Izvor: Politika, 01.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hag pregovarao sa Karadžićem
Posedujem stenogram razgovora Karle del Ponte i Dragana Kalinića u kojem je ona rekla da je Haški tribunal 1999. godine pregovarao sa Radovanom Karadžićem da se preda, tvrdi Dragan Čavić
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 30. septembra – Kancelarija Tužilaštva Haškog tribunala je s prvim predsednikom Republike Srpske i haškim optuženikom Radovanom Karadžićem direktno pregovarala o njegovoj predaji, tvrdi bivši predsednik Republike Srpske Dragan Čavić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pozivajući se na stenogram razgovora koji su pre nešto više od tri godine vodili glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte i tadašnji predsednik republičke Narodne skupštine Dragan Kalinić.
Povod za Čavićev istup su navodi iz knjige "Mir i kazna" bivšeg portparola Haškog tribunala Florans Artman. Ona je u knjizi navela da je Čavić, u januaru, 2004. javio snagama NATO da je Karadžić na Palama i da će ga posetiti bivšim pripadnik Specijalne jedinice policije Dušan Tešić. Umesto da prate Tešića i tako dođu do Karadžića, navela je Artmanova, Amerikanci su uhapsili Tešića i tako, kao i u ranijim slučajevima, uputili Karadžiću poruku da promeni skrovište. "Sve što je Artmanova rekla u vezi sa mnom jeste apsolutna neistina. Niti znam, niti sam znao gde se krije Karadžić. Znači, i da sam hteo, nisam nikome mogao dojaviti njegovo skrovište. Nije ona jedini bivši zvaničnik Haškog tribunala koji, posle isteka mandata, pokušava da svemu što je u vezi sa hapšenjem optuženih za ratne zločine navuče 'političko odelo'. Trebalo bi upitati ne samo nju nego i Luis Arbur, bivšeg glavnog tužioca, tužioca Džefrija Najsa, kao i neke sudije, zašto su o svemu onome o čemu sada govore ćutali dok su bili na platnom spisku Haškog tribunala", rekao je za naš list Dragan Čavić.
Prema stenogramu razgovora Karle del Ponte i Dragana Kalinića, ona je tada, pored ostalog, rekla i ovo: "Od 1999. godine, u septembru, Karadžić je bio u kontaktu sa našom kancelarijom direktno. On je razgovarao sa nama dobrovoljno. Ali nije želeo da to izgleda kao dobrovoljna predaja. I ja sam dogovarala o tome da on bude uhapšen u Švajcarskoj, ali onda je promenio mišljenje i nije želeo više da se preda". Del Ponteova je tada pitala Kalinića da li bi on mogao da prenese poruku Karadžiću, a on joj je odgovorio: "Vi možete dati tu poruku, ali ja ne vidim načina kako da je prosledim".
Prema stenogramu, Del Ponteova je kazala i sledeće: "Karadžić zna da je u opasnosti, jer ako oni njega nađu, on neće živ biti prebačen u Hag. To će izgledati kao operacija hapšenja. Zašto to kažem? Ja pokušam istražiti tu priču o tom sporazumu između Karadžića i Holbruka". Na Kalinićevo pitanje: "Je li vi mislite da to postoji?" – glavna tužiteljka Haškog tribunala je odgovorila: "Da". "Podaci o kretanju Radovana Karadžića i drugih haških optuženika, kao i pokušajima njihovog hapšenja, na koje se pozivaju uglavnom bivši zvaničnici Haškog tribunala, najčešće su zbir dezinformacija, od kojih su mnoge plasirane preko federalne štampe. Uostalom, na osnovu jedne takve informacije, vojnici Sfora su u aprilu 2004. godine upali u stan protojereja Jeremije Starovlaha. Tada su teško povredili i njega i njegovog sina veroučitelja Aleksandra. Na osnovu takvih dezinformacija, bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun je posmenjivao u rukovodeće ljude policije u Foči, tvrdeći da štite haškog optuženika Gojka Jankovića. Kada se on vratio iz Rusije i predao, nikome nije palo na pamet da ukine kazne ljudima koji su ga, navodno, krili u Foči", podsetio je Dragan Čavić.
B. Marić
[objavljeno: 01.10.2007.]
