Izvor: Glas javnosti, 30.Jul.2009, 05:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladni latino rat
KARAKAS - Predsednik Venecuele Ugo Čavez povukao je juče ambasadora iz Bogote i zamrznuo odnose sa Kolumbijom, posle serije optužbi iz Bogote. Venecuela će takođe, najavio je Čavez u udarnom terminu nacionalne televizije, zaustaviti sve ekonomske aranžmane sa Kolumbijom, i proizvode koje trenutno uvozi od svog jugozapadnog suseda zameniće proizvodima iz Brazila i Ekvadora.
Čavez dovodi „Gasprom“
KARAKAS - Zvaničnici Venecuele i Rusije potpisali su prekjuče >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ugovor o energetskoj, vojnoj i poljoprivrednoj saradnji, prenose agencije. Glavni deo ugovora odnosi se na stvaranje nove energetske kompanije, čiji su osnivači PDVSA-Servicios, državna naftna kompanija Venecuele, i latinoamerička divizija sveprisutnog „Gasproma“. Kompanija će se baviti uglavnom eksploatacijom gasa u Venecueli i okolnim zemljama. Ugovorom je predviđeno da „Gasprombank“ posudi Venecueli četiri milijarde dolara početkom avgusta, a dug će biti otplaćen od gasa koji Venecuela bude izvozila, najavio je Boris Ivanov, visoki funkcioner „Gasproma“.
Venecuela je, u pokušaju da se oslobodi zavisnosti od SAD, dosadašnjeg najvećeg trgovinskog partnera, obratila Moskvi, a Kremlj je ponudu dočekao raširenih ruku.
- Hvala vam što verujete u nas, što verujete u Venecuelu, baš kao što i mi verujemo u Rusiju! - poručio je na svečanosti koja je organizovana povodom potpisivanja sporazuma predsednik Venecuele Ugo Čavez.
Optužbe
Saopštenje Čaveza usledilo je samo dan pošto je vlada Kolumbije optužila vlasti u Venecueli da oružjem snabdevaju levičarsku gerilu FARC. Vojska Kolumbije je, naime, otkrila u kampu FARC koji je uništila protivtenkovsko oružje švedske proizvodnje, isto ono, tvrde, koje poseduje i armija Venecuele.
- Ovo je potpuno netačno. Vlada Kolumbije se ponaša neodgovorno. Naredio sam zato povlačenje našeg ambasadora iz Bogote. Zamrzavamo sve odnose sa Kolumbijom - rekao je Čavez.
Za to vreme, švedska vlada je najavila da će proveriti istinitost navoda vlade Kolumbije i istražiti, ako je to istina, kako je oružje došlo u ruke gerilaca.
Amerikanci
Dublji uzrok novog zahlađivanja odnosa između Bogote i Karakasa, tvrde analitičari, treba tražiti u činjenici da je predsednik Kolumbije Alvaro Uribe dogovorio otvaranje pet velikih američkih vojnih baza u zemlji, što je bila kap koja je prelila čašu za Čaveza. Potez Uribea je pre svega namenjen istrebljivanju FARC, najstarije gerilske grupe u Latinskoj Americi, koja je danas sa svojih 18000 boraca aktivna na 20 odsto teritorije Kolumbije, ali masivno američko vojno prisustvo u regionu bi bilo veliko opterećenje za susedne države, na kojima je na vlasti levica.
FARC
- Ovo je pokušaj Amerike da od Kolumbije napravi novi Izrael, Izrael u Latinskoj Americi! - prokomentarisao je Čavez namere Vašingtona.
Gerilci FARC, protiv koje se sprema velika vojna ofanziva, aktivni su u borbi protiv desničarskih režima u Kolumbiji od 1960. godine, i za to vreme stekli su veliku podršku među narodom, pogotovo među siromašnijim slojevima.
Pre 25 godina FARC je potpisala primirje sa vladom Kolumbije, koja je zauzvrat dozvolila Patriotskoj uniji, političkom krilu FARC, učešće na izborima. Patriotska unija je postigla značajan uspeh na izborima, ali u sledećih pet godina paramilitarne snage i su ubile 5000 izabranih zvaničnika, kandidata, sindikalista povezanih sa Unijom i drugih aktivista Unije, od čega osam kongresmena, 70 odbornika i tridesetak gradonačelnika. Da bi izbegla potpuno uništenje, FARC se povukla na jug zemlje, gde je i danas aktivna, i opet militarizovala.
