Izvor: RuskaRec.ru, 04.Sep.2017, 17:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiperzvučni lovac na satelite i rakete Mig-41 (PAK DA)
Dilemu, da li i dalje nastaviti sa proizvodnjom izuzetnog lovca-presretača Mig-31 ili započeti rad na razvoju nove generacije aviona slične koncepcije, pored ruske naučne elite imali su i narodni poslanici. Naime, po prvi put se o nekom oružju raspravljalo u domu Gosdume (ruski parlament). Ova rasprava, u kojoj su pored poslanika učestvovali i najviši vojni dužnosnici i eksperti-specijalisti iz oblasti vazduhoplovstva, održana je još 2013. godine. Posle iscrpne diskusije na skupštinskom >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << odboru, poslanici su zauzeli stav da treba nastaviti sa daljom proizvodnjom aviona Mig-31. Bez obzira na njegovu starost, savremeni paket modernizacije predviđen za ovaj aparat garantuje efikasnu odbranu teritorije Ruske Federacije, i to kako iz vazduha tako i kosmosa, istakli su parlamentarni predstavnici. Sa druge strane, visoki vojni gosti se nisu složili sa ovakvim zaključcima parlamentarne grupe, istakavši da je avion Mig-31 zastareo koncept i da je neophodno pokrenuti rad na razvoju nove generacije lovca-presretača, sa daleko većim borbenim mogućnostima.
Evolucija najboljeg presretača
Mig-31 je razvijen 70-ih godina prošlog veka, sa ciljem da zameni dotadašnji lovac-presretač Mig-25. Osnovna zamisao je bila konstruisanje letelice koja će sem brzine i dostizanja velike visine leta, imati i zadovoljavajuće manevarske karakteristike kao i unapređen radar. Takođe, planirano je da se doda još jedan član posade (operater za navigaciju i upravljanje avionom), zarad manjeg opterećenja pilota. Da bi se rešili problemi vezani za poboljšanu manevarbilnost i samu nosivost aviona, na novi Mig-31 su znatno većoj meri primenjeni materijali na bazi titanijuma i posebno aluminijumskih legura. Većom primenom ovih materijala dobila se čvršća ali i lakša letelica, koja je omogućavala veći operativni doseg aviona koji je neophodan u zadacima koji su specifični za lovca-presretača. Poboljšana je i pogonska grupa aviona koja se sastojala od dvoprotičnih turbomlaznih motora D-30F6, koji su omogućavali da se avion težine gotovo 40 tona dovede do granica hiperzvučne brzine (maksimalna brzina Mig-31 iznosi 3,000 km/č).
Međutim, možda i najveći pomak je dostignut integracijom novog radara. Naime, Mig-31 je prvi lovački avion u svetu koji je opremljen radarom sa faznom antenskom rešetkom mod. RP-31 N007 „Zaslon“. Njegove tehničke mogućnosti su za to vreme bile impresivne, i jednostavno ovaj avion nije imao dostojnog rivala na planetarnom nivou, kada je u pitanju njegov maksimalni domet i broj zahvaćenih ciljeva. On je mogao da uoči mete veličine bombardera na daljinama i preko 200 km (lovca>120 km), istvoremeno prateći do 10 ciljeva, od čega je mogao jednovremeno da gađa 4 najopasnija cilja. Za njega su posebno razvijene i rakete vazduh-vazduh, velikog dometa, R-33, koje su mogle da isprate mogućnosti ovog radara, i pogode cilj na daljini i do 160km.
Remont i modernizacija kreću posle promena u političkom vođstvu Ruske Federacije
Tadašnji SSSR je izbacio armiju od oko 500 aviona Mig-31. Njegovim raspadom, nastupilo je teško doba za sve, pa i za ove avione. Sredinom 90-ih godina smatralo se da je od ukupnog broja aviona koji se nalaze u oružanim snagama RF, svega 20% borbeno sposobno! U međuvremenu, ruski konstruktori iako u teškom socio-ekonomskom položaju, uspeli su da naprave poboljšanu verziju aviona oznake Mig-31M, koja u suštini nikada nije zaživela jer se država nalazila i katastrofalnom, praktično umirećem stanju, i nije bilo novca. Tek kasnije je na bazi aviona Mig-31B (verzija koja je imala mogućnost dopune gorivom u vazduhu), razvijena verzija Mig-31BM koja je usvojena kao osnovni standard za kasniju modernizaciju ovog aviona. Najvažnija tačka u paketu BM jeste integracija modernizovanog radara „Zaslon-M“ koji može da dobaci na daljinu i do 320km. To je za čitavih 120km više u odnosu na bazičnu verziju ovog radara. Takođe, ovaj radar sada može da otkrije metu veličine lovca na daljinama 150, 200, pa i više km. Novi radarsko-elektronski sistem omogućava jednovremeno praćenje do 24 cilja, od čega kompjuter ili operater bira grupu najopasnijih ciljeva i navodi vatru na njih. Jedan Mig-31BM sada može umesto 4 da istovremeno gađa i do 8 različitih ciljeva. Za ovaj avion je razvijena i raketa velikog dometa R-37 koja ima operativan domet od čak 300+km. Ova raketa nema apsolutno nikavu konkurenciju u svetu (američka raketa v-v sa najvećim dometom AIM-47 „Falcon“ ima maksimalni domet od 210km). Sa ovakvim naoružanjem Mig-31BM može da presreće balističke i krstareće rakete, a takođe i da uništava neprijateljske satelite koji operišu u bližoj zemljinoj orbiti (projekat protiv-satelitske rakete sa kinetičkom bojevom glavom 79M6 „Kontakt“) . Borbena patrola sastavljena od 4 aviona Mig-31BM (vidi sliku) može da pokriva prostor od oko 380,000km2 (napomena autora, Srbija ima površinu od 88.361 km²).
Dinamika modernizacije Mig-31 podrazumeva operativno osposobljavanje još 60 aviona na standard Mig-31BM, do početka 2020. godine. Pretpostavlja se da se u redovima ruske vojske nalazi više od 100 modernizovanih aviona Mig-31BM.
Ilustracija: Slobodan Đukić
Osnovni cilj – zagospodariti brzinom i visinom
Međutim, bez obzira na zaista odlične karakteristike modernizovanog aviona Mig-31BM, ruski vojni vrh smatra da je to nedovoljno, i zalaže se za njegovu zamenu perspektivnim vazduhoplovnim kompleksom za presretanje na velikim visinama PAK-DA. Ovakav način promišljanja je i iz perspektive autora ovog teksta, dobar i logičan potez, s obzirom na nadolazeća vremena koja će zasigurno doneti ozbiljan pomak posebno kada je u pitanju razvoj hiperzvučnog udarnog naoružanja, ali i sa aspekta dalje evolucije vazduhoplovne tehnike i naoružanja koje će morati ispratiti ovakav projekat. Postavlja se pitanje, kako bi se Mig-31BM izborio sa ovakvom pretnjom, bez obzira što Rusi posvećuju veliku pažnju razvoju zemljaskih PRO sistema, koji se sa današnje tačke tehnološkog razvoja zaista mogu nazvati „svemogućim“.
Čudo tehnike i elektronike: Kako će izgledati lovac šeste generacije?
Kako je nešto ranije objavljeno na sajtu Ruska Reč, radi se o potpuno novom konceptu aviona, oznake PAK-DP Mig-41. Prema rečima ljudi koji učestvuju u ovom projektu, njegove karakteristike će biti prava avangarda u odnosu na postojeće avione, koji se trenutno nalaze u operativnoj upotrebi. To se pre svega odnosi na brzinu, jer je osnovni zahtev da PAK DP bude hiperzvučna letelica. Njegova projektovana brzina bi trebala da iznosi oko 4,500 km/č. Ovo će omogućiti efektivnu borbu sa perspektivnim hiperzvučnim projektilima koji će predstavljati okosnicu udarnog raketnog naoružanja u predstojećim decenijama. Zahvaljujući brzom razvoju upravljačkog softvera, zatim guste mreže orbitalnih i zemaljskih sistema ranog otkrivanja i javljanja, planira se da ovaj avion postane i daljinski upravljana bespilotna letelica.
Pored ovoga, jedan od osnovnih zadataka je da avion bude nevidljiv za protivničke radare što je odlika aviona 5. generacije, kao i da bude osposobljen da dostiže visine koje su za sada samo misaona imenica. Dakle, ovaj avion će po svemu sudeći pored presretanja hipersoničnih projektila koji dolaze iz kosmosa, biti i „smrt“ za strukturu neprijateljskih satelita koja se nalazi u zemljinoj orbiti.
Njegovi glavni kvaliteti su maksimalna brzina i operativni borbeni radijus (daljina i plafon leta). Manevarske sposobnosti koje se važne za uspostavljanje vazdušne prevlasti nisu na listi prioriteta kada je u pitanju razvoj ovog aviona
Ukoliko se krene sa njegovim razvojem, ovaj avion bi po prvi put mogao videti svetlo dana negde u intervalu između 2025 - 2026. godine. Sa ovim preliminarnim vremenskim periodom saglasna je struka. Sudeći po njegovim projektovanim karakteristikama, Mig-41 ili PAK DA će biti dostojan naslednik Mig-31. Po mnogo čemu, Mig-41 će biti najbolji avion kojeg je ljudska ruka ikada napravila. Nalaziće se u sastavu sistema PRO gde će zajedno sa zemaljskim protiv-raketnim kompleksima A-235 „Nudolj“ i S-500 „Prometej“, činiti odbrambeni bedem kakav svet još nije video.
Ruske megafabrike: Mesto gde se rađaju „Suhoji“
