Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Feb.2017, 12:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladna zima traži toplije plastenike
U godinama sa ekstremno niskim temperaturama do punog izražaja dolazi neophodnost grejanja plastenika i korišćenje duplih folija. Nažalost, mnogi povrtari nemaju te uslove, pa je mnogo zelene salate izmrzlo. Zbog toga su na pijacama poskupeli neki proizvodi iz plastenika. Proizvođači koji su očuvali proizvodnju beleže dobro poslovanje.
Problem sa zelenom salatom je nastao u januaru kada su temperature padale i do minus 20 stepeni, podseća profesor Žarko Ilin. On preporučuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << mere koje štite biljke u zaštićenom prostoru.
"Suština je obezbediti duplu foliju sa vazdušnim jastučićem između folija. Međutim, većina profesionalnih proizvođača podiže plastenike tunelskog tipa sa samo jednom folijom. Zatim, kod niskih temperatura biljke treba pokrivati agrotekstilom. Agrotekstil sprečava štetne efekte niske temperature i podiže je od 3 do čak četiri stepena. To je nekada dovoljno da se premosti izrazito hladan period", savetuje profesor Ilin.
Na pijacama je u poslednjih mesec dana poskupela zelena salata, a proizvođači umesto 20 dinara, sada na veliko salatu prodaju za 40 dinara za glavicu. Jedan od onih povrtara koji ulaže u duplu foliju i agril za zaštitu salate je proizvođač u Bačkom Petrovcu Jan Pavlov.
On sada dobro posluje, ali nije uvek tako, tvrdi Pavlov.
"Sada me je zvala iz Ravnog Sela žena koja gaji povrće u plastenicima i žali se da joj je propala salata. Pitao sam je da li je štitila biljke agrilom, ona mi je odgovorila potvrdno, ali je propust u tome što je štitila salatu samo jednim agrilom. Dodatni problem je i to što je agril postavljen direktno na biljke. Treba više agrila i obavezno ga treba odvojiti od biljaka određenom konstrukcijom, takozvanim roštiljem. To je jedan savet mladim povrtarima, kada je minus kao što je bio nedavno, i minus 20 stepeni, tada mora ići tri do četiri agrila. Naravno sve to košta, ali ako nisi spreman da uložiš, onda se ne treba baviti proizvodnjom u plastenicima. Sada je dobra cena salate, ali bilo je godina da smo uz sve troškove salatu vozili na otpad," tvrdi Pavlov.
Pod plastenicima u našoj zemlji je približno 2400 hektara.
Od te površine 99 odsto je bez dodatnog zagrevanja, što jasno pokazuje koliki je rizik te proizvodnje u hladnim godinama.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
