Izvor: Glas javnosti, 15.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitno gašenje vatre
LA PAZ - Unija južnoameričkih nacija „Unasur“ koja okuplja većinu lidera Južne Amerike danas će u Santijagu u Čileu, održati hitan samit posvećen Boliviji, prenosi Tanjug.
Predsednica Čilea Mišel Bašle je ocenila da će samit možda pomoći demokratskom rešenju u Boliviji.
U Boliviji su, prema zvaničnim podacima, najmanje 24 osobe ubijene pre četiri dana u istočnoj provinciji Pando u sukobima provladinih seljaka sa pristalicama opozicionog regionalnog guvernera >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Leopolda Fernandeza. Bolivijski ministar Alfredo Rada najavio da će broj žrtava porasti, jer je u oblastima sukoba u Pandou pronađeno još mnogo leševa.
„Mi morao da zaustavimo fašističko ludilo u Boliviji i da sprečimo veću tragediju“, rekao je predsednik Venecuele Ugo Čavez i optužio bolivijsku vojsku da ne radi ništa da zaustavi nasilje, preneo je Rojters.
Veća prava
Antivladini protesti razbuktali su se u četvrtak širom Bolivije, na vrhuncu krize zbog plana bolivijskog šefa države Eva Moralesa da održi referendum o novom ustavu zemlje.
Morales je u petak zaveo vanredno stanje u Pandou.
Morales, prvi predsednik iz redova domorodačkog stanovništva Indiosa, želi da pruži veća prava tom delu stanovništva koje je i najsiromašnije, tako što će izvršiti preraspodelu zemlje i prihoda od gasa.
Međutim, rukovodstva pet od devet bolivijskih pokrajina, i to one bogatije, traže veću autonomiju i veći udeo u prihodima od izvoza gasa. Pobornici autonomije često su optuživani da njihovi prohtevi imaju malo veze sa jezikom, kulturom i religijom, a više s novcem i izvorima sirovina, posebno kada je u pitanju kontrola nad rezervama prirodnog gasa u Boliviji, drugom po redu proizvođaču te sirovine u Južnoj Americi, posle Venecuele.
Sukobi su doveli do krize u proizvodnji prirodnog gasa u Pandou, ključnom izvoznom artiklu iz Bolivije koji se transportuje u susedne Brazil i Argentinu. Predsednik Morales smatra da su pozivi za autonomiju pokušaj da se rasturi zemlja, zbog čega je pozvao narod da im se suprotstavi.
Pogoršavanje političke situacije u Boliviji je dovelo i do nove napetosti u odnosima i još nekih latinoameričkih zemalja sa Sjedinjenim Američkim Državama.
LEVIČARI UZ ČAVEZA
Bi-Bi-Si navodi da sve više levičarskih južnoameričkih vlada podržava Čavezovu antiameričku retoriku, uz opasku da region ima koristi od velikodušnosti venecuelanskog lidera što se tiče nafte. S druge strane, Bi-Bi-Si podseća da su SAD glavni trgovački partner i glavni izvor pomoći za zemlje Južne Amerike, pa će retko ko biti sretan zbog sadašnjih niskih odnosa između Vašingtona i država na „zelenom kontinentu.“
Predsednik Morales je izjavio da američki ambasador Filip Goldberg u La Pazu podstiče nemire na istoku zemlje i naložio njegovo proterivanje.
„Ambasador SAD kuje zaveru protiv naše demokratije i pokušava da razbije Boliviju“, izjavio je Morales u govoru u predsedničkoj palati u La Pazu.
Pre odlaska u La Paz Goldberg je služio kao šef Američke misije u Prištini.
Sudar sa SAD
Predsednik Morales odbija da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, a separatiste u Prištini je svojevremeno uporedio sa vođama pokrajina na istoku Bolivije koji žele veću autonomiju od federalne vlasti.
Morales je kao levičar odranije poznat kao veliki protivnik sadašnje administracije u Vašingtonu i u tome uživa podršku predsednika Venecuele Uga Čaveza i bivšeg lidera Kube Fidela Kastra.
Potez bolivijskog predsednika podstakao je venecuelanskog lidera Čaveza da stane rame uz rame sa svojim saveznikom i da američkom ambasadoru Patriku Dadiju da 72 sata da napusti Karakas. Na to je potparol Stejt departmenta Šon Mekormak uzvratio da su „optužbe Bolivije i Venecuele, kako američke pristalice nastavljaju sa antivladinim protestima u Boliviji, pogrešne i lideri tih zemalja to znaju“.
Vašington je izrazio žaljenje zbog poteza Bolivije i Venecuele i istovremeno odgovorio proterivanjem njihovih ambasadora iz zemlje uz zamrzavanje bankovnih računa trojice bliskih Čavezovih saradnika.
U međuvremenu je i predsednik Hondurasa Manuel Zelaja odbio je da primi akreditive novog ambasadora SAD i tako odložio njegovo imenovanje.
„Mi ne prekidamo odnose sa SAD, mi se samo solidarišemo sa Moralesom koji je okrivio SAD da se meša u unutrašnje stvari Bolivije“, rekao je predsednik Zelaja. Nikaragvanski predsednik Daniel Ortega izjavio je da podržava Boliviju, mada nije saopštio da li planira da preduzima bilo kakve poteze protiv predstavnika Vašingtona u Managvi. Istovremeno, kako primećuje britanska medijska kuća Bi-Bi-Si tokom prošle nedelje u Venecuelu su stigla dva ruska bombardera kako bi učestvovali u vojnoj vežbi.
To, prema oceni Bi-Bi-Sija nije pomoglo opštoj situaciji u regionu, a uz nove zajedničke vojne vežbe koje su planirane, „biće potrebno prilično vremena da se strasti smire“.
.jpg)
