Izvor: Politika, 21.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haradinajev povratak u Hag
Optuženi u ponedeljak 26. februara kreće iz mesta na kojem su, prema optužnici, snage OVK iz operativne zone Dukađin pod njegovom komandom počinile teške zločine nad Srbima, Romima, muslimanima i "nelojalnim" Albancima Specijalno za "Politiku" od dopisnika Bete
Dok na slobodi u rodnom selu Glođane kod Dečana provodi poslednje dane pred povratak u Hag na suđenje, zakazano za 5. mart, ime Ramuša Haradinaja u sudnicama Haškog tribunala zaziru da pomenu i njegove pristalice.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Svedočeći nedavno protiv šestorice bivših srpskih zvaničnika, optuženih za zločine na Kosovu, Sabit Kadriju iz Vučitrna je spremno potvrdio da je član Alijanse za budućnost Kosova, ali je, zatim, uporno odbijao da odgovori na pitanje branilaca ko je lider te partije, odbacujući ga kao "provokativno".
Tek pošto ga je povišenim i pomalo rezigniranim glasom sudija Ijan Bonomi upozorio da mora odgovoriti na potpuno regularno pitanje, preko Kadrijuovih usana prešlo je Haradinajevo ime.
Ne mnogo bitan za proces protiv bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića i petorice njegovih bivših saradnika, opisani detalj, međutim, kao u ogledalu odražava muku koju, dve nedelje pre početka suđenja samom Haradinaju, muči kancelarija Karle del Ponte.
U podnesku sudijama, ovih dana, tužioci nisu krili da im svedoci protiv Haradinaja i dvojice kooptuženih, što je suđenje bliže, postaju sve nedostupniji, iako su trećini odobrene mere zaštite, a "mnogi" su i preseljeni. Iskazi dvadesetak svedoka biće ponuđeni u pisanom obliku, zato što oni iz različitih razloga neće biti u stanju da svedoče "uživo" u sudnici. "Mnogi svedoci oklevaju da svedoče, naročito oni koji žive u malim selima veoma blizu optuženom i mestima zločina. Zaista je neizvesno da li će iskaz dati svedoci koji podupiru neke tačke optužnice", predočio je tužilac Dejvid Re, uz napomenu da će zbog toga možda morati i da odustane od nekih optužbi.
Čitano između redova, Re daje sudijama na znanje kakav je učinak odluke tribunala da – uprkos oštrom protivljenju tužilaštva – Haradinaja ne samo pusti na privremenu slobodu, nedugo pošto se u martu 2005. godine pravo iz fotelje premijera Kosova dobrovoljno predao, nego i da mu zatim iz političkih razloga dozvoli da javno nastupa na Kosovu.
Povratak u Hag, u ponedeljak 26. februara, Haradinaj, naime, dočekuje na mestu na kojem su, prema optužnici, snage OVK iz "operativne zone Dukađin" pod njegovom komandom počinile teške zločine nad Srbima, Romima, muslimanima i "nelojalnim" Albancima, precizno pobrojane u čak 37 tačaka, uključujući ubistva, silovanje, protivpravno zatvaranje i prisilno premeštanje civila, zlostavljanje, okrutno postupanje, uništavanje imovine i druga nehumana dela.
Viđen očima Unmika, Haradinaj na privremenoj slobodi blagotvorno deluje na mir i stabilnost na Kosovu. Javnim nastupima, on "pomaže miru i pomirenju" i "postizanju ciljeva međunarodne zajednice" na Kosovu, piše u jednom od dokumenata administracije UN upućenih tribunalu. Stav haškog tužilaštva, koje takođe zastupa UN, potpuno je suprotan: i samo prisustvo Haradinaja na Kosovu, a pogotovo u području gde su zločini počinjeni, uznemirava i zastrašuje svedoke, te potkopava predstojeće suđenje.
Kada ga vide na televiziji i u javnosti žrtve i svedoci "stiču utisak da je vlast još u rukama Haradinaja, uprkos tome što je optužen za ratne zločine nad njima", te da se on vraća u "ulogu ključnog igrača političke scene na Kosovu uz podršku Unmika". "Kada svedok vidi da misija UN ima tako dobro mišljenje o optuženom i da on daje televizijske intervjue, to je loša poruka – veoma loša poruka", upozorio je savetnik glavne tužiteljke Anton Nikiforov pošto je Haradinaj, uz odobrenje tribunala, krajem prošle godine dao intervju prištinskoj Televiziji 21.
Pretpretresno i žalbeno veće tribunala su, odobravajući javne nastupe Haradinaja, našli da nema razloga da se optuženom i Unmiku ne poveruje na reč. "Subjektivni strah svedoka nije sam po sebi razlog" da se Haradinaju uskrati privremena sloboda i javni politički rad, ocenile su sudije, što je izazvalo "konsternaciju" i oštru reakciju glavne tužiteljke.
Problem "rasprostranjenog i sistematičnog" uznemiravanja i napada na svedoke na Kosovu tužioci su imali i na prvom suđenju jednom od zapovednika OVK, Fatmiru Ljimaju, a Del Ponteova je pred Savetom bezbednosti UN sugerisala i da je to jedan od razloga zbog kojih je Ljimaj oslobođen.
Radoša Milutinović
[objavljeno: 21.02.2007.]
