Izvor: Blic, 12.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladni rat za naftu i gas
Hladni rat za naftu i gas
Poklopac Pandorine kutije u odnosima između Moskve i Vašingtona ponovo je odškrinut, a u pozadini oštrih optužbi koje su razmenili drugi čovek Bele kuće Dik Čejni i predsednik Rusije Vladimir Putin nalaze se nafta i gas.
Iza neskrivenog širenja uticaja Amerike na Istok (prijem novih članica u NATO iz istočne Evrope i otvaranje vojnih baza u Kirgiziji i Uzbekistanu) krije se želja za dominacijom nad regionom bogatim izvorima energije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - prenosi Rojters. Rusija je danas najveći svetski proizvođač gasa i, posle Saudijske Arabije, drugi svetski izvoznik nafte. Upravo ove sirovine su neophodne nepresušnim zahtevima američke ekonomije, ali ruski izvori se nalaze u vlasništvu državnih kompanija. Odatle i optužbe Čejnija da Kremlj koristi energiju za ucenjivanje suseda. 'Čejni i ministar odbrane Donald Ramsfeld su kreatori američke spoljne politike. Njihov cilj je da kritikuju Moskvu zbog nepoštovanja ljudskih prava kako bi kontrolisali obnavljanje širenja ruskog uticaja u svetu', kaže Vilijam Prast, nezavisni konsultant za prirodne resurse u Londonu.
Juče se autorskim tekstom u francuskom dnevniku 'Figaro' oglasio i Donald Ramsfeld, ministar odbrane SAD, izrazivši zabrinutost zbog toga što Rusija koristi energiju kao političko oružje i zbog toga što Kina ne objavljuje koliko zaista troši na vojsku:
'Rusija je zemlja sa ogromnim prirodnim resursima i ona je naš partner po pitanju bezbednosti. Ali u određenim pitanjima Rusija ne sarađuje dovoljno i koristi energiju kao političko oružje', tvrdi Ramsfeld.
Na drugoj strani, posle raspada SSSR-a Rusiji su bili potrebni mir, stabilno okruženje i nove investicije kako bi učvrstila i razvila svoju demokratiju. Predsednik Putin je uspeo da ostvari svoj strateški cilj - da obezbedi uslove za ekonomski rast smanjivanjem troškova naoružanja. U Kremlju su shvatili da je za politički uticaj u 21. veku presudniji ekonomski rast nego veći broj raketa. Danas, kada je prvi cilj ostvaren, Putin je u obraćanju naciji najavio značajno povećanje izdvajanja iz budžeta za armiju i kritikovao spoljnu politiku SAD. Zanimljivo je da se, posle Putinovog govora, zvanični Vašington još nije oglasio. Ono što će za budući razvoj Rusije biti presudno jeste pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a prvi test je samit G8, koji se organizuje u Sankt Peterburgu u julu. Na ovom samitu Putin će sa Bušom imati priliku da izgladi poljuljane odnose dve supersile.'Vodeće svetske industrijski razvijene zemlje moraju da prihvate činjenicu da je Rusija posvećena demokratiji i obavezama i da zakopaju dugove ih ‘hladnog rata’', rekao je Viktor Kristenko, ruski ministar energetike. Neki analitičari upozoravaju da SAD sebi mogu da priušte kritikovanje Rusije upravo zbog svog tržišta, koje može da apsorbuje milijarde dolara u energetici.
'Tržište S. Amerike je ključ za razvoj ruskih kompanija i u tom smislu rezerve gasa od 3,7 triliona kubnih metara u Barencovom moru moraju da se ekspolatišu. Zbog toga poslednji sukobi na relaciji Vašington - Moskva predstavljaju samo mali zastoj ka budućoj saradnji', tvrdi Frenk Haris iz kompanije 'Vud Mekenzi'.
A. P./Reuters
.jpg)
