Izvor: Politika, 31.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hirurg za psihijatriju
Hoće li se ugradnjom spornog stimulatora smanjiti epidemija depresivnih ljudi u zemlji čiji je proklamovani cilj sreća
Aparat veličine i oblika džepnog časovnika ugrađuje se u gornji deo grudnog koša, a odatle žičice udenute u vrat stimulišu nerv koji vodi u mozak. Ova spravica ugrađuje se hirurškim putem, a nedavno je američka komisija za kontrolu lekova izdala odobrenje za njenu upotrebu u ovdašnjoj praksi kod pacijenata sa teškom depresijom gde ostale terapije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nisu dovele do poboljšanja.
Implant "Sajberoniksa", hjustonske kompanije za medicinska pomagala, sa ugradnjom staje oko dvadeset hiljada dolara. Još od 1997 isti stimulator koristi se kod pacijenata obolelih od epilepsije, ali je licenca ovog aparata za teške depresivce koji je trebalo da kompaniji uz prestiž donese i ogromnu zaradu.
Podrhtavanje glasa
Neuobičajene okolnosti koje su pratile ovu dozvolu izazvale su podozrenje među pojedinim nezavisnim institucijama. Tvrdi se da nije prethodno dokazana efikasnost skupog aparata. Naprotiv, samo je nekolicina od pacijenata obolelih od beznadežne dugotrajne depresije osetila izvesna poboljšanja posle aktiviranja stimulatora.
Mnogi su izjavili da su u prvim mesecima imali pojačan nagon za samoubistvom, a gotovo svi operisani su se žalili na promuklost i podrhtavanje glasa. Štaviše, jednom ugrađena aparatura teško se odstranjuje, žice u vratu ostaju i posle vađenja stimulatora. Kontrolna grupa pacijenata kod kojih je sprava ugrađena, ali nije aktivirana, pokazala je iste rezultate kao i ona gde je stimulator radio punom parom. Pobornici upotrebe ovog preparata vajkali su se da su teško bolesni depresivni pacijenti izgubili nadu i da je vredan svaki pokušaj da im se umanji patnja.
– Ovi ljudi nemaju drugog izlaza, pa moramo da uzmemo u obzir sve što bi moglo iole da im pomogne, rekao je tada dr Harold A. Sakeim, šef biološke psihijatrije na Psihijatrijskom institutu Njujorka, ali istovremeno i stručni konsultant "Sajberoniksa".
Stimulator protiv depresije (SVN – stimulator vagus nerva) samo je jedan od produkata za koje je stručna javnost optužena da je, u sukobu interesa, izabrala onaj koji joj donosi novac. Poslednjih nedelja dva vodeća medicinska časopisa dospela su u vesti jer su propustila da navedu jednu okolnost: da su autori objavljenih tekstova ekonomski povezani sa firmama čije su preparate preporučivali sa stručnog stanovišta. "Kompanije ne zapošljavaju doktore da se bave samo istraživanjem (praksa koja bi, bar teorijski, doprinela naučnom poštenju u biznisu), već one trguju zvučnim imenima iz naučnih krugova... piše u uvodniku vodeći američki list "Njujork tajms" dodajući da farmaceutske firme, poput velikih filmskih distributera, gledaju da kupe filmove u kojima igraju glumci iz prve zvezdane lige. Oni već samim svojim imenom prodaju proizvod, bez obzira na to da li je dokaz o delotvornosti ili kvalitetu zaista neoboriv.
Milioni depresivnih
Uticajni psihijatrijski časopis "Neuropsihofarmakolodži" moraće da objavi ispravku jer u poslednjem broju nije pomenuo da je autor teksta koji razmatra ugrađivanje stimulatora protiv depresije istovremeno plaćen kao stručni savetnik od firme koja je "otkrila" ovaj antidepresiv. Na platnoj listi "Sajberoniksa" je i jedan od najuglednijih američkih istraživača iz oblasti psihijatrije, i urednik ovog medicinskog stručnog lista, dr Čarls Nemerof. Veliku platu "Sajberoniks" je dao i doktoru Džonu Rašu, sa Univerziteta Teksas, koji je vodio do sada najveću američku studiju o depresiji.
Na takve ličnosti od nespornog autoriteta se upravo oslanjaju federalne komisije prilikom procedure odobravanja lekova i terapija za opštu upotrebu. Ali uprkos ogorčenom protivljenju dvadesetak eksperata, nacionalna komisija za hranu i lekove privolela se mišljenju visokih naučnih pojedinaca za koje se ispostavilo da su, budući plaćeni od kompanije, u konfliktu interesa. Kasnije, kako se ispostavilo u časopisima, stručnjaci odužuju svoj dug tako što preporučuju terapiju široj publici.
Igra je završena. Stimulator protiv depresije ušao je kroz zvanično otvorena vrata u američku praksu. Doktori sada šire debatu o tome kada i kako upotrebiti ovo poslednje sredstvo. Računa se da u zemlji koja u svom ustavu preporučuje stremljenje ka sreći kao jedan od životnih ciljeva ima četiri miliona neizlečivo depresivnih ljudi.
Radoznalim i prezauzetim američkim psihijatrima sve manje vremena ostaje za frojdovske "izmišljotine", psihoterapiju i beskrajne razgovore, a i pilule su vremenom pokazale svoje naličje. Najbolji i najkraći put jeste, kako oni rezonuju, operacija i ugradnja još jednog od čudotvornih tehnoloških aparata. Doktor Džon Raš, sa platne liste "Sajberoniksa", nedavno je na tribini Nacionalnog udruženja psihijatara objašnjavao prednosti stimulatora, ne samo za depresiju, već i za mnoge druge američke epidemije: gojaznost, Alchajmer, anksioznost...
Politički sistemi oduvek su manipulisali duševnim bolesnicima. Mnogi su zatvarani u psihijatrijske ustanove i proglašavani ludim. Nekima su pomogle, a neke su izludele pilule i elektrošokovi. Hoće li nova upotreba hirurškog reza u kombinaciji sa tehnološkim dostignućem povratiti u normalan život ljude obolele od terminalne melanholije ili će samo doneti dodatan profit farmaceutskoj industriji i naučnicima slabim na pare.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 31.07.2006.]
