Izvor: Deutsche Welle, 24.Sep.2018, 14:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Heroji svakodnevice
Troje branitelja ljudskih prava, dvoje boraca protiv korupcije, jedan farmer i jedan stručnjak za poljoprivredu – to su dobitnici ovogodišnje Alternativne Nobelove nagrade. Dolaze iz Južne Amerike, Australije i Afrike.
„Nagrađujemo hrabre ljude i organizacije koji nude konkretna rešenja za velike globalne probleme“, saopštili su organizatori Alternativne Nobelove nagrade u Stokholmu. Nagrada se zvanično zove „Right Lovelihood Award“ i od 1980. se dodeljuje svake >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << godine u decembru. Njeni dobitnici ove godine dolaze iz Saudijske Arabije, Gvatemale, Kolumbije, Australije i Burkine Faso.
Branitelji ljudskih prava
Abdulah al Hamid, Mohamed Fahad al Kahtani i Valid Abu al Khair (naslovna fotografija) – to su najpoznatiji branitelji ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji. Oni su tesno povezani sa jednom od malobrojnih organizacija za ljudska prava u toj zemlji – Saudi Civil and Politicak Rights Association (ACPRA).
U zemlji u kojoj porodica Al Saud totalitarno vlada iz pomoć ultrakonzervativnog vehabijskog klera, njih trojica se godinama uporno zalažu za reforme. Svoje zahteve da se uspostavi konstitutivna monarhija i da žene dobiju ravnopravan položaj u društvu uvek su postavljali mirno. No, zbog tih zahteva se nalaze u zatvoru – sva trojica su osuđeni na zatvorske kazne između 10 i 15 godina.
Nagradu su dobili za svoje „hrabar i vizionarski trud koji se temelji na univerzalnim ljudskim pravima – za nastojanja da se reformiše totalitarni vladajući sistem u Saudijskoj Arabiji“.
Borci protiv korupcije
Telma Aldana iz Gvatemale i Ivan Velaskez iz kolumbije spadaju u najpoznatije svetske borce protiv korupcije. Njih dvoje od 2014. vode Međunarodnu komisiju protiv nekažnjenih zločina u Gvatemali (CICIG). To je nezavisno telo UN koje od 2006. goni teške zločine u zemlji u kojoj se još osećaju posledice građanskog rata između 1960. i 1996.
Ivan Velaskez i Telma Aldana
Aldana i Velaskez su postavili nove standarde u radu. Zahvaljujući njihovom neumornom angažovanju, do danas je raskrinkano više od 60 kriminalnih organizacija, izrečeno je više od 300 presuda i doneta su 34 zakona za bolje suzbijanje korupcije. Njih dvoje ne prezaju ni da stupe u klinč sa krupnom ribom i to je pokazalo hapšenje bivšeg predsednika Ota Pereza Moline i njegove zamenice Roksane Baldeti u jesen 2015. Ukidanje imuniteta tim političarima je bila novost u istoriji te srednjeameričke zemlje.
Komitet ih je odlikovao za „inovativan rad na raskrinkavanju zloupotrebe vlasti, gonjenju korupcije i ponovnom uspostavljanju poverenja u javne institucije.“
Stručnjak za agrar
Australijanac Toni Rinaudo je poznat i kao „goran“. Ovaj stručnjak za agrarne nauke je decenijama živeo i radio u Africi. Rinaudo se bori protiv ekstremnog uništavanja šuma i sušenja pojasa Sahela. On je razradio tehniku koja omogućava razvijanje podzemnog spleta korenja iz kojeg može da izraste drveće. Tome je dao naziv „podzemne šume“. Sa tom metodom je samo u Nigeru uspelo pošumljavanje 50.000 kvadratnih kilometara zemlje sa oko 200 miliona drvéta.
Toni Rinaudo
Ono što je Rinaudo stvorio tokom svih tih godina, mnogo je više od razvoja agrarne tehnike. On je osnovao čitav pokret farmera koji žele da Pojas Sahela ozeleni. Potencijal njegove metode još nije iskorišćen, jer se zna da bi tako moglo da se pošumi područje veličine Indije.
Rinaudo je dobio Alternativnu Nobelovu nagradu „za svoju upečatljivu sposobnost da sušna područja pretvori u šume i plodno tlo i tako poboljša kvalitet života miliona ljudi.“
Farmer
Postoji i čovek koji je „zaustavio pustinju“. Jakuba Savadogo iz Burkine Faso je 1980. počeo da pretvara komad neplodne zemlje od oko 40 hektara u – šumu. Danas tamo raste više od 60 vrsta drveća i žbunja; reč je o jednom od najraznovrsnijih šumskih područja zone Sahela.
Jakuba Savadogo
Savadogov uspeh je zasnovan na tehnici sađenja drveća zajedno sa žitaricama. Njihovo prepleteno korenje duže konzerviše kišnicu u zemljištu, a žitarice se koriste kao hrana za stoku. U početku je nailazio na velike otpore – nazivali su ga ludakom jer je spalio svoje zemljište kako bi sproveo eksperiment – ali nikada mu nije padalo na pamet da odustane od svog rada. Danas drži seminare u Burkini Faso i Nigeru i tako je pomogao hiljadama farmera da obnove svoje zemljište. Njegova metoda se smatra i korisnom kada je reč o suzbijanju uzroka izbeglištva i uspostavljanju trajnog mira.
Komitet za dodelu nagrade je saopštio da „je on uspeo da neplodnu pustinjsku zemlju pretvori u šumu i da je naučio farmere da obnavljaju svoje zemljište inovativnim metodama“.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
