnog suda Južne Osetije Alan Parastajev koji je izjavio da je po nalogu specijalnih službi i rukovodstva Gruzije trebalo da pronađe nekoga ko bi ubio aktuelnog predsednika Eduarda Kakojtija, za šta je Gruzija izdvojila 220.000 dolara.

U Tbilisiju je to demantovano i okarakterisano kao potpuna izmišljotina sa ciljem da se u javnost unese zabuna i baci senka na gruzijske vlasti.

Kakojti je imao tri protivkandidata – pomoćnika predsednika vlade Olega Gabodzea, predsednika oblasti Ćinvali Inala Puhajeva i člana mešovite kontrolne komisije za rešavanje gruzijsko-južnoosetijskog konflikta Leonida Tibilova.

Prilikom glasanja, Kakojti je rekao da stanovništvo želi da potvrdi rezultate referenduma održanog pre 14 godina. "Rezultati referenduma biće priznati i Južna Osetija kao država će biti priznata. Međunarodna praksa već se suočavala sa mnoštvom primera kada države dugo nisu priznavane, a na kraju su priznate", rekao je on.

Gruzija izbore i referendum smatra nelegitimnim i separatističkim i ističe da će produbiti nepoverenje strana u konfliktu.

U gruzijskim enklavama u Južnoj Osetiji sprovedeni su istovremeno "alternativni izbori", za koje Ćinvali tvrdi da su organizovani u Tbilisiju.

Američki Stejt department je osudio održavanje referenduma, pozivajući Tbilisi i Ćinvali da "u direktnim pregovorima pronađu mirno rešenje koje bi definisalo status Južne Osetije u okviru međunarodno priznatih granica Gruzije i koje bi obezbedilo Južnoj Osetiji značajnu autonomiju u okviru jedinstvene Gruzije".

Protivljenje NATO-a održavanju referenduma izrekao je generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer, navodeći da je jedini cilj njegovog održavanja povećavanje napetosti u regionu Južnog Kavkaza.

Rusija, međutim, smatra da je održavanje referenduma izazvano sve većim pritiskom na republiku i, "bez obzira na to da li će rezultati referenduma u Južnoj Osetiji biti međunarodno priznati, oni će u svakom slučaju biti indikator raspoloženja i stava južnoosetijskog stanovništva, što je neophodno uvažavati u realnoj politici".

U Južnoj Osetiji su od proglašenja nezavisnosti 1990, pet puta do sada održavani parlamentarni izbori, dva puta predsednički, kao i dva referenduma – o nezavisnosti 1992. i o novom ustavu 2000. godine.

Posle raspada Sovjetskog Saveza, 19. januara 1992. godine sproveden je referendum na kojem je skoro 100 odsto stanovnika glasalo za ujedinjenje Južne i Severne Osetije, ruske republike sa kojom se graniči, kao i za prisajedinjenje Rusiji.

Prvi preliminarni rezultati očekuju se danas, a prema pisanju ruskih medija, izborima su prisustvovali posmatrači iz Poljske, Nemačke, Venecuele, Švajcarske, Letonije, Jordana, Francuske, Moldavije, kao i iz nepriznatih republika Pridnjestrovlja, Abhazije, Nagorno Karabaha.

Ruski mediji navode da su u Ćinvali doputovali i posmatrači sa Kosova i Metohije, ne precizirajući koje organizacije predstavljaju. (Tanjug)

-----------------------------------------------------------

Podstrek separatistima

Od našeg stalnog dopisnika
LJUBLJANA, 12. novembra – Mnogobrojni analitičari sa Istoka, posebno povodom referenduma o nezavisnosti u Južnoj Osetiji, sve više povezuju kosovsko pitanje sa drugim "zamrznutim konfliktima" na području nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.

Poznati ekspert iz Azerbejdžana, direktor Centra za istraživanje mira, demokratije i kulture iz Bakua Rauf Rajabov, u izjavi za list "Regnum" upozorava da bi Kosovo moglo da posluži kao "presedan za Nagorno Karabah", iako te dve situacije "nije moguće mehanički porediti".

Aspiracije jermenskih političkih elita u suštini se ne razlikuju od političkih aspiracija Albanaca s Kosmeta, tvrdi Rajabov. Jermenski političari žele da uspostave "veliku Jermeniju", od mora do mora, onako kako albanski žude za "velikom Albanijom". I jermensku i albansku elitu podržavaju dobro organizovane i velike dijaspore u Evropi i SAD. Svejedno je nemoguće na miran način uspostaviti jednonacionalnu državu na području Kavkaza, jer bilo koje etničko čišćenje donosi nove oružane konflikte, neprijateljstvo i teritorijalne sporove, zaključuje Rajabov.

Na pitanje kako bi "primer Kosova" mogao da utiče na slučaj Nagorno Karabaha, Rauf Rajabov upozorava da bi "priznanje Kosova predstavljalo kršenje Povelje Ujedinjenih nacija" i kao presedan moglo da postane putokaz za "tursku republiku severni Kipar, zapadnu Makedoniju s albanskom većinom, Korziku u Francuskoj, Baskiju i Kataloniju u Španiji, Severnu Irsku (Britanija), Južnu Osetiju i Abhaziju (Gruzija), Pridnjestrovlje (Moldavija), Čečeniju (Rusija), Tajvan i Tibet (Kina)". Zato bi "kosovski scenario", čiji bi rezultat mogao da bude "uslovna nezavisnost", morao prvo da traži potvrdu Saveta bezbednosti UN.

Rajabov ističe pokazatelje prema kojima se na Kosovu u ovom trenutku krše svi od osam temeljnih principa – od nedelovanja demokratskih institucija, preko nepostojeće slobode kretanja, do povrede prava vlasništva koja pripadaju Beogradu. Stoga referendum u Nagorno Karabahu, kao i na Kosovu, ne može da reši ništa, ukazuje Rajabov, jer se tu radi tek o "prebrojavanju glava", pošto, po pravilu, 99,9 odsto pripadnika nekog naroda podržava nacionalni pokret i njegovu politiku. Što se tiče "prava na samoopredeljenje", Rajabov podseća da je međunarodno pravo veoma dosledno u vezi s tim pitanjem, jer svi dokumenti UN nedvosmisleno odbacuju bilo kakvu promenu granica i teritorijalnog integriteta postojećih država. Međunarodna zajednica je posle 1960. godine priznavala "samoopredeljenje" samo u smislu dekolonizacije, odnosno kao pravo na nezavisnost. Otuda se "promena granice ne može postići bez pristanka države o čijoj se granici radi", jer bi odbacivanje tog principa vratilo "haos i stalne konflikte" u međunarodnu zajednicu.

Svetlana Vasović-Mekina

[objavljeno: 13.11.2006.]

Nastavak na Politika...