Izvor: Politika, 23.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hilari bi kao „Roki”
Pobedom u Pensilvaniji Klintonova izbegla „nokaut” u izbornom meču, u čijim je prethodnim „rundama” Barak Obama sakupio znatno više „poena”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 23. aprila – Neki su tražili da odustanem od borbe, ali nastavljam da se borim, poručila je Hilari Klinton posle jučerašnje pobede na izjašnjavanju u Pensilvaniji o pretendentima Demokratske partije za predsednika SAD. Slavlje njenih pristalica pratila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je muzika iz filma „Roki”, čiju je legendu uzela za svoj „zaštitni znak”, da sebe poistoveti sa sudbinom ekranizovanog boksera koji uspeva da stropoštavanja pretvori u uzlete.
U Pensilvaniji je osvojila 10 odsto glasova (55:45) više od rivala i posle niza odbrojavanih joj „nokdauna” uspela da izbegne „nokaut” u izbornom meču, u čijim je prethodnim „rundama” juče poraženi Barak Obama sakupio znatno više „poena” od nje. Takav rezultat podupro je nade njujorške senatorke da bi mogla da postane „politički Roki” i da njenu gotovo beznadežnu situaciju pretvori u sopstveni trijumf.
Dug je put do Avenije Pensilvanija broj 1600 (adresa Bele kuće u Vašingtonu), a vodi upravo kroz srce Pensilvanije (savezne države SAD), izjavila je masi simpatizera, zahvaljujući na podršci dobijenoj u „ključnom trenutku”. Da je izgubila, bila bi, smatra se, definitivno otpisana, a ovako – ostaje u nadmetanju, do daljnjeg.
I dok su njeni podržavaoci bučno izražavali oduševljenje takvim ishodom jučerašnje runde, njen pogled je na mitingu bio „nekako zamagljen”, a njen nastup „prilično uzdržan” u poređenju s ranijim ličnim, prigodnim, euforičnostima, primetili su posmatrači. Osetila je izvesno olakšanje ali, reklo bi se, i ostala svesna teških iskušenja koja je i dalje čekaju.
Dok sebe i simpatizere osokoljuje da bi mogla da reprizira „Rokijeve magije”, ona zna da njen konkurent poseduje snagu kakvu nisu imali filmski protivnici Silvestera Stalonea. Obama ima, naime, ubedljivu prednost u „neoborivim poenima” – i u glasovima i u finansijama i u broju delegata za stranačku konvenciju, tako da bi bilo potrebno „čudo kakvo nije viđeno ni u holivudskoj fabrici snova” da ga ona nadvlada.
Pobedom u Pensilvaniji (Rokijevoj bokserskoj bazi) samo je neznatno smanjila Obaminu prednost u broju delegata, pa bi joj bilo potrebno da ga u narednim odmeravanjima snaga prosto „satre” – što je znatno više teoretska nego praktična mogućnost – kako bi se domogla stranačke nominacije. Ona, procenjuje se, više računa da bi mogla za sebe da pridobije stranačke „superdelegate” – funkcionere u centralnim i federalnim organima vlasti, kao i u vrhu partijske hijerarhije – tako što će ih ubediti da „Obama nema šanse da pobedi republikanca Džona Mekejna u finalnom duelu za šefa Bele kuće”. Poziva se na složenost ovdašnjeg izbornog sistema, pa zaključuje, uz ostalo, da je Obama mahom nju pobeđivao tamo gde će, na kraju, pobediti republikanac.
Rukovodstvo Demokratske partije je, kako se čuje, u „blagoj panici”. Zabrinuto je produžavanjem međusobnog „proždiranja” tandema stranačkih favorita, jer to – uvećava šanse Mekejna da ostvari „čudo” i da posle krajnje nepopularne vladavine Džordža Buša sačuva predsednički položaj republikancima. „Prekinimo dramu, glasajmo za Obamu”, novi je slogan štaba ilinoiskog senatora, kojim se preporučuje dokrajčenje predsedničkih ambicija Klintonove. Ali njene ambicije izgledaju nepresušne.
Analitičari se pitaju i zašto Obama – uz sve stečene prednosti – ne uspeva da rivalku „konačno ostavi bez nade”. Razlozi se nalaze u sve očiglednijoj podeljenosti demokratskog izbornog bića, uz razvrstavanja i po delikatnim osnovama, pa i rasnoj i polnoj: i Obama i Klintonova računaju na promenu istorije – on da postane prvi crnac (zapravo melez), a ona prva žena na čelu SAD.
Procep se širi i na staleže, generacije" Ukratko: u Pensilvaniji je Obama osvojio 90 odsto crnačkih glasova, kao i većinu među imućnijima, obrazovanijima i mladim glasačima, dok je Hilari odnela prevagu među ženama, belcima, radnicima, niže kvalifikovanim i manje plaćenim kao i građanima starijim od 65 godina.
Demokrate dodatno brine okolnost da popriličan broj (15 i više odsto) njihovih simpatizera kaže da ne želi da podrži onoga ko pobedi njihovog stranačkog simpatizera. Posle „beskrajnog nadmetanja” Obame i Klintonove, takvi bi pre odustali od finalnog glasanja ili se privoleli kandidatu rivalske partije.
Hroničari podsećaju, ujedno, da dosetljivost Klintonove da bude „kao Roki, koji se uzdiže iz beznadežnih situacija”, osporava bar jedna tvrda činjenica. Filmski Roki je je krenuo „sa dna ka vrhu”, a ona je s nivoa „apsolutnog favorita” spala na poziciju „davljenika koji se za slamku hvata”.
Iako je na startu maratona ka Beloj kući, u kojoj je nekada bila „prva dama”, sve rivale nadmašivala po sakupljenim novčanim prilozima, Hilari je sada zapala u „finansijsku stisku”. Apelovala je juče na pristalice da joj uplate potporu kako bi, bar donekle, mogla da parira Obami čiji je fond osetno „popunjeniji”.
Nije, naravno, sve u novcu. Da jeste, niko se – prema knjigovodstvu kasa na početku predsedničke trke – ne bi ni usudio da izađe na megdan Hilari. Ali, sada je ona prinuđena da zamoli za hitne i pozamašne novčane i priloge u glasovima, kako bi se „primakla” Obami čije je raznovrsne mobilizacione sposobnosti dugo potcenjivala. Videvši da je on za nju bio „Roki”, sada bi da ona bude „Roki” za njega. Ali"
M. Pantelić
[objavljeno: 24/04/2008]
