Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Maj.2016, 19:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiljade mladih Jevreja i Poljaka u 25. Maršu živih u Aušvicu
Više od 8.500 mladih Jevreja i Poljaka odalo je danas poštu žrtvama hlokausta u tradicionalnom, 25. "Maršu živih", nemom pohodu stazom smrti od kapije nemačkog nacističkog loga Aušvic na jugu Poljske, do gasnih komora i Spomenika žrtvama holokausta.
Pohod pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Izraela kao svojevrsni živi čas istorije ;za mlade Jevreje kojima se tradicionalno pridružuju vršnjaci iz Poljske, na terenu najveće fabrike smrti koju su nemački nacisti >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << podigli na jugu okupirane Poljske, krenuo ;je popodne od glavne kapije nekadašnjeg logora Aušvic-Birkenau i ciničnog nacističkog napisa na ulazu "Rad oslobađa".
Sa mladim Jevrejima iz 40 zemalja sveta i Poljacima u nemom pohodu pored Zida smrti gde su nacisti streljali logoraše, pored baraka do gasnih komora. odeveni u belo-plave jakne u bojama Izraela, sa zastavama svojih zemalja prošli su ove godine i neki od preživelih logoraša, ministar pravde Izraela Ajlet Šaked i nekadašnji glavni rabin Izraela Meir Lau.
"Marš živih je simbol preporoda jevrejskog naroda, jevrejske države i obaveze da ga branimo od onih koji žele da ga unište", poručio je iz Tel Aviva učesnicima ovogodišnjeg Marša ;živih premijer Izraela Benjamin Netanjahu.
U ruševinama dve najveće gasne komore u logoru Aušivc-Birkenau učesnici Marša živih zapalili su šest baklji da podsete na šest miliona Jevreja koje su nacisti uspeli da likvidiraju u svom monstruoznom "rešenju" jevrejskog pitanja u Evropi i kao baklje zahvalnosti ;za pravedne među narodnima sveta, ljude koji su ignorišući rizik često i po vlastiti život Jevreje tokom Drugog svetskog rata krili i spasavali od holokausta.
Ove godine Marš živih u znaku je 80. godišnjice tzv. Nirnberških zakona koji su položili temlje antisemitskoj politici Hitlerove Nemačke i 70. godišnjice kraja suđenja poglavarima Hitlerove Nemačke i nacistima za zločine protiv čovečanstva u Nirnbergu.
"Marš živih" kao projekt edukacije mladih Jevreja u želji da se holokaust nikad ne zaboravi kako se ne bi ponovio započet je 1988. godine i do sada je u Maršu živih nemo tri kilometra staze smrti prevalilo preko 220.000 mahom mladih, a sa njima i predsednici i premijeri Izraela i Poljske i duhovni velikodostojnici više religija.
Nacisti su u okupiranoj Poljskoj otvorili logor blizu mesta Ošvjenćim, nemački Aušvic, 1940. godine prvobitno da u njemu drže Poljake ali ubrzo je postao centralno mesto za likvidaciju Jevreja, najveće jevrejsko stratište sa monstruoznim industrijskim sistemom ubijanja u gasnim komorama.
U logoru Aušvic proširenom na susedni Birkenau stradalo je prema podacima Državnog muzeja Aušvic-Birkenau najmanje 1,1 miliona ljudi, mahom poljskih i evropskih Jevreja, ali i Sinti i Roma, Poljaka, zarobljenih vojnika sovjetske Crvene armije i pripadnika drugih evropskih naroda.
Logor su 27. januara 1945. godine oslobodili vojnici Crvene armije i taj dan se u svetu obeležava kao Dan sećanja na žrtve holokausta, dok Marš živih prolazi u proleće na Jom ha-šoa kada se žrtava holokausta sećaju u Izraelu.
